Ne treba variti... definitivno...

Nešto sam se malo navario, i gledam TV, i nemam pojma. Možda ja haluciniram, tripujem ili šta već, ali ovo stvarno nije normalno. Zaglavim gledajući zajedno sa dragom neku "Muzičku akademiju", koja izgleda kao "kuća velikog brata", i ono, ne verujem. Koji su to likovi... stvarnooo... dajte ljudi, jel' smo li mi svi ludi, ili oni smatraju, ti likovi koji prave ta sranja, da mi nemamo mozga uopšte? Ono nema veze sa mozgom. Evo, izvinjavam se svima koji prate, ali to meni nema veze sa mozgom. Onako naduvan, gledam, i čovečeee... jel' to stvarno postoji? Jel' to sve stvarno, to sam se sve vreme pitao.

Nekako me sve to podsetilo na "svjetleći jojo i džirlo proizvode za džirlo narod". Izgleda da smo mi stvarno "džirlo" narod. Znači to se kaže na srpskom "muda za bubrege". Ladno nam prodaju sopstvena muda, ako iz premisa izvlačimo konkluzije... hahaha.. al' se izražavam. Ustvari sad sam se na silu nasmejao. I sad se ti likovi u toj "akademiji" bore da budu zvezde?! Koje bre, zvezde?! Pa jel' znaju oni gde žive?! Ovde ne postoje "zvezde", ovde postoje moroni koji tripuju da su zvezde. Scena, naša, muzička... pa ono, bre, ludilo... Mnogo lošeee... ali stvarno, mnogooo... Od ovih undergound do ovih pop-narodnjaka. Pa to je sve užas, potpuni užas, ne blagi. I jedino što sam skapirao gledajući tu "akademiju", da smo mi narod, koji voli da cinkari i ogovara bližnjeg svoga. Eto, to je sve. Niko ne zna da peva, niti igra, niti bilo šta. Čak su i pičke loše, a hoće da budu zvezde, sve "džirlo djevojka džirlo djevojku stiže"!!! I opet se pitam gde, bre, da budeš zvezda?! Na ovim prostorima?! Pa to nema veze sa mozgom. Nemam ni ja veze sa mozgom, ali nemam ideju da budem zvezda u Srbiji, ili Hrvatskoj, ili Bosni ili gde god. Mislim, ljudi, pa na MTV-u, mi sad slušamo slovenački rep?! Alooo, bre!!! Slovenački rep bendovi. O čemu oni da pevaju, to jest repuju... koja tema?! Kako im je teško u ... Sloveniji?!?! I ladno nam o tome stvarno pevaju, mislim repuju. Da ne veruješ!!!

Vratili nam se sa ovom "akademijom" i oni "čuveni" pop pevači bivše Juge... fali nam još samo drug Tito i Kozaračko kolo, i kao "Oj ha, mala!!!" Ludilo! Sad i filmove pravimo zajedno, a uhvatio se i pelcer u Hrvatskoj dizanja novinara u vazduh. Jako, ali malo su zakasneli, mi smo to odradili devedesetih. Lepo pokokali sve novinare, a šta ovi sad rade? Kasne, opet kasne. A Slovenci obožavaju Guču i Srbiju. Mog džordana obožavaju!!! Ovde im, bre, jeftino pivo, i mogu da bulazne po ulici, a da ih niko ne smara, jer je naša policija, najverovatnije dobila naredbu "ne dirajte Slovence, neće nam dati da uđemo u Evropu" ili tako nešto. Ma udri svinje konjušarske!!!

I sad svi zajedno, na toj "akademiji", meni ovako lepo raspoloženom, prodaju "muda za bubrege"!? Neće moći... Eh, izgleda da može, čim ja pišem o tome... Opet me zajebaše, majku im njihovu televizijsku, namazanu...

A tek da ne pominjem ovo da je, pazite sad ovo, premijer Republike Srbije rekao "... biće gore u 2009. godini..." u finansijskom smislu. Pa koja je to vest... molim vas, za jutarnju kafu? Znači ja krećem na posao, da zaradim leba, nisam sebi priuštio odmor ne pamtim, borim se tu nešto, grabim, kao i svi mi, i umesto da jednom neko kaže "aj, biće bolje", meni lično premijer kaže, uz jutarnju kafu "... biće gore u 2009. godini...". Pa jebem mu mater, koji je to početak dana...

Ne treba variti... definitivno... samo neka paranoja... Evo sad mi baš super, iako sam ih pljuvao, da budem "čovek veverica". Stvarno, "yeaaah, dude!!!", i pljas sa mosta, pa da letim...

