Plakao

"Posle časa" vikao je momak, "Tućićemo se posle časa. Na velikom... Jebaću ti kevu!". Ostali su razdvajali dva momka, koji su i dalje pokušavali da dohvate jedan drugog preko klupa. U krvavim očima im se mogao videti bes. Svi su znali da ni jedan ni drugi neće posustati. Naravno, da je na obe strane bilo navijača, koji su na suprotnu stranu počeli da "šibaju i stolice", ali većina je ipak razdvajala njih dvojicu. "Na velikom, hoće, a?! Jebaću ti sve po spisku!". Cela učionica je bila ispomerana. Razdvojili su ih na dve strane iste, i brzo su devojčice počele da sređuju učionicu pre nego je profesorka došla. Čula se škripa stolica i klupa koje su brzo išle tamo vamo, bukvalno bacane sa jedne strane na drugu. A onda muk. Sve je bilo kako treba. Ušla je profesorka. "Dežurni, ko nije tu?"

Dok je profesorka pisala nešto po tabli, svi su gledali u sve. Jedino njih dvojica nisu jedan u drugoga. Oni su samo čekali. Tenzija se, kako to kažu "mogla seći nožem" u učionici. Jedino ko to nije primećivao ili se pravio da ne primećuje je bila profesorka. "Ma jebaćeš mu kevu sad na odmoru. Ako treba ima da uletim, brate, za tebe" govorio je Pera Marku. Marko ga nije slušao. Velik dečko taj Marko. Stamen i jak za svoje godine. Trenirao je rukomet od kad zna za sebe i bio u jako dobroj fizičkoj kondiciji. Odatle mu i toliko samopouzdanja. "A i onaj karate što me je ćale terao... dobro mi uvek dođe". Odatle je i znao Saleta, dečka sa kojim će se tući na velikom odmoru. Baš sa tog karatea. I stali su u isto vreme. Sale narastao, pa krenuo na košarku. Gde će dečko od dva metra i dva santimetra da trenira karate. Sale je samo sedeo i ćutao. To je obično radio i ovako, ali pred neki "fer", uvek. Sedi, ćuti i pokušava da obuzda sav taj adrenalin koji mu je nadolazio. "Ne volim da se bijem...", to je pomislio. I dalje je sve bilo napeto. Pera je nešto pričao Marku, ali ovaj ga više nije slušao. Zvonilo je. Profesorka je uzela dnevnik i ubrzanim korakom krenula u zbornicu. Izašla je. I dalje je vlado muk. Počeo je veliki odmor. "Iza sale... Iza sale... idemo... ajde..." vikao je Pera.

Vest se brzo proširila po celoj školi da će biti tuča. Svi su bukvalno "leteli" niz stepenice da bi se našli u prvim redovima "kruga" gde će se tuča odvijati. Jedino su sami akteri svega toga išli jako polako. Niko nije više ništa ni razmišljao osim toga da ne želi da izađe ponižen iz tog sukoba. Ipak će ga cela škola gledati, mislila su obojica. Stigli su do sale za fizičko. Masa je počela da urla "Tuča, tuča, tuča... !!!". Krug se polako zatvarao, i Marko i Sale više nisu imali kud. To je bilo to. "Hajde Mare, odvali pičku!"urlao je Pera koji je sebe smatrao jednim od većih "ludaka" u školi i Maretovim najboljim drugom. Momci su digli pesnice, stali u gard i počeli da se kreću i merkaju. Masa je urlala željna krvi. Željna da jednog od njih dvojice vide poniženog. Željna da jedan od njih bude na podu. I dalje su se merkali. Da se razumemo, ovo nisu momci koji oklevaju tek tako da se tuku. Ovo nisu momci koji se boje udarca pesnice u glavu. Ali su se i dalje merkali. Ceo život su se znali i jednostavno u ovom momentu im više nije ni bilo jasno zašto su tu. Ovde čak ni kompleks jednog od njih nije mogao da pobedi. Zajedno su trenirali karate, roditelji su im se družili i uvek se znalo da su njih dvojica najjači u školi. Sad se samo čekalo da jedan zada prvi udarac i da krene krvoproliće, jer koliko god su se znali, znalo se i da ni jedan ni drugi neće posustati. Išli su u krug, i bili u gardu baš kako su ih učili na karateu.

A onda se desilo nešto u potpunosti čudno. Stali su. Pogledali se. Masa je urlala. Sale je nešto rekao Marku, ali ovaj nije mogao da ga čuje od mase. Približio mu se da ga bolje čuje. Mislio je da ga nešto psuje ili tako nešto, ali Sale je govorio "Hajde da odustanemo od ovoga". Marku je to bilo čudno, ali jako drago. Nasmešio se. Masa je zaćutala kad je videla da se oba momka smeše i da kreću jedan prema drugome spuštenog garda. Sale je pružio ruku Marku, Marko ju je prihvatio. Masa, koja je kao u Rimskim koloseumima tražila krv, bila u potpunosti zbunjena. Pa nisu digli ni palac gore ni dole da bi se ovo ovako završilo. Rukovali su se. U tom momentu Sale je samo promenio izraz lica iz osmeha u bol. Marko ga je zbunjeno gledao. Pored njega je stajao Pera. Čuo se pucanj. "Šta je ovo pičke! Kakvo je ovo rukovanje, indijanci jedni!!!". Marko je video da drži pištolj u ruci. Okrenuo se i gledao kako Sale pada na zemlju. Lice mu se grčilo više od zbunjenosti nego od bola. Tog momenta, Pera pokuša da ispuca još jedan metak u Saleta koji je padao na zemlju, ali Marko ga instiktivno uhvati za ruku. Masa je počela da vrišti i beži gde je ko mogao i ko je preko koga mogao. Izbio mu je pištolj iz ruke i udario ga tako jako pesnicom u vilicu da je Pera samo zakovrnuo očima. Pištolj je odleteo negde, a Marko se bacio na Peru "Šta to radiš, pičko jedna smrdljiva!!! Ko ti je rekao da to radiš, pederu jedan indijanski" vikao je na njega sa sve žestokim udarcima koje mu je upućivao u pravcu glave. Svaki je pogađao svoj cilj. Razbio mu je i nos, arkadu, zube. Čak ga je od besa u jednom moemntu i ugrizao za obraz. Kad je video da je ovaj gotov, ustao je i otrčao do Saleta. Sale je ležao. Tresao se kao da ima jaku groznicu. "Zovite doktora!" vikao je Marko "Zovite hitnu pomoć" sad je već govorio kroz suze dok je držao Saletovo grozničavo telo u rukama. "Sve će brate biti u redu. Videćeš. Obećavam ti."

Tri momka su bila na zemlji. Jedan u nesvesti od udaraca koje je zadobio. Drugi od metka koji je dobio u stomak. A treći je samo klečao i plakao.