Ima da si pojedem uvo

Mislim, šta da vam kažem, jednostavno je TV počeo da me opčinjava i sve gluposti koje se prikazuju na istom. Hteo sam da napišem priču o onih 15 ljudi koji su gladovali da bi im se isplatile neke zarade iz ko zna koje godine, ali sam shvatio da poslednje dve nedelje nisam čuo ni reč na istom onom TV-u. Ni reč o njima. Tako da bih vas zamolio da mi bilo ko ovde napiše, šta se desilo sa ljudima? Da li su pocrkali od gladi ili im je možda stvarno neko isplatio te pare? Jer ja nemam pojma. Ni jedna vest. Isto tako me zanima šta je sa onih 140 radnika koji su pretili da će se zapaliti. Jednostavno se pompezno objavila vest i onda ništa, ali ništa. Ko zna, možda su se ljudi i zapalili. Ali nije mi to tema. Ovo sam vas samo zamolio, ako bi neko mogao da mi da obaveštenje šta se dogodilo sa dotičnim ljudima. E. da, i onim likom što je sam sebi pojeo prst. Vrlo interesantno da niko ne kaže šta je sa njim.

Ali da počnemo sa pravom temom. Gejevi u Srbiji? Eto, to sam video na TV-u malih prijemnika. Neki čovek, gej, došao i priča kako je biti gej u Srbiji. Kaže jako loše. Kaže nema brakova, kaže ugrožavaju ga i fizički i mentalno, i kaže da bi bolje razumevanje države i gej populacije pomoglo beloj kugi??? E sad, ako mi neko pojasni izjavu dotičnog čoveka koji je urednik Gej Echo internet magazina, kako će gej populacija da pomogne beloj kugi u Srbiji, bilo bi mi veliko zadovoljstvo. Stvarno nisam homofobičan niti me gejevi manje-više zanimaju u životu, ali eto na primer moja buduća žena je trudna. I mi zajedno sedimo po ambulantama naših nam milih domova zdravlja. Ovo stvarno nikome ne treba objašnjavati, ko god da je imao makar prehladu. Redovi i penzioneri. A mi smo ti koji treba da reše tu belu kugu u dotičnoj nam zemlji, koliko je meni poznato. I sad, znači, jedan od razloga da se pomogne gej populaciji u Srbiji je i to što će oni da doprinesu padu bele kuge u Srbiji. Kako, bre?! I tako čovek pričao. Država im dala neki keš, tačnije neki 260.000,00 rsd-a, i nije dosta. Ok, stvarno 3000 somića nije dosta, ali meni i mojoj ženi što bi selooo tri somićaaaaaa, taj gej čovek nema pojma. Uffff, tri somićaaaa, ovo ono. Ovo vam piše čovek koji je baš proveo dosta vremena sa gej populacijom u Srbiji, pošto mi je jedna od bivših devojaka bila frizerka i samo je imala gej prijatelje. Da kažem šta mislim o tome. Znači ovako: ako imaš preko 18 dina, radi brate mili šta hoćeš, ali nemoj deci ispod 18 godina da naturaš da je to normalno. To je celo moje mišljenje. Možda malo primitivno i dosta uprošćeno, ali to je sve što ja mislim o gejevima. Inače su dosta zabavne osobe za druženje i veće su žene od žena, da dodam. Super, blago njima, čak su i mnogo veseliji od nas strejt likova, valjda su zato i gej, to jest na engleskom "veseli". Stvarno jesu. E, da, samo da pridodam, da iste te gej organizacije služe za pranje novca i ništa više. Isto kao i sve ostalo, sve je to ekonomija. Tako da dragi moji gejevi, nemoj te misliti da ste vi izuzeti iz toga. Služite kao mali točak u lokomotivi zvanoj finansije.