Buvare?

Ležim sinoć onako u krevetu, i zapitam se, gde nestadoše sve buvare? Jel' se sećate buvara uopšte? To su one tmurne rupe, u kojima sam, bar ja, odrastao, a i većina moje generacije. Pune nekih video igara, stonog fudbala i poker aparata. Mislim, obično su to bile zadimljene rupe, u kojima se palila prva pljuga, gde si smuvao prvu ribu iz kraja, dobio batine, gde se okupljala ekipa... Gde su ti stariji iz kraja otimali žetone za igrice, a ti ih krio gde god znaš i umeš. Gde si maltretirao i bio maltretiran. Gde su bili dobro došli i cigani i drugi krajevi, naravno, dok ne izbije frka. Buvara, ljudi moji!!!

Kad sam ja bio njackli... evo stanite oma! Pa gde bi drugde naučio da kažem njackli, što u prevodu znači klinac, ako ne u buvari?! Gde?! Na netu, na forumu?! Nema teorije! Ma da nastavim. Kad sam ja bio njackli... Ej, bre, šta da nastavim. Pa gde će neki moj klinac da nauči te stvari. Mislite da to nije korisno. Meni to više pomoglo u životu, nego bilo koja škola! Tu sam naučio i kako se napada i kako se brani od drugih. Tu sam naučio međuljudske odnose... hahahahaha... ne kažem da je to dobro, ali... kako bre nije dobro. Šta će sad ovi da nauče u kladionicama, koje su zamenile buvare? Kako se kocka? Zar je moguće da se i ovde dolazi do šire teme. Potrošačko društvo? Potrošačko društvo je ubilo buvare?! Pa ovaj zaključak je... stvarno nemam teksta. I sad umesto da klinci zajedno igraju flipere, stonu fucu, sede gajbi, zabuljeni u komp, igrajući neku sega mega nabudženu igricu, ali sami. A onda ribu jure preko nekih mesindžera. Tužno, majke mi. I pritom će naučiti da koriste sve prste osim palca. A mi sami sišli s drveta, zato što imamo palac. Jel' se ovde uplela sad i jača tematika od potrošačkog društva?! Da je ovo obrnuta evolucija. Da ćemo zbog nedostataka buvara, da se vratimo u obrnutom smeru, i vratimo na drvo?! Uffff... ček onda, sad sam se zaglibio. Onda su buvare možda, početak tog vraćanja na drvo ili početak potrošačkog društva. Jer i tamo si morao da platiš te žetone ili da ih otmeš. Eee, dobro je, izvukoh buvare. U tom otimanju je razlika. Bar si se za nešto borio, za žetone, a i nekoj klinki iz kraja, na koju si se ložio, si skinuo đanu, tu negde iza iste te buvare... neki ulaz ovo, ono... hahahahaha... hahhaahha... hahahahaa...

Ne znam dal' su dobre ili loše, ali kad sam ja bio njackli, da nastavim napokon, imao si tri najjače buvare. Ona na Keju u Zemunu, gde su bili svi i niko. Moglo je baš da se dobro dobije batina, ali je svako bio dobro došao. A i nekako je na Keju, a to je neutralna teritorija. Kod mene u kraju bila jedna, čak imala i ime C 12, šta god to značilo. To je bio naš stožer, naš izlazak, naša nada... hahahaha... mislim, šalim se, ali je stvarno tako. Tu mi se desilo celo detinjstvo. Tu sam sve naučio, što se uči do svoje 14 godine... prejako. Šta se sve tu dešavalo, pa to je priča za roman. Evo, tu je jedino vladalo primirje za celu Fontanu. Mogao si da budeš iz bilo koje osnovne škole, ali si bio dobro došao, dok naravno ne izbije frka. A kad izbije... jebiga, izbila frka... tuci se, brani se, napadaj. I bila je i ona u blokovima. Tamo sam, moram priznati bio samo par puta. I previše nenormalnosti na jednom mestu. Šalim se, jednostavno bilo mnogo daleko... čitavih par stanica basem, a ko u to vreme da ide iz svoje buvare... hehehehe...

Sve u svemu, hteo sam da kažem, da više nema buvara. Evo, ne mora buvara, nego nešto gde se adolescenti druže i igraju. Zašto baš od malena da budu u kladionici, kafiću ili šta god sad postoji. Mislim imate igraonice... ali, nekako, nije to to. A čak je i to puklo... ostale samo kladže. Kažem ja, potrošačko društvo i kontra-darvinizam se urotili protiv buvara... sad imamo klince od 12 godina, koji igraju treću Dansku ligu i deru se iz iksa u kec... debilno...

