Pad Republike

Posmatramo ovu ekonomsku krizu u koju sve dublje i dublje zapadamo i pitamo se šta se to dešava? Zašto se sve ovo dešava? Gde sam ja to bio kad je ovo počelo da se dešava? Niko nema pojma, ali jednostavno nam se dešava. I malo obrazovan čovek može da shvati da je ovo tek početak, a ne sredina, ili kraj. Ovo je početak pada. Pada čega, možemo se zapitati? Jel' neko od vas čitao "Uspon i pad Rimskog carstva"? To je jedna standardna knjiga koju treba pročitati da bi se razumelo društvo danas. Da vam ne prepričavam sad knjigu, ali ovo je deo koji se naziva "Pad Republike". U tom delu se opisuje događaj kada je propala Rimska republika, demokratija, senat gubi vlast i sama vlast se prepušta caru. Možda će vam cela ta priča biti mnogo jasnija ako vam kažem da je taj car bio Julije Cezar. Dosta je filmova napravljeno o tome, tako da knjigu niste morali ni da čitate. Sad tu možemo ući u raspravu dal' je on želeo da održi republiku ili nije, i da li je prvi car bio Avgust, ali sve se to dešava u par godina. Ceo taj događaj. Istog tog Cezara i ubijaju, ali se pad republike ne sprečava time. Rim postaje carstvo, gladijatori se obujaju u areni, a masi se za džabe deli hleb, pošto je gladna.

Kakve veze ovo ima sa sadašnjošću? Pa u ovom momentu sve to možemo uporediti sa padom jedne nove republike, a to je Amerika. Naravno da neće doći do stvaranja carstva u tom nekom arhaičnom smislu reči, ali da će nam deliti hleb, deliće nam, jer daj svetini "hleba i igara". I to se već sada može videti pod uticajem mas-medija. Kod nas je to još uvek manje vidljivo, ali i mi teže vidimo takve stvari jer već dugo živimo u autokratskom društvu. Usuđujem se reći da nikada nismo ni imali ništa drugo. Ali baš onako otvoreno, uvek je nama neko vladao. Od pravih titularnih careva do ovih današnjih prikrivenih carića. Tako da smo mi već naviknuti na celu tu priču. Šta više, smatram da je to i dobro, pošto smo dobro pripremljeni na CCTV-eve koji će da nas prate. Varijanta Štazija je kod nas uvek dobro radila. Ali zamislite kad sad velike nacije kao što su Amerika, Engleska, Francuska dobije takvu opciju života? Kad se njihovi sistemi uruše, te lažne demokratije, da bi se prešlo na neki triumvirat ili tako neku prelaznu opciju u roku od par godina. Kako će to uticati na nas? Jer mi stvarno zavisimo od svih tih sila. Nemojte nikada ni pomisliti da nije tako, jer ko vam kaže drugačije, taj jednostavno laže. Znači, kod njih potpuni kolaps, a kod nas? To iskreno mogu da predpostavim, ali nekako mi to naginje ka Panami i tim državama koje su već u tom obliku pod uticajem velikih sila. Dodeliće nam guvernera ili ti stečajnog upravnika koji će da vodi računama o nama. To možemo videti već kroz ideju Nemaca koji bi da to nametnu u ekonomskom smislu nerazvijenim državama Evrope, radi sigurnosti EU.

Znači da će i kod njih doći do perioda inflacije i hiper inflacionih tokova, na koje oni nisu naviknuti. Te neke slobode, koje su proklamovane u tim društvima, se već ukidaju pod strahom od terorizma. A oni su nacije gde je 99% države zalepljeno za ekrane i stvarno veruje u ono što govore "talking heads" sa istih tih ekrana. Možemo samo očekivati pojavu još većeg naleta "terorizma", za koji mogu da tvrdim da je finansiran od istih tih država koje su napadnute. Strah, osnovno oružje svake države. I to smo preživeli, zar ne? Potpuna kontrola vlasti nad svim sredstvima informisanja, kretanja, bankovnih računa itd. To se već sada događa. Jeste li primetili možda, koliko nagradnih igara ima kod nas u ovom trenutku? Raznih ponuda i anketa, koje su uvek za neku lepu ideju? Jeste li primetili šta vam traže stalno? Ime, prezime, adresu, broj telefona i JMBG? Jeste li se zapitali što? Šta će Telenoru, primera radi, vaš JMBG ili vaša slika, ako želite da radite kod njih, a tek ste se prijavili za posao? Zakonski to je protivzakonito. Ni poresko ne sme da vam traži sliku, a ne Telenor, koji je pritom Norveška firma. Norveška uvek povezana sa Amerikom itd. Niste se zapitali? Zapitajte se. Šta će im toliki podaci o svima nama.