Onda je sledeća tema bila, u istoj toj emisiji, kako je biti musliman u Srbiji. Ono, iskreno, musliman u Srbiji je biti do jaja po meni. Živiš u Novom Pazaru, obično, ne kažem da nema muslimana i u drugim krajevima Srbije, imaš potpuni monopol nad proizvodnjom farmerki i voziš novog Merdžanu. Stvarno ne vidim ništa loše u tome. Muslimani, koliko ja znam su Srbi, Hrvati, Crnogorci, Slovenci, Azerbejdžanci, Jermeni, Amerikanci ili ljudi iz Tunguzije koji su samo muslimanske veroispovesti, i ništa više. Ne znam čemu tolika fama oko svega. Ako je neko pročitao Kuran, tamo piše da je isti Arhanđeo Gavrilo, koji je objavio devici Marija da će da rodi Isusa, govorio proroku Muhamedu šta da zapiše u Sveto pismo. To piše. Znači isti Arhanđeo i za hrićane i muslimane, čak i za ljude koji poštju Judeizam. Čak se i tu isti Arhanđeli pominju. Isto tako, ko god da je pročitao Kuran, video bi da tamo ne piše ništa loše niti o Hrišćanstvu, niti Judeizmu ili ti bilo čemu. Šta više, pišu iste stvari koje i u Bibliji ili Talmudu. "Volite se ljudi!". To je sve. I sad mi gledamo kako se svađaju beogradski muftija i sarajevski? Gluposti. Muhamed rekao "Volite se ljudi!". Toliko o tome. Imao sam do jaja druga u vojsci, i to u crvenim beretkama, zamislite? Ne ovim policijskim, nego vojnim. Čovek bio musliman. Niko mu ništa nije rekao nikada. Čak i za Bajram, dobijao je hranu kakvu je voleo i kakvu je dolikovalo da jede u tom svetom periodu za ljude muslimanske veroispovesti. Mislim da je ovde više pitanje lojalnosti prema Srbiji, ali da ne jedem ja govna previše. A da, naravno, ljudi moji, da li ste ovi ili oni, opet ista stvar, finansije, ekonomija. "Money makes a world go around". Ništa više. Tako da će najverovatnije da nas nateraju da se svi pokokamo ponovo, da bi neko zaradio keš, i to je sve. E, i ne to ove naše budaletine, koje nam direktno rade o glavi, nego mnogo veće barabe. Svetska finansijska bagra, koja je i dovela do ove finansijske krize da bi sve zemlje uzele pozajmicu od MMF-a i tako postale još zavisnije. A šta su države uradile? Dale su u zalog zemlju. Da, zemlju po kojoj hodamo. Znači založili su zadnji resurs svake zemlje. I to znači da ako ne vratimo dug, nećemo imati po čemu da hodamo. Pa vi vidite čemu to vodi. Ali da ne dubim ja previše, nego, dragi moji muslimani, radite ljudi šta hoćete, ali mojne da nas svađaju, to je sve. Evo, ja sam imao devojku koja me pitala "Ti nisi obrezan?" i to sa velikim čuđenjem. A ja se osetio ka mentol što nisam. To mora da nešto govori. A riba, ono, Beograđanka, Srpkinja. A?!

Sledeća tema može da bude kako žive Hrvati u Srbiji. Evo ja nosim hrvatsko prezime, i polutan sam, ali sam rođen ovde. I u to ime mogu da kažem, žive do jaja. Nikada nisam osetio ništa, ali ama baš ništa od strane srpskog naroda. Jednom mi neko rekao Ustašo i dobio takve batine, da me je zapamtio. Čak su ga gazili sve ovi moji što idu na Ravnu Goru svake godine. Odvalili smo ga. Toliko o tome. Ko kaže nešto drugo, ima pravo, ali ja kažem u svoje ime da ja problema nisam imao. Niko ništa, osim tog pijanog Bosanca. Onda možemo da se pitamo kako se osećaju Romi, Crnci, Egipćani, Marsovci i ostale manjine u Srbiji. Stvarno ljudi, dosta više!!! Jel pita neko Srbina u Srbiji kako se oseća? Kad ste videli zadnji put Srbina, osim kada pojede svoj prst, na TV-u da kaže kako se oseća, i da želi svoja prava?! Kad?! Nikada, osim ako isti ti ljudi ne žele da se zapale ili izgladne, a kontam da među njima ima i gejeva, i Muslimana, i Hrvata i istih tih Srba, a po najviše Marsovaca. Pita mene matičar, pošto treba uskoro da se ženim "Kako se izjašnjavate?", rekoh "Kao vanzemaljac". I ništa, najnormalnije žena zapisa.

