Elvira i Tony

Da pređemo odmah na stvar. Naletim na Scarface večeras. Fantastičan film!!! Retko ko ga nije gledao i retko ko nije poželeo bar malo da živi kao Tony Montana. Film prepun nasilja i kriminala. Para, žena, droge... Čega hoćeš! Jednostavno kad počne, moraš da ga odgledaš bar "još taj put". Zar ne? Ipak je to Scarface!!! Uzbuđenje do kraja. "Say hallo to my little friend!!!" A! Kako da ga ne voliš.

Krenuo čovek niodčega, onda dobio i keš i ženu. Ok, na kraju metak u glavu, ali to ćemo uvek da zanemarimo u toj priči koju gledamo. Nekako uvek želimo da i Scarface ima happy ending. Zar ne? U svačijoj glavi on se nekako završi pozitivno. Fenomenalno!!! Čovek ima i tigra. Jel' vas to podseća na nekoga?! Koliki je taj film imao uticaj na kriminalce širom sveta!!! Neverovatno!

Ali gledam film ovaj put, i otvore mi se oči. Shvatim da taj film uopšte nije o kriminalu, kokainu u ovalima i nasilju. To je priča o Elviri Henkok i Toniju Montani. Njih dvoje su oboje izbeglice i sanjari. Ona iz Baltimora, koja je otišla u Majami da nađe bolji život, i Tony koji je otišao sa Kube da radi šta? Pa isto što i ona. Da živi američki san!!! To ih i povezuje. Tu je čak i tačka preloma njihove ljubavi. Da ne veruje čovek. Scarface je ladno ustvari sociološka drama o dvoje nesrećnih ljudi koji se traže u životu, beže od prošlosti i traže sreću. Kažem vam, prvi put da ga vidim u tom svetlu.

A šta je sreća? Američki san! Jednostavno oboje su želeli isto. Da žive samo malo bolje. Da žive kao normalni ljudi, ali nisu uspeli. Zašto? Pa možda zato što je on manijakalni sociopata, a ona narkomanska kurva. Ali možda to nije istina. Možda ih je jedna stvar uništila. Želeli su da sanjaju. Hmmmm... po prvi put ovaj film vidim tako, i život mi se promenio... hahahahhaha... Tonija i Elviru nije ubila droga i metak u glavu, ubio ih je američki san!!! I Kubanca i Amera ubi ista stvar. Da ne poveruješ... hahahahaha... "The world is yours!!!", ljudi moji, "The world is yours!!!".

Drug Stjepa

Nekako sam malo stao da pišem. Kao da sam izgubio volju. A samu tu volju, zato što nisam više verovao u to što pišem ili šta mislim ili... ko će ga znati. I evo me ponovo. Nije da nemam tema, nego nekako nemam poverenja. Rimuje se i ima smisla. Poverenja u sebe. I znate ko mi to vratio? Jelena Dokić.

Znači, jednostavno se devojka vratila u tenis. I neću ovde sad da pričam neku priču o "izgubljenom slučaju koji pobeđuje". Ali stvarno za malo i suze da mi krenu. A suze, zato što sam pomislio "koji smo mi narod!". Znači, ona je ponovo Australijanka, posle svih onih zlatnih ključeva koje smo joj dali i hvalospeva koje smo joj "pevali", i onda, kad joj nije išlo, mi smo je zaboravili. I šta se desilo? Njoj je pomogla Australija, da se vrati. Kontam ja da je Australija bogata zemlja, ali nismo ni mi toliko siromašni da nekome ko vredi ne pomognemo.

Neću da ulazim u neku dublju priču šta joj se desilo, jer iskreno i ne znam, ali svaka joj čast. I kakve veze ima to što je sa Hrvatom ili one priče da je oteta. Pa ako je bila oteta, što onda neko iz ove zemlje, neka služba, nije otišla da je vrati?! Ako nju nisu, naravno ako je sve to istina, šta onda ja , kao običan građanin mogu da očekujem od iste ove države. Da si Amerikanac poslali bi vojnike po tebe da te pokupe u Tunguziji.