Evo primera, Facebook. I ako ugasite isti, podaci koje ste nekada davno ostavili tamo zauvek ostaju u njihovim bazama podataka. Evo ukucajte svoje ime i nećete moći da poverujete šta sve možete da saznate sami o sebi. Moć! Informacije su moć da se vlada nad nekim. Za ličnu kartu im treba vaš otisak prsta. Kad ubije neko nekoga, lepo se izhakeriše vaš otisak i postavi na mesto zločina. Kraj, vi ste krivi! Paranoja? Možda jeste, ali sasvim mogući scenario. Otiđite na dijagnostiku u vezi neke bolesti, sve te informacije su dostupne, tako da može jako lepo da se zna od čega bolujete. Ne verujete mi? Proverite u bazama podataka samo osiguravajućih društava i kreditnih odeljenja u bankama. Svi ti podaci se prodaju. Podaci o vama.

Pomenuću i sasvim drugu temu koja se baš kod nas javlja ovih dana. Naša država na čelu sa pridošlicom Božidarom Đelićem sad će da uloži u povratak naših ljudi iz inostranstva 20 miliona evra, da bi njih postavili na rukovodeće funkcije u državi. Što? Zar mi, koji smo ostali, nismo dovoljno dobri? Mi koji smo ovde, zajedno celu tu muku prošli nemamo dovoljno znanja kako da prevaziđemo sve to, nego nam trebaju obučeni ljudi iz moćnih država da to rade umesto nas? Da opet ljudi koji nisu čekali red za hleb, ulje, koji nisu bili bez struje i vode po dva dana vode ovu državu, gde u sred juna na 39C nestaje struje? Pa kako će to oni nama pomoći? Tako što će primenjivati neprimenljive metode koje su naučili u "uređenim"društvima" kod nas? Ne ide to tako. Jednostavno pitajte bilo kog privrednika ko se uzima ako želiš da plasiraš svoj proizvod na neko strano tržište? Pa onaj koji poznaje to isto tržište. Čovek koji je osamdesetih otišao iz ove zemlje, po meni, jednostavno više ne poznaje ovu zemlju. I to je ideja omalenog pridošlice Đelića? Sramota! Dolazimo do zaključka da u nekom grmu mora da leži zec na to pitanje šta će oni nama. Pa to su te "guvernante" koje trebaju da stignu i da nas uvode u taj novi sistem. Postavi njihove (naše), a vladaj svojim tempom i svojim načinom. Postadosmo Panama.

To je samo bio jedan primer za nas. Ali da je pad Republike tu, tu je. Svet prelazi u drugi oblik vladavine. Autokratiju korporacija ili ti vladavinu aristokratije. Ali to možda i nije loše. Živećemo kao u Zvezdanim stazama, kažu neki.

Šta ćeš biti kad porasteš?

Konačno sam prso. Stvarno to mislim. Ovo ovde... sve što se dešava oko mene... vreme... Ne znam, ali sve to kad se skupi, jednostavno možeš samo sebi da kažeš da izdržiš maksimalno i to je to. Kao u vojsci. Iskreno, ni ideju za priču nemam, već bih samo da podelim svoje osećanje prsnuća sa vama. Čak i dok pišem ovo, trokiram. Pitam se dal' da obrišem ovo što pišem ili da nastavim. Videću kako će sve ovo da ispadne kad završim.

Jedino što me teši je to što nisam sam u ovom prsnuću. Koliko vidim, svi smo prsli. Ali baš onako, dobro prsli. I to ne od jedne stvari, nego se skupilo tokom svih ovih godina nemanja šanse da čovek uradi nešto da sebi napravi neki lepši život. Ali kad se bolje zapitam, šta je to lepši život? Tako nešto nikada nisam video, osim u američkim filmovima, a to nije stvarno. A šta bih ja to želeo pa da mi život izgleda malo bolje u mojim očima? Iskreno više ne znam. Znam šta je to bilo kad sam bio tinejdžer ili malo posle tog perioda života, ali sad više nemam pojma. Stan, kola, putovanja? Mislim da me ni to više ne bi zadovoljilo, kad sam ovde. U ovoj prokleto usranoj zemlji. Priznajem, dotučen sam. Bez ideje i bez smisla, a verujte mi da sam se trudio. Dao sam sve od sebe da pronađem to nešto u sebi. Nije to to. Jednostavno kontam da nikada neću biti srećan.