Stvarno dosta više. Svi se žale osim gedže. A taj gedža je, bre, kuka i motika. Nemoj te da se digne, pa da lepo sve nas ovde Beograđane, koji se pitamo "A zašto se ne odvaja za kulturu i parkove?", izubija, istom onom govnavom motkom, koju stalno pominjem. Stvarno! Možda bi i trebalo... Ima jedna narodna priča. Pita Knjaz Miloš "Šta radi raja?", kazaše mu "Ma buni se." On ništa "Nek se buni". Prošlo neko vreme, pa pita Knjaz "Šta radi raja?", kazaše mu "Ćuti Knjaže". Miloš se uzbudi, pa reče "Smanjuj poreze i proglasi narodno veselje. Ne valja kad raja ćuti". Ovo malo u moj interpretaciji, ali mislim da ste me razumeli. Samo da kažem, jeste li primetili da se raja ućutala?

" Današnji dan vam je kao razglednica iz pakla... "

Dosta sam puta pominjao jutarnji program, ali moram i ovu priču da počnem sa istim. Jednostavno se čovek probudi, pije onu kafu što mu žena skuvala, da bi se opasuljio od jučerašnjeg dana i onog jebanja koje je preživeo, probudio se ponovo, i kao u Danu Mrmota, ide ponovo da proživljava sve to "Jovo nanovo". I onda iskreno očekuje, taj isti čovek, ma i žena, nije bitno, da uz tu kafu, koju u suštini pije da bi se dobro israo, i da ga ne bi ista ta velika nužda, nahvatala u onom wc-u na poslu, u kom uvek nekog ima, a i dalje postoje likovi kao Dimitrije Pantić, koji kradu wc papir, da mu neko uz taj jutarnji program nešto lepo kaže. Ne ovo, "Dobro jutro", sa kezom mlađane nam novinarke, koja prosto-proširenu ne zna da sastavi, da nema onog "idiota" kog čita ili nekog "intelektualnog" mladića koji se isto tako kezi, a intelektualan je samo zato što nosi naočare. Eto, to je cela njegova intelektualština. Stvarno mi ne treba takvo "Dobro jutro". Ne znam, odakle vama predstavnicima medija, uopšte ideja da su to iste one face sa Američke televizije, koje nas u Srbiji treba da probude?!

Više bih se obradovao nekom sumornom čoveku ili nekoj babi sa trajnom, nego ovim bezrazložno veselim osobama.Ali stvarno bezrazložno veselim. Mislim, ide prvo kao "dobra riba" ili "intelektualni frajer" i onda dođe onaj pravi novinar, koga dovedu da nam kaže "dogodilo se na današnji dan" i on kaže sledeće i ovo citiram "Današnji dan vam je kao razglednica iz pakla..." i nastavi baja u potpunosti kul. I ti sad piješ kafu, čekaš da se isereš i ovaj ti kaže da je već pre nego si se ti probudio "Današnji dan razglednica iz pakla..." I da jeste, ali što mi to saopštavate kao da je to u potpunosti normalno?! I pre toga ova nasmejana mi najavljuje to sa sve osmehom kao "... i sad sa nama u studiju inostrani izveštač Pera Perić...". Koji se kurac ona smeje, kad mi ovaj saopšti da je dan u koji idem, potpuni pakao. Ne kažem ja da nije. Svaki je, od kad sam se ja rodio, tako da mi nije ništa novo to što i ovaj će biti loš, ali mojne da mi se još smejete. Aloo, bre, mojne te roknem, pa ja sam iz kićbloa. To ti je kao da si mi rekao "... karao sam ti kevu u bulju..." i još mi se smeješ u lice.