Jel' znate vi da je hidro centrala na Nijagarinim vodopadima trebala da bude izgrađena u Srbiji. Ej, prva hidrocentrala, dvosmerna struja... i mi kažemo ne, to jest naša vlada i kralj u to vreme?! Alo, koji kurac! I stvarno me to čini besnim, takva sranja. Znači uspeli smo da odbijemo jednog Nikolu Teslu, i da mu pomognemo da uradi... Pa za to što je on radio, nemam reči. Ne znam dal' shvatate, da pod jedan, šta bi bila Srbija, da se to desilo, a pod dva, dal' znate šta bi bilo sa svetom, da je naša zemlja zaštitila Nikolu Teslu od J.P.Morgana i ekipe?! Svet bi izgledao drugačije. Shvatate!? Ceo svet!!!

A sad se setio i naš Ministar Odbrane da poseti grobove Solunaca u Solunu?! Alo, trebalo je sto godina da prođe da bi ga tako neko "bitan" posetio. Stvarno smo jajare. "Srpska pešadija je bila brža od Francuske konjice!", kaže to sam Franš Depere, a mi ni da im odamo poštu, jer smo hteli da brišemo jedan deo naše istorije, da bi postavili drugi. I sad će reći neko "to su radili komunisti...". E, nije baš tako. Sad to rade i demokrate, koje brišu Narodno Oslobodilačku borbu ili ti NOB iz istorije, i ponovo nam brišu istoriju. I to samo iz nekog stida, a znate li da dok se na Hitlerovoj karti Evropa crni sa onim što je zauzeo 1941. godine, imate prvu oslobođenu teritoriju na teritoriji iste te Evrope usred Užica. Jel' i toga treba da se stidimo? Jel' znate vi ko je Stjepan Filipović? Jel' i njega treba da se stidimo? "Drug je Stjepa hrvatskoga roda, al' je dika srpskoga naroda" - to se u Srbiji pevalo. Čovek je rođen u Valjevu, tamo i ustanak digao, a i pod vešalima završio. Spomenik bio, a sad ga srušismo. Ajd' mi to objasnite, molim vas!

Što, bre!? Toliko nam je lepa istorija. Može da se meri i sa Francuskom i Engleskom, kojima se toliko divimo. Čak više samožrtve i svega prelepog ima u njoj. Naravno i ružnog, ali koja nema? Gde je velika statua Cara Dušana usred Beograda?! Gde?! Pa Englezi od nekog Kralja Artura napraviše pompu, a mi imamo i Cara Lazara i celu ekipu plemića, koja je izginula braneći Evropu!!! Jel' znate vi da su za kraj te čuvene Kosovske bitke zvonila zvona za naše junake u Parizu! U njihovu čast!!! A šta smo mi uradili s' tim? Ništa! Napravili onaj degenski film, sa sve traktorom u pozadini. Užas.

I mogao bih ovako sad da nabrajam koliko hoćete, ali neću. Setite se sami. Ali ću još jednom reći: Bravo Jelena Dokić, pokazala si i ovo troma razmaženih kretena, koje mazimo i pazimo, a koje ćemo isto tako da zaboravimo, kad unište sami sebe. Lepo su ti dali nadimak ovi Australijanci "Ripper". Jesi to, i samo napred!!! I ostani Australijanka, jer oni te neće zaboraviti.

Priznajem, naguzio bi i Breda i Anđelinu

Ček, stani... ako sam ja sam sebe dobro razumeo, mene su manje više upropastili McDonald's, Coca-Cola i Madonna!?!? Fuck!!! Čak sam i sad rekao "Fuck!!!". Au, jebem ti život! Ladno sam naučio da živim preko TV-a, i gluposti koje su mi nametnute preko njega. Auuu, ne verujem! Sigurno nije sve, ali toliko dobar deo, da je to strašno.

Pitam se ko sam ja?! hahhahahahahaa... Kakvi keva i ćale, i njihov uticaj!? Uticaj "pop" kulture!? Užas! Još sam uspeo bar malo da im promaknem, onih osamdesetih, kad sam bio mali, i nosio Simod patike. Ovi stariji nisu ni to uspeli, a mladi su kao Amerikanci. Ne, ne, više kao Kanađani. Pa odosmo mi u kurac! Sve to toliko nema veze sa slovenskom dušom! Ali ovi cepaju baš na onu najtanju crtu. Imaj keša, živi brzo, budi James Dean, furaj fazon ludila i crkni. I sanjaj sve to, teži samo tome, ali nikada ne postiži! U jeee... Nije fer... hahahahaha... nije fer.