Gde su nestale sve te buvare da mi je samo znati, majku mu?

Kućni ljubimci i penzosi

A kad smo već kod kućnih ljubimaca, Nedža, još jedan ortak, imao je papagaja koji se naravno zvao Kića. Taj papagaj je živeo oko 15 godina, a drkao je kurac kao lud, majke mi. Ljudi mi ne veruju kad to pričam "kako to papagaj drka?", ali ljudi stvarno je drkao, i to po 10 puta na dan, kao lud. Uzimali su mu ženke, ali svaka bi crkla posle par meseci, od njega valjda, ne znam.

E, to vam je matriks, moji ljudi, a ne ona američka proseravanja, kompjuteri, ostala govna. I koje su uopšte bile šanse da mi i krenemo da izrastamo u normalne ljude. Nikakve! Šta god da je to normalno, pošto nam sad stalno pričaju o nekoj "normalnosti", "kao sav normalan svet" i ta sranja. Pa kako da ne budem kenjator, i da nervozu izbacujem na dupe, i uopšte toliko da kenjam, to jest da budem nervozan, a tad sam imao oko 7-8 godina. I nisu to jedine stvari koje su nam se dešavale u tom razdoblju. Ma bilo je pun kurac tih bolesnih događaja. Šta vi mislite da ja ne znam da sve to nije normalno, da ja ovo pišem sa ponosom, ali da se ne razumemo pogrešno, ja se toga i ne stidim, samo što i dan danas ne možeš da se oslobodis tih stresova, a to se sve dešava u vreme "Zlatnog papagaja" i "procvata" kulturnog života u Beogradu, za kojim, ovi malo matoriji, pate.

A da vam pričam kad se pojavio manijak u kraju, pa se penzioneri organozovali u trojke, i vileneli krajem i dan i noć, pa ga navatali baš u mom ulazu, dok je napastvao jednu od njihovih ćerki. Murija ga je spasavala, jer su ga penzosi šibali utokama po glavi. I tome sam kao klinac prisustvovao. Do jaja! Znaš, ja mogu da hasam 'leba i paštete, jer su moji dedovi jeli koru sa drveća. Ludnica! A i to, jel' znate šta smo klopali na odmoru? Četvrt hleba i salame, i jogurt. Stvarno, i to svi, pitajte bilo koga iz mog kraja, da ne bude da preterujem. Na velikom odmoru zapalimo do C-marketa, kupimo četvrt hleba i salame, i do jaja. To je više bila fora, nego zato što nismo imali, samo se sad već ne sećam u čemu je bila fora.

A tek kakve smo matorce imali po kraju, pa rekao sam vam da smo mi svi unuci vojnih oficira. Pa možete onda da zamislite njihovu decu i malo mlađa vojna lica, pod budnim okom vojnih penzionera, koji su se vukli po svi delovima stare Juge, sa drugom Titom. Čika Čilajber, čoveče, kakav je to lik bio. Posto Nedža živi na prvom spratu, a tu je naravno isred njegovog prozora klupa, mi smo ga tu čekali dok ne siđe, a onda i malo posedimo. Naravno, bili smo veoma bučna deca. Konstantno smo se drali, tukli, vukli i tako to. E, Čika Čilajber je ziveo sprat iznad Nedže, i odlučio je da njegova jedina briga u životu bude kućni red. Tako, uvek, prvo primetimo njegovu glavu koja viri i čeka da nas opomene koliko ima sati. Ali prosto neverovatno, on uporno viri i ne prekida nas, nego posmatra. I tek kad neko pogleda gore, glava nam kaže "Od 3 do 5 je kućni red, idite negde drugde i ponašajte se kao kreteni!!!". Kako ga samo nije mrzelo, nije mi jasno? Naravno u početku smo ga se bojali i odmah odlazili, ali što smo bivali stariji, postajali smo i bezobrazniji. Počelo je sa nekonstatovanjem, a došlo do toga "Puši ga matori". I tako je manji sukob prerastao u rat sa Čika Čilajberom. On silazi dole, mi ga napušavamo i bežimo, on se dere da će zvati naše roditelje. Mi njegov prozor gađamo kamenjem, a on nas poliva vodom dok smo na klupi. Opšta ludnica! Jednom nas je zalio hladnom vodom u sred januara, da smo se svi porazboljevali. Kakav frik! A svako jutro je radio kate, mislim na one karate fore, kad sam sa sobom mašeš rukama kao blesav. Mi u školu oko sedam, a on napolju, zima, leto, kiša, sneg, napolju i maše rukama li maše. Ma imao je i on neku svoju muku. Posle sam je i saznao. Poginuo mu sin.