Ok, ovo su bile vesti za danas, te sa razglednice. "Pakistanska vojska napala neke Talibane negde, i sravnila ih sa zemljom". Ono, vest kao vest. "Bombaši samoubice se razneli u sred džamije u Iranu". Pa zar nije to ona zemlja što proizvodi te bombaše samoubice?! Jeste malo čudno, ali šta čovek da radi. Ti suiti i šiti ljudi stvarno imaju probleme vekovima. "Amerika podržava Palestinu i ne da više Jevrejima da se šire". Da kaže čovek promenila se politika ili neka fora. Manje više se svede na to. "Severna Koreja preti da će da sravni Južnu Koreju sa zemljom". Koga to zanima?! U Srbiji, mislim? Osim onih koji ne valjaju neku robu sa Južnom Korejom, nikoga. Nek se sravne, i mi smo sravnjavali i bili sravljeni, zar ne? I onda kaže "Klintonova, da Srbija sarađuje sa Hagom". I pazite, to je cela vest? Čemu takva vest? Šta smo dobili od toga? Jel ja sad na računu imam 10 evra više? Proverio sam, nemam. I onda za kraj "Danas u Srbiji sunčano vreme sa temperaturom između 18 i 28 celzijusa". Pogledam kroz prozor. Dok pijem kafu, direktno gledam na prozor, koji već kad smo kod toga nikako da zadihtujem, pa me ubi promaja, a napolju pljušti kiša. Kome da verujem?! Svojim očima ili vestima? Moram da dodam da nisu zaboli vremensku prognozu, pa sad već ima sigurno dve godine. Ali ni jedan jedini dan, osim kad očigledno sija sunce ili pada kiša, pa ti kažu "Padaće kiša" i onda dodaju ono"... mestimično...". To meni dođe kao da su se oni ogradili. Kao "... mestimčno će biti oblačno...", pa ako nema oblačka, ono su rekli mestimično. To ti je ono "i mož' bude al' i ne mora".

Kažem vam, sve bi to meni bilo u redu, ali vratite mi onu bakutu sa trajnom ili onog čika čilajbera što je pijan zadnjih dvadeset godina, pa da im još i poverujem. Ovim nasmejanima, ama baš ništa ne verujem. Ko je još u Srbiji nasmejan od 6 ujutru, a da je na poslu? O'ma kažeš sam sebi "Ovaj hoće nešto da me prevari... 100%!!!"

Napadači panike

Evo sedim nešto, razmišljam se sam sa sobom. I odmah da pređem na stvar. Mogu za sebe da kažem da sam bio u potpunosti emotivno infantilna osoba, i sve pride. Ali baš ono, kontate, u potpunosti osoba koja se plaši bilo kakvog svog osećanja, jer ne može ni da ga prepozna, a ne još i da ga proživi. I tako sam živeo mnogo, ali baš mnogo dugo godina. Zatvoren, sam u svoj bunker, iz koga samo mitraljez viri, i pucam po bilo kome ko želi da mi se približi. Nije ovo priča "... jadan mali Ferguso...", nego istina. Prosto, istina!

Onda su, naravno, usledili napadi panike. Šta vam to dođe? Pa to vam je ono što svako od vas ima bar jednom u toku dana. Malo se gušite, malo vam se znoje dlanovi, malo srce lupa. Nešto kao infarkt u najavi, samo nije. Da, da, nemoj te se bojati, nećete riknuti, ali idite, pregledajte se malo. Znam da autobus može to da stvori ili bilo koji vid stresa, koji se proživljava u toku dana. E pa vidite, ja sam imao tu "sreću" da mi u jednom momentu, na sunčan dan 1999. godine padne i tomahavk "pored" glave. Baš jako blizu, moram priznati, i od tad je počelo moje iskustvo sa svakodnevnim napadima panike. Znači, probudiš se ujutru, već "umireš", ležeš uveče i dalje "umireš". A, nije baš zanimljivo? Ali to vam je isto život. Tako da i takav život mora da se živi.