Pa hoću i ja da budem taj Amerikanac!!! A?! Očekivali ste da ću da pljujem sad?! Ma jok, bole me 'rac! I ovako su me skroz sjebali, zašto da im se ne priključim. I ko mi kaže da ne bi voleo da bude filmska "zvezda", taj laže. Da nikada nisi maštao/la da budeš poznat/a ili pun/a keša. Zapališ na Maldive, družiš se sa poznatima. Jebe te Bred Pit ili jebeš Anđelinu Džoli?!?! Mojne želaš!!! Mogao bi oboje da ih opališ kod god da si sex-roda. Da ono kao imaš gajbu, koja je sve ono što si maštao/la?! Bazen, žurke, plavuša ili kvoterbek... ma daaaaaaj!!! Bar jednom si to sanja/la!!! I što ne bi, to su nam prodali odavno. Još od Klark Gebla i ekipe. "... frankly my dear, I don't give a damn..."

Alo, jebaše nam kevu McDonald's, Coca-Cola i Madonna. Tako ja nazivam sve ovo što nam prodaju kao život. Pa zar nije?! McDonald's, Coca-Cola i Madonna?! To ti dođe kao Sveto trojstvo za kretenluk, ali ga i ja potajno želim. Užas! I onda ja postavljam pitanja tipa "Ko sam ja?". Sloboda i ljubav?! Ma daaaaj... Svako bi od nas prodao bulju za život sa TV-a, a sve to ne postoji. To znači da mi težimo ka nečemu što ne postoji? Koliko je to jako! Bacaj se u svet mašte i teraj svakodnevicu od 9 do 17h, a za to vreme u glavi budi na najjačoj žurci na svetu. Prejako smišljeno!!! Čist dokaz. Znate kako je smišljen Coffee break i zašto? Smislile su to kompanije koje prodaju cigare da bi povećale prodaju.

Ali nema veze, teramo dalje! Uspeli su da nam prodaju foru! "Fucking marketing people!!!". I prodali su nam je stvarno, samo se malo zapitaj! Pazi kad i onaj Obama postaje rock zvezda. A to nije samo američki predsednik, nego nam ga predstavljaju kao da je svetski. "The most powerful man in the world". Alooo... Ludilo! I ovo nije nikakva teorija zavere, samo se osvrnite. Koliko Mekova ima kod nas? Moraš da prođeš pored njega, okreni obrni. Ili kad izađe novi album Madone. Auuuu.... Ne možeš da je promašiš na TV-u, ili radiju, žurci. Opkoljen si, bukvalno. A i kad ne izbaci novi album imaš gomilu emisija koje ti pričaju kako je ona neverovatna "... Madonna is fabulous... she has a power of transformation...". To stalno čuješ, kao da je transformers... hahahaa... Alo, sine, bre!? A šta piješ? Coca-Colu, zar ne? Gde god da si, a čast izuzecima, pije se Coke. Da ne veruješ! Coke i ovo, Coke i ono... ma daj, bre!!!

Čak ako pogledaš i te psihoanalize i ta sranja, pa i to nam je uvek govoreno "... svaki Amer ima svog psihologa i advokata... ". Pa šta!!!!? Sad i mi imamo, da ne veruje čovek. Moj deda i pradeda su radili ljudi, i ćutali, i živeli, bre!!! A mi se pitamo stalno nešto. Eto nam sad ti psihići i advokati. Ok, potrebno jeste, ali za stvarno bolesne ljude, a ne "... tata me nije dovoljno voleo..". I ovog mog "Ko sam ja?". Ali sad ne možemo bez svega toga. Aha, pa to je znači to potrošačko društvo. "Znači meni je život postao toliko dobar od kad imam IPod, da je to...". Ma jedi govna, bre!!! Imam sva ta sranja, i ne znam koji će mi kurac. Ovo jeste malo kao u "fighting club" priči, ali je istina. Još samo "Ikea" da nam stigne, i ćao zdravo. Pa pogledajte samo kako smo obučeni, kao crnci sa MTV-a. Uskoro ću da krenem da pričam kao Snoop Doggy Dog. Aloooooo!!! Snoop Doggy Dog, šta to znači?!?!