Pa onda ludi Dragiša, čovek zadužen za kućni red, ali ne kao Čika Čilajber, već Dragiša imade i funkciju "Doživotni predsednik kućnog saveta". On nas je sve znao po imenima, kad su nam rođendani, kad se ko povredio na fudbalu, ma imao je informacije iz prve ruke. Ako neko polomi prozor, ma ne bilo nikog u krugu od dva kilometra, Dragiša bi nepogrešivim njuhom i mrežom obaveštajaca, dolazio do krivca. Ti matori penzioneri, stvarno nisu bili normalni, jer njima je toliko bilo dosadno, da su konstantno nas gnjavili. A svi su bili ranije penzionisani, kad ode Ranković, kao što rekoh pre, odoše i oni, "jadni penzosi". Mora da im je to pravilo totalnu frku u glavi, prvo ih nateraše da se odreknu Staljina, pa onda im voljeni drug Tita smeni šefa, pa onda i sve njih baci u raniju penziju. Ali moram priznati, od kad su oni počeli da umiru i kraj nam ode dovraga. Kao klinci, sve ljuljaške, klackalice, vrteške su radile. Sve je to bilo na mestu. Lift je mogao biti pokvaren samo sat ili dva, imali smo ulično osvetljenje, male baštice. A sad kao zona sumraka, kad padne noć možeš u neku rupu da upadnes i vrat da polomiš, pošto dođu ovi iz nekog gradskog kurca raskopaju i više se nikad ne vrate.

NASTAVAK SLEDI...

Visina? Hmmm...

Kada nismo bili u školi, onda smo po celi božiji dan bili između naše četiri zgrade, pošto je naš blok tako uređen. Znate, ono, blokovi? Pa po tome su i dobili ime, da obavestim ekipu iz kruga dvojke, zato što i izgledaju tako. Blok broj 33. Vidite mi imamo i brojeve, kao da smo neki kerovi, ali verujte mi, ponosni smo što smo odatle. Ovo za krug dvojke zato što će njima ova priča biti "veoma realistično obrađeno delo" o kom će se raspravljati u Rex-u, uz jednog profesora sa filozofskog, i jednog sa književnosti, ili će reći "pa ovo je potpuno proseravanje", što bih i više voleo, jer bih onda znao da sam uspeo u mom naumu, da me oni i ne čitaju. Ali što ja uopšte i pričam o tim likovima? Skrenuo sam s teme, ali ti likovi, i oni B-92, i onaj "Otpor" i nevladine organizacije, i sve partije, i svi ostali govnari u ovoj zemlji, da i ne spominjem ljude pinkovskog trenda, oni nisu ni vredni pomena, me užasno nerviraju, ali kao i većinu likova koje ja znam. Eto, bar u tome nisam sam. Da nastavim. Ma šta da nastavim! 5. oktobra, dana one stvarno nameštene revolucije, skupio se Novi Beograd i prebio pandure, kao što bi to bilo u bilo kojoj uličnoj tuči, ili na fudbalskoj utakmici, a oni nam prodaju sve te borce za ljudska prava i neke Čačane. Svaka čast Čačanima, ali kao i većina mladih u Beogradu, ne znam ni gde je Čačak, a kamoli da sam tamo bio. I ne zato što ne bih voleo da odem , nego kako, s čim. "Nemam vremena, vreme je novac", kako bi rekao moj drug Garsio. Gde sam ono stao? A da, kad nismo bili u školi, igrali smo se 11-10 ili lozinke. Zvučim kao neki deda "I tako ja kad sam bio mali…"