Otišao sam čak i do neuropsihijatra, koji mi je rekao jednu stvar "Ovo nemoj nikom da pričaš, jer ko to nije doživeo, taj ne može da te razume". I bi čovek upravu. Stvarno teško za razumevanje od strane drugih. Tražiš pomoć, ali niko, ali ama baš niko ne razume tvoju boljku. I svi ti govore "Ma daj, nije ti ništa... Hipohondar..." i tako, koliko god hoćete. I onda sledi depresija. Ali kod nas "napadača panike" ta depresija je stvarno malo drugačija. Jer pazite, vi kao pravi depresivac, trebali bi da imate želju da se roknete, a ovde obrnuto, imate želju da živite. Koja luda depresija! Znači, potpuna bitka sa samim sobom! Rat, koji traje i traje i traje. I u potpunosti ste sami u njemu.

Kažu vam ljudi "Daj, bre, razveseli se! Biće ti bolje", a ne shvataju da čak i radost kod vas izaziva isti taj napad panike. Da, istina, bilo koje osećanje, koje prelazi granice vaše mogućnosti da kontrolišete isto, izaziva napad. Tako da u jednom momentu počneš da paziš i koliko se smeješ. Možete li to da zamislite? Paziš koliko si srećan, a svi ka toj sreći teže?! Prejako. I tako živite, lekari pokušavaju da vam uvale svaki lek mogući. Od našeg domaćeg leka za sve, bensedina, do raznih antidepresanata. "Pilule za lilule..." Iskreno, odbio sam ove antidepresante, jer sam odmah shvatio, još tad, da jednostavno nisam depresivan! Bendžose moraš da imaš kod sebe, za svaki slučaj, ovo ono... hahaha. Ooo, života! Kreneš ti i na psihoterapiju. To kod nas sramota. Verujte mi, nije. Ako vam treba da pričate, pričajte, pa makar i sa tim psihologom ili psihijatrom. Iskreno, oni ljudi, po mom mišljenju se stvarno trude. Ali teško je dopreti do ljudske duše. To moraš sam, a taj, baš taj na "psih..." je tu da te malo usmeri. I samo to.

Šta sam hteo da kažem ovom pričom. Da ako vas ima tamo sa ovim problemom, ima neko ko vas dobro razume i da ćete u jednom momentu uspeti da "udahnete" duboko. Meni su trebale godine, stvarno godine da bi danas mogao da kažem "Besan sam, i prija mi to što sam besan, jer je to moje osećanje. Samo moje". Znam da će retko ko ovo razumeti, ali znam da i možete do toga doći. Ok, priznajem, samo u tom segmentu, da rat mora da stane. Rat sa samim sobom.

Al' je ovo bilo teško. Baš, baš...

E, moj Bajadera

Evo da glumim malo i da glumim izveštača sa beogradskih ulica. Znači, na današnji dan našu malu ali ponosnu zemlju treba da poseti potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Bajden ili tako neko ime, što bi naš narod rekao. Sve u svemu, možemo zaključiti da je čovek poreklom Švaba ili, što bi moj deda rekao "Takve sam ja tamanio ovuda po našim brdima..." Odlučio čovek da poseti sve zemlje u okolini, pa kao, hajde i nas da obiđe. Da vidi šta se dešava, koliko sam ja razumeo. Nije dugo, još od Drugog svetskog rata, kad je sa dedom on bio ovde. Jeste li izvalili da nam stalno šalju tako neke ili sam to samo ja? Naši političari imaju neki spisak "želja", koliko sam ja razumeo jutros ove na jutarnjem programu. Znači on ti dođe kao neki deda Mraz sa Coca-Cola reklame, koji se spušta niz dimljak i budi usnulu decu da ih pita "Jesi li bio dobar ove godine? A šta da ti Deda Mraz pokloni?". A naš predsednik kaže "Pa čika Deda Mraze, ja bih da nas ovi puste u Evropsku Uniju, da bi me moj narod voleo." I kaže Deda Mraz "Ok, pošto ja nisam pravi Deda Mraz, nego njegov zamenik, otićiću kod pravog i preneti mu tvoju poruku". Čiča miča i gotova priča.