Nema teorije da im pobegneš, ali najluđe je što to niko ni ne želi. To je to! Možeš da se trudiš koliko hoćeš, ali bar uvek malo u podsvesti ćeš poželeti da malo "živiš", šta god to značilo. Kakav uticaj. Ljudi nisam ovo ja rekao, to govori Bodriar u "Simulatum i simulacije", ali tek sad sam skontao, sa pitanjem "Ko sam ja?" šta se tu dešava. Shvatio, baš na ličnoj osnovi. Auuu... Pa moj život postaje kao reality show... hahahahaha... ali kurac!!! Sad mi gledamo kako oni žive?!?! I kao do jaja!!! Hit, hit, hit!!! Aj me molim te još više jebite u glavu , molim vas, niste dovoljno. "Mi živimo ovako, a vi neee.. tanananaa... Ali želite, želite da živite kao mi! Tako ćemo da prodamo priču još više!" - govore nam Ozzy i Sharon Osbourne, dva retardirana majmuna, ali koji su do jajaaaaaaa!!! hahahahhahhaaa... Možeš da tripuješ i da si alternativan, ili Grizli Adams, ali pored Headbangers Ball-a nemaš nikakve šanse!

Ma istripovao sam... Opušteno Ferguso, sve to nije istina. Ma šta nije, Guču su nam upropastili. Jel' bio neko na Guči pre ovih Slovenaca i stranaca?! To nema veze sa onom Gučom od pre!!! Narodno veselje, bre, a ne... pa ne znam šta!!! Ali nema veze, tri puta Uraaa za McDonald's, Coca-Colu i Madonnu!!! Uraaa, uraaa, uraaa!!! I ja se pitam ko sam ja. Ja sam proizvod svojih roditelja koji su nakljukani šezdesetim, i nekim iskvarenim hipi-socio pokretom, TV kulturom i maštom koja nije moja, nego mi je ubačena u glavu. Nabijem onog Endi Vorhola i njegovih "... 15 minutes of glory..." na kurac sto puta, ali šta sad, i to sam jednim delom ja!

Priznajem, naguzio bi i Breda i Anđelinu, i živeli bi srećni i zadovoljni do kraja života. Moderna bajka... " I onda je Ferguso primio karu od Breda dok je karao Anđelinu..." ... hahahahahahaa... prejako, prejako, prejako.... Hoću da budeeeem Amerikanaaaaac!!! "We must protect American way of life in Serbia!!!"

"... mož' tako, a mož' i ovako..."

Malo sam otišao u maštu i sarkazam kad sam prekinuo priču o "Ko sam ja?" i prešaltao se na Gastose sa Galapagosa. Nisam pobegao sa teme, nego iskreno, bio mi je potreban odmor od tog pitanja "Ko sam ja?" i čitave te tematike. Ko se uopšte i pita takve stvari, ako nema pametnija posla? Pa izgleda ja. Imam pametnija posla, ali se ipak pitam.

U prošlim pričama sam kružio i kružio, i vrteo se u krug, i naravno, završio nigde. Hteo sam globalno, a i lično da predstavim tu priču. I? Pa ništa. Nema nekog odgovora. Tom "Ko sam ja?" možda možemo bolje da priđemo pomoću tematike "Šta meni treba da bih bio ja?". Hmmm... Šta mi je potrebno? Možda na taj način dođem i do nekog odgovora, a ne tu da zamajavam i vas i sebe. Ali pretežno sebe, jer teško da čovek može da zamajava pametne ljude, a da oni ne pomisle "Vidi budale...". Mada i to možemo da dovedemo u pitanje.