11-10 je bila igra loptom, nešto ti braniš, treba da ti uvale 11 golova, ti si na nuli, gubiš, to je to. Treba opet da zajebeš drugog, da on stane na go, da bi on stigao do nule. I šta onda kad stigne, kad izgubi!? Ide guženje?! Ej, bre, guženje! A znate li šta je guženje? Taj koji izgubi, mora da se naguzi, a ostali stave loptu na 5m od njegovog dupeta, i šutiraju iz sve snage, naravno pokušavajući da ga pogode u jaja ili bar u butine, pošto tu više boli, nego ako ga stvarno pogodiš u bulju. A, šta kažete?! Malo gruba igra? A pritom to se sve dešava u našem obdaništu, odakle se svi znamo, koje se isto tako nalazi između one četiri zgrade, dok nas naš drugar Omer sve vreme gađa, sa osmog sprata teglama pekmeza, ajvara, slatkog, i viče "Čuvaj!!!". A onda se bolesno smeje. Ali stvarno, svi smo gajili tu pomahnitalu maniju bacanja stvari sa naših prozora, i potkrovlja. Možda da ubijemo strah od visine? Neki put nam je dolazilo, popnemo se na potkrovlje, i pobacamo sve sto nađemo gore, uopšte ne gledajući da li ćemo nekog ubiti. A i u kraju, vladala je opšta manija bacanja kroz prozor. Ljudi su leteli kao ptice kroz prozor, u kraju, dok sam ja bio klinac. Jedan lik se bacio, i pao na neku bakutu. Nju ubio, a on ostao živ. Tako se isto jedna žena zveknula kroz prozor, razbila se u param parčard. Još je pala na glavu, gledali smo sve to, iz našeg obdaništa. Onako, mi igramo 11-10, a bakuta leti i bup, ćao. Posle smo se nedelju dana gađali ostacima njenog mozga, rasutog tu svuda okolo. A nas su penzioneri jurili zato što bacamo stvari sa potkrovlja? A bili su gotivni ti oficiri, posto nama su svima dede bili partizani. Sećam se, kad su počeli da se doseljavaju drugi ljudi u kraj, i dođe novi klinac, mi ga pitamo šta ti je bio deda u ratu, misleći na čin ili neki zanimljiv rod u vojsci, pošto su naši svi bili VOB-ovci, penzionisani posle Rankovićeve smrti, a on nam odgovori, pekar. Nama je to bilo nepojmljivo, pekar? Kakav pekar, mi smo mislili da su svi bili partizani i nemci, ili bar četnici, il' ustaše. A njemu deda pekar!? Potpuno, nama, tad nepojmljivo. I kako on sada da se druži sa nama, pa on ne zna osnovnu taktiku u igri partizana i nemaca. Jadni idiot! Da ga bacimo sa potkrovlja, k'o kad je Kum, jedan od mojih najstarih prijatelja, a i kum sad, kupio hrčka ženku za svog muškog hrčka. Stavio ih u kavez, a oni se tukli i tukli. Kum skapira da su mu uvalili još jednog mužjaka, pa izvadi ovog novog, i onako ljut, što mu napada njegovog ljubimca, olupa ga o zemlju, stavi ga onda u kutiju šibica, išutira, i naravno, baci sa terase. A onda skapira da je ubio onog starog, kog je voleo, pa izvadi i drugog, i njega zvekne kroz terasu. Kažem vam, opšta manija bacanja sa visina.

NASTAVAK SLEDI...

I na početku bi sranje i malo krvi

Mržnja, to je ono što nas pokreće, to je ono što nas tera da živimo. Neverovatno, ali istinito. Pa pogledajte samo šta se događa u svetu danas. Teško je početi tu priču, jer je teško naći njen početak. Koja je to početna priča, kojom treba početi ostale, to je glavni problem u svakom pokušaju razgovora na tu temu.

Ne znam, jednostavno, kapiram da razbijam glavu o nekim stvarima koje meni ne bi trebale ni biti važne, ali jednostavno ne mogu prestati. Zbog toga me svi i zovu Glavonja, a možda i zbog toga što imam veliku glavu. Živim u jednom usranom gradu Beogradu, imam 27 godina i nemam pojma kuda sam ja to krenuo u životu, a koliko vidim ni niko oko mene. Svi kažu, pa nemoj da to utiče na tebe, ti nađi svoj put. Kako to da ja ne gledam na ono što me okružuje, i da ne jedem govna sa ostalima? To je jednostavno nemoguće, makar za mene, jer nekako sam uvek osećao sve te ljude koje me okružuju, shvatao sam njihove probleme, kapirao njihovu tugu, saosećao sa bolom, a ustvari bio jedan od njih. Sad će neko sigurno, ko ovo možda čita reći, pa ti si bio dovoljno pametan da napišeš roman o svemu tome, u nekom predgovoru pise da i studiraš nešto, pa kako si jedan od njih?

Pa, jednostavno, odgovaram, jesam, I znate zašto!? Zato što sam, pod jedan, rođen u jednom novobeogradskom naselju koje se u "uličnom žargonu", kako to na televiziji vole da kažu, zove Fontana, pod dva, stvarno sam odrastao tu, baš sa onim ljudima o kojima ću pisati, tukao se, drogirao se, delio i muku i sreću, a to tu izgleda veoma drugačije nego i u jednom filmu koji ste gledali o američkim crncima u geto-u, i pod tri zabole me sta misliš čitaoče, pisaću o čemu god ja hoću, a ti nemoj da čitaš, ipak je ovo "demokratska zemlja".