Pa nije, pošto se ustvari najzanimljivi detalji ovog nam dnevnog događaja ustvari dešavaju na raskrsnicama, mostovima, okretnicama i svuda gde su mogli da postave našeg dragog policajca da glumi sigurnost. A i oni jadni ljudi izgledaju kao da će šlog da ih strefi. Skidaju one kape, lade se, zaustavljaju onaj narod da ne pretrčava preko auto-puta. Tako obaveza u nedogled. Moj trenutni položaj je kod jedne petlje na auto-putu. Tu se dešava, može se reći, "opšte-narodno veselje". Lepo svi stali, prvo pitaju šta se dešava. "Ko? Amerikanac? Kakav, bre, Bajadera Amerikanac, pa da ja sad ne mogu ovuda da prođem?!". U potpunosti, po meni, legitimno pitanje upućeno od strane našeg sugrađanina, jednom saobraćajnom policajcu. Ali šta će čovek, pa i on stade tu, da čeka sa ostalima, koji isto tako nisu znali da će da bude gužva, pošto im je radio iz kola najverovatnije ukraden još devedesetih, pa nisu mogli da čuju o događajima zadnjih deset godina, a ne još da tražimo da znaju "šta se dešava na današnji dan".

Narod se skupio, evo sad odoše i po neko pivo, čisto onako da se rashlade. Nije naš narod škrt. Pivo se donelo i za tih par policajaca koji štite tu petlju. Ovi to nikako nisu odbili, jer napolju je stvarno za šlog. U potpunosti razumljivo. Kaže jedan čovek iz gomile u crvenoj majici "Ma daj da se taj Bajadera (misli se na potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država) lepo zabije tamo negde!", sa sve osmehom. Usledi glasni grohot okupljenih, a policajac odgovori "Ma nemoj još i to, pa da budemo blokirani tri dana". Još veći grohot naravno usledi. I tako poče još bolji provod. A zašto da ne. Na današnji dan ako vas pitaju zašto ste zakasnili na posao, čak i u ovim stranim nam firmama, koje su se otvorile u poslednjih desetak godina, a sad prete da će da odu, vi kažete "Stiže Bajadera iz Amerike, sve, bre, blokirano. Zar ne znaš!?". I to je to. Ni šef iz Norveške, imena Hensen koji od kad je u Srbiji ima holesterol preko "plafona", jer mu se svideli prasići i ražnjići, na tako nešto nema odgovor. Penzioneri sede po stepenicama, jer će jadne ljude da opali šlog, ali oni su i ovako krenuli do prepunih Domova zdravlja, tako da je i to rešeno. Malo se ljuljaju, ali biće sve to uredu, kad stignu kod doktora da izmere pritisak, po dvanaesti put ovog meseca. "Malo povišen!", kaže doktor.

Iskreno, tražio sam ove snajperiste po krovovima, ali ni njih nema. Kontam da je i njima vruće. Lete ovi naši helikopteri, koji samo što se ne sruše. Zamislite da tog Bajaderu na kraju ubije helikopter napravljen 1967. godine, tako što se slučajno sruši baš na njegova kola. Koji bi to bio hit, a trebalo da ga čuva. Iskreno, tek bi onda mogli da tražimo pomoć. To bi bio potpuni dokaz da se nema u Srbiji. Ili da mu kola poskoče na nekoj rupi na auto-putu, i da izleti, i da se "zabije negde ", kao što je rekao onaj čovek u crvenoj majici. Ali to ne može, baš se radilo na tome da se nema rupa. Kontam da ni kamione nisu puštali da prolaze bar tri dana, da se ponovo ne otvore. Kao da Bajadera zna da smo mi to zakrpili samo za njega.

