Rupa

Sad već kad sam postavio to pitanje "Ko sam ja?", došlo je do potpune zabune i rušenja sopstvenog sistema postojanja. Kako sam to opisao jednom prilikom. "To je kao da gradiš kuću, ali ne znaš temelje na kojima gradiš... možda gradiš zgradu na temelju koji je postavljen za vikendicu...". Sa ovim pitanjem koje sam sam sebi postavio, desilo se šta? Ogromna "rupa" u znanju samog sebe! Jednostavno, nema. Ne znam kakav je temelj, ali znam kakvu kuću gradim. To je ta zabuna, koju sam pomenuo na početku.

Samo rušenje sistema se događa poprilično često, zato što nam sam temelj i dalje ostaje nepoznat. To je onaj deo o "bunaru". Zato je meni potrebno da vidim šta je u tom "bunaru" ili ti za ovu metaforu "kakve podzemne vode uništavaju moj temelj". Kad se dođe do toga, da stvarno počinješ da nazireš taj temelj... ufff... e, to već nije zabavno. Tu se javi ta "rupa", sa sve "zabunom i rušenjem". Hladni znojevi! To više nije ni napad panike, pa da možeš da uhvatiš nit odakle je krenuo i iskuliraš bar malo. Ne! Otvoren si...

To nije ona lepa otvorenost, sa kojom možeš da prilaziš ljudima, osmeh na licu, i ulaziš im lako u prostor, a oni te prihvataju. Da napomenem da ista ta otvorenost može i da se zloupotrebi, ali nemojte. Pomozite bližnjem svom. Ova otvorenost, o kojoj sad pričam, je u potpunosti drugačija. Ranjiv sam!!! Toliko sam ranjiv, da i ono što sam ranije mogao da propustim kroz sebe sada više ne mogu. I tu dolaze ti napadi hladnog znoja. Znam zbog čega, znam šta je u pitanju, ali u ovom momentu ne mogu ništa da preduzmem povodom toga. Tako i treba da bude, bar tako mislim, da bih video "temelj", ali je mnogo neprijatno.

Kod mene su se javile stare smetnje. Ljudi, njihove energije koje idu na sve strane, i uopšte nisu ustrojene ni u kakvom pravcu, i nekako gađaju samo mene (subjektivno gledano). Valjda jer ih ta moja "rupa" jednostavno privlači. Zašto? Hmmm... ne znam, ali mi sad nešto pada na pamet. Te energije mi daju spoznaju o samom sebi. Da li je ovo tačno? Da se učimo o samima sebi preko drugih, jeste, ali da li to ima veze sa mojom "rupom", ne znam, samo mi je palo na pamet. Većina ljudi poriče same sebe i ne želi da sazna ništa o sebi samima. O tome sam pričao prošli put, ali morao sam da pomenem, jer mislim da jako ima veze sa mojom "rupom". Bol mog pokušaja saznanja, i bol koju čovek vidi u tuđem poricanju nekako su u spoju... ode ja u neku tešku filozofiju... hahahahha... e moj D Jurke, ko tebe napravi za pametnjakovića, pa da ovim poštenim ljudima soliš pamet...

Izvinite ljudi što sam uopšte i počeo ovu temu o sebi... baš vam se izvinjavam, nemam ja to pravo. To pravo imate samo vi sami. Čovek i kad pokuša da priča o samom sebi, nekako to sve okrene na mnogo globalnije, pa uključi sve u tok. A i pritom, sve ovo pišem na poslu, prekidaju me telefoni, messenger-i i sva ona moderna sranja, tako da mora da mi je ova priča jako zbrkana. Evo izdaću je, ali neću ni da je pročitam...

Zbrkana? Pa tako se i osećam... možda je to baš to? Hmm...