Kažu da je najteže nešto započeti, pa je i meni veoma teško da započnem ovu priču, ne znam od čega da krenem, ali ajde da krenem od početka. A upravo sam prekinuo da pišem, zato što mi se prikenjalo, i morao sam do klonje. Evo me nazad. Gde sam stao? A, da. E, pa tako možemo i da krenemo celu ovu stvar. Imam teoriju o sebi, a to je da se svi moji problemi zasnivaju na mojoj večitoj frci da mi se ide u klonju, da se lepše izrazim, a ne ono "kenjanjem". Kako, zašto? Pa sve važnije stvari, koje su mi kasnije pričinjavale problem, bile su vezane za kenjanje, problem sa ribama, sa gudrom, sa konstantnom nervozom, sve to ima veze sa tim problemom.

Eto, na primer, dok sam išao u osnovnu školu, koja se inače zvala "25. maj", po rođendanu našeg čuvenog druga Tite, nemojmo zaboraviti da sam ja jedna od zadnjih generacija koja ga pamti, pa i dan danas zapitkujemo klince "jel' pamtis ti Tita", u fazonu pali, išao sam bukvalno, bar jednom dnevno do kuće, da kenjam, pošto mi je zgrada bila na sto metara od škole. Ali bukvalno svaki dan. Koja je to muka, jel' možete da zamislite. Stvarno, nisam pola odmora proveo sa drugarima iz škole, zato sto sam bio u klonji. Kazali su mi kasnije u mojim dvadesetima, da ja na taj način izbacujem nervozu. Brate mili, mnogo je to nervoze, ako sve to preračunamo u govna. A zbog svega toga dosta sam propuštao, na primer rušenja ili glavca.

Rušenje je bila jedna jako, evo sad ka pomislim, gruba igra. Da objasnim. Na zidu naše škole, nalazile su se određene izbočine, koje su išle u krug oko škole. Te izbočine su bile oko 30cm široke, a zid je bio od cigle, tako da je poenta bila da se popneš na tih 30cm izbočine, gurneš prste između cigli i srušiš čoveka pored sebe, sa visine od jedno pola metra, a tad je to bilo dosta visoko za nas, s obzirom da se "rušenje" igra između prvog i četvrtog razreda. Postojale su razne tehnike rušenja, ali jedna od najprisutnijih na rušilačkom terenu bila je da uglaviš nogu uz zid pored noge neprijatelja, i opališ ga onako dlanom po vratu. Pada, sto posto! Vidite, mi nismo generacija ni kliska, niti krpenjače, a nismo ni generacija kompjutera, ni sege mege. Mi smo generacija rušenja, podmetni drugom nogu i udari ga po vratu. Kapiram da je ta igra dosta kasnije uticala na nas, ali stvarno ne znam kako. Tada je bila veoma interesantna. Sam čin, kada neko, onako u očaju, se strovali pored tebe, pa još i zvekne uvetom o ivicu izbočine, stvaralo je opšte oduševljenje u mom, a i u biću mojih drugara. Malo krvi, i dan bi bio potpun. Ali ništa, sutra taj isti koji je pocepao glavu juče, vraćao bi se sutradan i hrabro zauzeo svoj položaj na "terenu" za rušenje, kao da ništa nije bilo. I tako iz dana u dan, iz odmora u odmor.


NASTAVAK SLEDI...

Ponovo će se Srbi tući za Trst

Koliko sam se jutros nasmejao sa ženom, pa to nije normalno... znači veselo mi počelo jutro. Jednostavno, onaj jutarnji program me oduševljava. Ali nije ni on kriv za naš smeh... on je bio samo podsetnik za neke stvari. B92, čak laže i za vreme... nisam mogao da verujem. "Napolju je sunčano i toplo...". Evo pogledajte kroz prozor... ako je ovo "sunčano i toplo", onda sam ja stvarno veverica... hahhahaahhaa... jao, kad sam već kod veverica, jel' gledao neko one likove što se kao zviznu sa neke visine i onda kao lete? Zovem ih "ljudi veverice", to vam je najnovija verzija "yeaaah, dudeee..." likova. I izgledaju onako obučeni kao veverice... hahaahha... Samo što je sad najbolja ideja da se baciš sa što veće visine, i onda da letiš toliko nisko i dugo, da nosem dodirneš tlo, i da se spustiš negde u p... m... od mesta sa kog si se bacio... znači, nisam verovao kad sam ih video... i sve vreme sam bio u fazonu "ajde, zalepi se za tu zemlju, kretenu kretenski...". A onda sam video komentare, i to najviše devojaka, kako je to "hit, vrh, do jaja..." ma daj, bre, "ljudi vreverice"... hahhaahhaa... su "do jaja"?... Hit!!! Nemam reči, ostadoh bez texta... nisam... hahahahahhaha...