Evo, linija "odbrane" se pomerila. Znači "kordon" s pivom je popustio. Znaju ovi naši policajci da naš narod voli da gleda. Gde da ih ne puste malo bliže. I onda kao odjednom prođe neka gomila kola, svi kao "Ode Bajadera, zabava je gotova!". Hvala onom gore pa se ima mobilnih, kad ono "mošaaa", nije bio on, nego to tako valjda prođe neka gomila kola, čisto da nas nasamare. Majku im njihovu "pametnu". Onaj helikopter se samo vratio na drugu stranu. I dalje sve stoji.

Evo ga, prođe!!! Trebalo je deset sekundi, i to je to!!! Bajadera je prošao, a saobraćaj se pokrenuo. Čovek u crvenoj majici ponovo reče "Što se, bre, ne zabi negde, ovaj Bajadera, majku mu njegovu..."

MMA keva, jebeš IPod!!!

Imao sam ideju već neko vreme da pišem o tome kako ćemo svi mi, a mislim na novije generacije, da u potpunimo izgubimo prošlost, koja se zasniva na fotografijama, za naša buduća pokoljenja. A kako tačno ćemo to da uradimo? Pa tako što će da ti crkne hard disk, i ćao, to je sve. Baš tako prosto. Mi svi sad, osim mene naravno, a ne zato što ga neću, već zato što nikako da ga kupim, imamo digitalne aparate i fotke odmah prebacujemo na komp, i toliko o tome. Posle te fotke šerujemo, perujemo, tuširamo, retuširamo i jebemo razne ale, ali nikako ne kontamo da može da nam crkne taj hard, i ćao, nema prošlosti. Ok, ima za nas, ali za naša pokoljenja nema posle takvog događaja. Ali nije samo to u pitanju. Isto tako i za muziku, filmove, snimke, pa čak i knjige koje sad skidamo sa neta. I tako u nedogled mogu da nabrajam šta sve nestaje. Razmislite malo sami šta će vama da fali. Šta će ti biblioteka kad možeš sve da imaš na netu ili na hardu. Sad će neko da kaže da reže diskove, bekapuje i ko zna šta radi. Pa šta!? Ako režeš, samo će da ti se sjebe disk u jednom momentu i odoše slike ili šta god da si stavio na taj disk. Isto tako i za bekap. Samo će da ti ode taj eksterni hard u pm i završio si priču.

I sve je tako, ali baš sve, samo razmislite. Ceo život nam se sveo na neki bekap, sakri sam sebi u dupe da ti neki haker ne bi sjebao komp virusom... hahahahaahaha... Majke mi... hahahahahahaha... Pa pogledaj šta ti se desi kad ti crkne fon?! Evo šta ti se desi? Stvarno. Dobiješ jedan mali nervni slom zato što ti se u telefonu nalazi sigurno pola tvog života. Znači nema više poslovnih partnera, ljubavnica i dilera droge, ako ti telefon ispadne u Dunav dok si sedeo na splavu... hahahaahha... "... život mi je otišao niz reku...". Da ne veruje čovek! Sediš u jednom momentu, vrtiš onaj telefon i kuckaš one proklete poruke, što svi kuckaju i onda, op, telefon u reku i ćao tutti!!! Nema više života. Mislim da čemo uskoro da sedimo za stolom i da se kuckamo jedni sa drugima umesto da pričamo, "majke mi moje Nevenke", što bi rekao brat Pinki, ovo ono.... hahhahaahhaahaha...