Znam da ovo zvuči baš kao reči nekog tinejdžera, ali izgleda da sam i ostao na tom nivou. Da sam i dalje tinejdžer, zarobljen u obavezama odraslog čoveka. Nekako su mi uzeli sve u tom dobu. Kao da sam preskočio detinjstvo i odmah postao odrastao čovek. To jest, sa željama odraslog čoveka u telu deteta. To sam bio. A sad sam odrastao čovek sa željama deteta. Zbunjujuće? Meni jeste.

A još me više rastužuje ovo što gledam oko sebe. Primera radi "Farma". Jel' vi to ljudi stvarno pratite? Jer to su jedine vesti koje gde god prođeš, vidiš, čuješ. Ljudi se stvarno bave time? Ko je šta rekao, ko je šta uradio u toj nekoj retardiranoj emisiji? To su teme za razgovor ljudi u Srbiji? To je tužno. Da prosto čovek zaplače. I plače mi se. Stvarno mi se plače od takvih sranja. Zar smo dotle dogurali da su nam životi ono što vidimo u nekoj kutiji? Nemam pojma, ali samo znam da želim da odem iz ove proklete zemlje i zaboravim sve što mi je priredila. I ne mogu više da krivim sebe za ono što mi se događa. Evo, oslobađam samog sebe odgovornosti, jer sam stvarno uvideo da sam nemoćan, u potpunosti, da bilo šta uradim, pa čak i da prenesem pozitivnu energiju, jer je više nemam. Zar su svi toliko uplašeni da niko ni A da kaže? Sad i to shvatam. I ja sam umoran.

Sve ovo nema smisla i napolju pada kiša. Ljudi se vuku po ulici, a ulice su sive i prljave. Autobusi su stari, kola prolaze, osećaš se kao luzer. I jesi luzer. Onaj bez vrata te je pobedio. Velika lobanja je opet pobedila malu. Nekultura ponovo izlazi na videlo. Siledžije nas ponovo siluju. Grubijani su ponovo tu. Govna su ponovo na površini. Svi se nadamo dobitku na lotou i nekakvom bekstvu. Nema nade, a opet moraš da živiš. Gužva je u onom istom autobusu, a ljudi smrde, jer je napolju kiša, hladno je, pa toplo, pa opet hladno. Znoj se sliva niz leđa. Neko tamo, opet živi bolje, a ti se vucaraš kao pas. Tražiš nešto, a zaboravio si šta. A opet na radiju ide vesela muzika i ljudi sa dubokim glasovima ti nešto pričaju. Pokušavaju da ti stave šarene izloge, ali ih sivilo jede. Pojede nas sivilo. Sivi ljudi gde god se okreneš. Kvazi intelektualci pokušavaju da izvade stvar, ali oni su kvazi, i to je sve. Sunce ponovo izlazi iz oblaka, malo se ponadaš, okreneš prema istom, ogreje te , malo sreće, a onda ga oblaci ponovo sakriju. I sivilo prevlada. Kudaaaaa!?!?!? Štaaaaa!?!?!? Predstavu nemam. Ne pitajte mene. I ja sam izgubljen u ovom lavirintu gluposti.

I da je to samo ovde, nego se sve prebacilo još na globalniji nivo, pa onda možeš da se posereš na ono da hoćeš da pobegneš negde. Jel' to ljudski rod došao do zida? Do kraja? Jel' su mediokriteti preuzeli vlast, napokon, u potpunosti i sad svi moramo da igramo po njihovom? Znate li ko želi vlast nad drugima? Oni koji se plaše i žele da se zaštite. Onda možemo zaključiti da nama vladaju kukavice i mi to dozvoljavamo, jer su preneli taj isti strah na nas. Žele da se pojedemo oko ničega. Neću. Stvarno neću to. Život treba da bude lep. Ako pogledaš izvan tog sivila, vidiš da je sve u bojama. Pa kako to da mi to više ne vidimo i da smo se pretvorili u materijalističke kretene, koji žele stvari koje im ne trebaju?! Znam i ne znam, ali me manje više ne zanima. Znam samo da neću obrisati ovaj tekst. Nek stoji, da se setim kad bude bilo bolje. Kad sunce bude sijalo.

Hoću da budem Sunce,
Da grejem kao sunce.
Sunce nas gleda,
I vidi sve te patnje,
I vidi svu tu ljubav,
Ali ono gleda,
Neprestano gleda.

Hoću da budem reka,
Da tečem kao reka.
Reka teče li, teče,
Ruši sve pred sobom,
I vidi sve te patnje,
I vidi svu tu ljubav,
Ali ide dalje,
Sve dalje i dalje.

Hoću da budem vetar,
Da putujem kao vetar.
Vetar je silan i snažan,
Nekad moćan, a nekad blag,
I vidi sve te patnje,
I vidi svu tu ljubav,
Al' putuje sam,
Neprestano sam.