Ali nismo se ni tome smejali, moj žena i ja, jutros. Jesmo pre neki dan, jer to sa ljudima vevericama je potpuni idiotizam. Jel' znaju oni da kad tad ima da zaginu?! Mislim, ako si za avanturu, evo imam ja predlog za tog "yeaaah, dudeee..." lika. Tri meseca da živi kao prosečni građanin Srbije!!! A?! Recite... e to je ludilo! Dođe vamo, i ajmo bato, živi. Pusti ti mene padobrana i letenja, aj' preživi u Srbiji. E to bi bio "Survival Srbija"... a ne mesec dana u Panami sa nekim zadacima... kako bi se "yeaaah, dudeee..." zbunio... hahahhahahaha... hahahahahahaha... pa evo, zamislite prosečnog Šveđanina, kako preživljava u Srbiji. Mislim to ne moram ni da vam opisujem. Samo zažmurite, i zamislite... evo ja jesam... hahahahahahaha... hahahahahaha... pao sam sa stolice od smeha... onako plav, i neiskusan za Srbiju... hahahahhahahaa... a, ne bi bilo yeaaaah, dudeeee... hahhahahahhaaha... nije gotivno, a može da se pogine... hahhhahahahhaa... aaaaaa... suze mi idu na oči...

E, ali nismo se ni tome smejali, nego smo se usrali od smeha, kad smo shvatili da mi ladno možemo da izvedemo onu čuvenu "Traveling without moving", čovečeee... ali ladno možemo. Totalno ludilo, majke mi. A znate kako? Evo otkriću vam, jer i vi sve vreme to radite, a da niste ni izvalili. Evo rešenjaaaa... hahahahahaha... Ako pogledamo, moja draga i ja, smo živeli i živimo u četiri države za trideset godina života. SFRJ, SRJ, SCG i sad Srbija. Ludilo, a nismo se pomerili s mesta. Hoću da mi daju četiri državljanstva... hahahhhahahaa... ladno "Traveling without moving"... hahahahahaha... pa to je imaginarno. A ovi naši matorci, mislim na babe i dede, oni su i jači od nas. Oni imaju moć, da žive u šest država u isto vreme. Gle sad ovu moć: KSHS, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i sad Srbija. Znači moja baba, je moćni putovalac ili kako god se kaže, kroz vreme i prostor. Wauuuuu... ili ti yeaaaah, dudeeee... da ne veruješ. A tek ovi preostali živi solunci?! Oni su ladno obrnuli krug. Oni su uspeli da se vrate u Srbiju, posle dugog putovanja. Koja je to moć, ali zapitajte se, koji je to gen, koji nosimo?!?! Potpuno ludilo, sačinjeno od malih ludila.... hahahahahaha... vrh!!! Ovim sam ladno uspeo da, ne da potvrdim , nego dokažem teoriju Savijenog prostora... aaaaaaaaaaaaaa... hoću, bre, Nobela za sve, za ovu akciju koju smo izveli... hahahhaahhaaha... kao, Nobel za sve!!! ... hahahahahahaahaa... "... stavi to na račun Norveške..." ... hahahahaha... hahhahahaha...

To je moć, to je fora, to je "yeaaaah, dudeeee breeee..." varijanta. Potpuni ultimativni sport. Kakvi ljudi veverice... ovo je hit. Ne mrdneš, ali te ima svuda... a sad još kad se odcepi Vojvodina i Sandžak posle toga, ima tek da bude hit... kako ćemo tada tek da putujemo, to će bude ludilo potpuno!!! Jer onda ima da bude, što kaže moja žena, SAO Zemun protiv SAO Vračar. Gađaju se raketama, i bore se za zgradu... hahahahhaahahha... ma hit. Evo ja već sad planiram SAO Moja zgrada, stvarno... zauzimam svoju zgradu, i proglašavam je državom, a onda svi zajedno u EU, koja će, kao što sam već pisao, biti u građanskom ratu u to vreme našeg, sad već, sve zajedničkog ulaska. Prejako... prejaka situacija!!! I onda najača fora. Da uđemo pre Hrvata u EU, sve tako razjebani, ali samo tri dana, da im damo vremena za kolektivni kikiriki... hahhahahaaha...