Što sam video dobar grafit "Ko nema IPod, nek mu rikne keva. LDP" ... hahahhahahaha... Znači smejao sam se toliko da sam za malo progutao onaj mali USB koji sam žvakao po ustima... hahahahahahaha... Gotivci! Koji su to kreteni. To sam pričao sto puta, ali počeli su stvarno da mi smetaju sve više i više. Evo, majke mi, i ja sam pokušao da budem gotivac. Stvarno! Imam i ja te gedžete na gajbi, uzeo sam novi komp, obučen sam, sav ono, kao u košuljicu i džemperčić ako je "kežual", šta god to značilo, poslovno, odelo, naravno, a ovako vojničke lone i neke gotiva patike, koje izgledaju kao da se neko popišao po njima pa mi ih prodao. Stvarnoooo! Mnogo sam gotivan! E onda mi je pukao k....., uzeo sam novu trenericu, imam Nike patike (nove Max nisam uzimao jer mi se stvarno posle svih Max koje sam imao, ovo baš ne sviđa, nego mi je čak i smešno. Nije to taj kvalitet, bre!) i sad šetam kera kao normalan čovek. I nemam nikakav IPod ili MP3,4,5, u glavi.

Iskreno sve vreme mi se mota po glavi da krenem da treniram MMA. Ko ne zna šta je MMA nek mu crkne keva... hahahahahhahahahaha... Šalim se, ali sam se dobro ismejao. MMA su vam ona dva ludaka u "oktagonu" umesto u ringu, što pokušavaju jedan drugom da razbiju glavu kako znaju i umeju. Znaju ono kao 100000000000 veština, i sve ih koriste. Pobednik je onaj koji preživi, koliko sam ja skontao.... hahahahaha... Uvek sam zamišljao šta bi bilo kad bi ubacili nekog od onih naših Sveboraca u taj Cage Rage, pa da ih oni naši izudaraju najstrašnije... ahahhahhaa... Ono kao, potez, nogom u jaja, koji je u potpunosti dozvoljen u Sveboru. Regularno, bre, šta ćeš! Ili kao kad su Rusi poslali onog džina sa glavom neandertalca da napokon izubija one crnce i osvoji titulu svetskog prvaka. Čovek je dokaz da su neandertalci preživeli, i da nismo svi nastali tako što su nas stvorili vanzemaljci. Znači živeo veliki Rus, koji je izubijao vanzemaljsku gamad. To je logički izvedeno veselje u pređašnjoj rečenici! Legitimno i transparentno... hahahaha

E tako zbunjeno, kao i onaj crnac u ringu sa ruskim džinom, izgledamo mi, koji smo se našli u sadašnjosti koja nema veze sa mozgom i sa svim onim što su nas obučavali još od Osnovne škole. Kao "Danas kad postajem pionir, zaklinjem se da ću biti dobar drug... trllalalla". Znam celu, ne bojte se, nego, aloooo. Sećate se "Druže Tito ljubičice bela"? Hit, hit! I svih onih programa za 25. maj koje smo spremali? I sve one sulude praznike. Pa mislim, jeste li vi imali predmet "Odbrana i zaštita". To vam je predmet koji vas sprema za vojsku, manje više. Devojčice sprema za bolničarku Maru, a nas za Boška Buhu... hahahaahhaa... I šta su očekivali kad je krenulo sranje, da ću da budem gotivan ili ću da uzmem ungiju i krenem da divljam, a spremali me za to. Zato je MMA keva, jebeš IPod!!!

A da što se tiče ovih slika što sam počeo na početku. Jebiga, takvo vreme bilo, što bi moj deda rekao. Ostadosmo bez prošlosti, tako da više niko neće znati kako mu je pradeda izgledao ili oni nas to spremaju da svi mi upoznamo naše pretke tako što ćemo svi da živimo po 500 dina? Ko će ga znati... Ali "Nije meni teško zbog 30 dana, nego što je moja mala 30 noći sama. Nije meni teško zbog 30 noći, nego što mi mala moja neće moći doći..."