Hmmm... Šta je to meni potrebno? Pa to je neko pitanje na koje ja nikada nisam imao lak odgovor. Od onih sam ljudi koji uvek "... mož' tako, a mož' i ovako...". Kao što sam pre govorio, ambivalentan. Ali nisam više. Nekako sa ovim "Ko sam ja?" i vraćanjem na prošlost, i šta je mene dovelo dovde, postao sam drugačiji. Kako to sad drugačiji odjednom? Pa lepo, desilo se. Nek ostane na tome. I shvatio sam, ne "Ko sam ja?", ali sam shvatio "Šta mi treba?". I odgovor je dosta prost, ako kažem dve reči, ali pojasniti to, malo teže. Ili bolje rečeno, individualnije. Sloboda i ljubav, to mi treba.

"Kakva glupost!" reći će svako "Sloboda i ljubav... hmm... pa nisi otkrio vatru, čoveče, ali... hmm... vrlo slatko... da, da... vrlo slatko...". Zato sam i rekao da je to na individualnom osnovu. Treba to svakome, ali je to moj odgovor na "Šta mi treba?". Sloboda? Kod mene je to manjak osećanja krivice. Celi život taj osećaj nosim. Što od roditelja, prijatelja, devojaka... Kako god, nekako sam za shodno našao da nabacim sebi osećaj krivice. Prvi sam ja onaj koga uvek su nazivali sebičnim, čak sam i ja to mislio da je istina, "... kad ne lezi vraže...". Nekako baš ti koji se toliko "žrtvuju" za tebe, ako malo bolje pogledaš, ispadaju da su više sebični, nego ti "... nadobudni kreten...". "Pa ne rade oni to tebe radi" rekoh sebi nego "sebe radi". Onda su oni žrtve, a ti si kriv što se oni žrtvuju za tebe. Uff... pa ova pomisao je da se naježiš. Jedan prijatelj mi reče, kog sam ovde već pominjao "Znaš ko je najotvorenija i poštenija osoba u narkomanskim porodicama, vezano za osećanja?". Upitah ko? "Pa sam narkoman!". Ovo ne želim da vam objašnjavam, razmislite sami. I to ne mora da bude vezano samo za narkomane, već... Pa pogledajte oko sebe. Sve u svemu, neću više da budem kriv. Pominjao sam ja ovo i pre, ali sad baš kažem, neću! Nema nikakvu svrhu osećaj krivice u mom životu, i uopšte taj vid krivice nije deo mene, već je u potpunosti nametnut deo (deo je mene, ali... opet, skontajte).

Pitao sam baš svog matorog "Kako si uspeo da održiš osmeh u porodici kad je bilo teško?". Nije imao odgovor, ali u razgovoru mi reče "Sine, sebičluk je dobar. Ne čini loše drugome, ali nemoj biti ni budala. Sebičluk je dobar! Nemoj biti budala kao ja!". Shvatio sam šta je mislio time. I neću da budem budala kao on, jer u tom smislu, stvarno je ispao budala i smešan. To je moj matori, i to je njegova priča. Nek vam je on priča.

Ljubav? Mnogo komplikovanije od slobode, a nekako isto. Zar ne? "Ljubav oslobađa". Onda bi to značilo da je sloboda ljubav? Ma jok. Ne mogu da se "vrtim" u logičkom kvadratu... haha... Ljubav??? Znači želim je, ali ne znam šta je. Kažem vam ja, vrtim se i sa onim prethodnim pričama u krug i u ovoj. Nekako sam uspeo kroz život da povežem ljubav i lojalnost. Znam i zašto, ali ne ide to tako. Evo ga moj odgovor i toliko je naivan: Kad sam bio još u srednjoj školi, sanjao sam da volim jednu devojku bez lica. I toliko sam je voleo u tom snu da sam kasnije taj osećaj nosio u grudima nedelju dana. A i sad kad se setim tog sna, mogu da bar malo osetim tu ljubav u grudima. Naravno da ne govorim o ljubavi samo prema ženama, ali to je za mene ljubav. Znate ono... čisto... nekako, pa to... čisto. Bez pitanja i pogovora. Naivno, a?

Hmm... Upropastiše me američki filmovi... hahhaha... Sloboda i ljubav... hahahaa... Još samo američki predsednik da održi govor, zastava u pozadini i eto vam ove moje priče... hehehe... E, moj Ferguso, Deda Mraz ne postoji. Izmislila ga Coca-Cola... hahha