Ali znate šta je najsmešnije?! Nećemo mi to doživeti, ali doći će to vreme kada će se ponovo Srbi tući za Trst... verujte mi...

Prazninaaa

A šta da vam pišem, moji dragi čitaoci... mislim da krenem o nekim svakodnevnim temama... toga toliko ima, da je to hit... nešto sad da filozofiram... hmmm... a i to sve pišanje uz vetar, bar mi se tako danas čini. Mislim i seo sam nešto da napišem, zato što nisam dugo pisao... baš nisakakvom idejom... hehe... što bi rekao Marlon Brando u Apokalipsi "... horor... horor...", i onda rikne... hehe... Eto, već kad smo kod tog filma, o čemu se tu radi. Ok, rat i ta akcija, ali uvek neko takvo kapitalno filmsko delo ima bar neku poruku. Strah? Mržnja? Užasi rata? Ok, "Apokalipsa danas", to i jeste naslov filma... hajde da odatle krenemo. Jel' sve ovo i mnogo više, naša "Apokalipsa"? Stvarno ne znam ni odakle bi' krenuo u tu priču.

Gledam, slušam, čitam i stalno se govori o nekoj Apokalipsi. Od Biblije do nekih meteora ubica... jel' to naša Apokalipsa? Jel' to taj kraj... "... this is the end, my only friend, the end...". Taj fazon? Kao zaleti se sad neki ludilo meteor, i razjebe nas sve? Nešto nam mnogo to prikazuju ovih godina, jel' ste li primetili to? Neke Apokalipse... kažem od... ma ne znam tu ni gde da krenem... mislim, sad je najmodernija ova fora sa Majama i njihovim kalendarom, i krajem sveta. Stvarno, ko tu koga zajebava, nemam pojma. Jel' se sećate "Milenijumske bube"... hahahahhahaha... koja idiotarija... sad je bilo ovo sa Cernom i crnom rupom. Stvarno nisam fizičar, pa da kažem nešto na tu temu. Ali jeste bilo frka... i ja pomislio, sad kad okrenu prekidač, ode sve u p..... m.....!!!

Nekako kako pišem ovo, kontam da mi ustvari svi, dal' podsvesno ili šta već, i priželjkujemo taj dan kad će se sve ovo, uz celu popmu, završiti. Ono kao "... kraj sveta, i nije neka šteta... banku za igranku...", taj fazon. Što, bre? U čemu je tu fora? Mislim zato i jeste dobar primer "Apokalispa danas", jer ipak ima tu osnovnu priču o ratu. Ultimativnom kretenizmu čovečanstva!!! Evo, ako mi neko objasni, ali stvarno objasni, ne ono kao ekonomski, rezonski, racionalno...ne to, ako mi neko objasni, čemu rat služi, baš ono "... meni kao pojedincu rat služi za...", dam mu sto maraka. Ne konvertabilnih, nego pravih, starih sto maraka... hahaha... stvarnno, ozbiljno... oduvek postoji, donosi bol, a ničemu ne služi... stvarno kretenizam. Ne mogu da osporim jednu stvar. Da uvek posle rata, dolazi neki napredak u nauci, baš na dosta polja. Ali šta smo mi istripovali, da smo pokusni kunići, pa kao radi nauke idemo u rat? Kretenizam... kažem i pitam, čemu služi rat? Ne kontam...

Znači, ničemu, ako sedneš i dobro se zapitaš, ničemu, ali stalno je tu. Eeeeeeee, pa sad sam se setio o čemu se radi u "Apokalipsi danas"... pa da, kako o'ma nisam primetio, pa tako sam se i ja osećao na početku ovog pisanja. Praznina, to je naša Apokalipsa danas. Kao gomila zombija je većina nas, i mogu tu i sebe da stavim. Potpuno prazni. Evo, razmisli o sebi šta radiš iz dana u dan. Ideš na posao, ako ga imaš, naravno. Malo gajbi, malo ovo ono, i onda dođe sutra. Hmmmm... sad već zvučim kao depresivac. Možda i jesam? Hmmmm... moraću to da proverim ovih dana. Nego da nastavim, ne znam ni gde sam stao. A da, da sam depresivan... ne, ne... nego da je svet prazan, da su ljudi prazni... tu sam stao. I sad neko mi o'ma da primer "... pa kao čovećeee, živi se za ljubav, živi se za momenat... ono, mislim, kako ne kontaš... ". Evo iskreno, kontam. Tako i živim... ali odakle onda potreba za ratom, koji donosi sva ona sranja? Ili kao "... e, najača je ideja sad, da napravimo najsmrtonosniji virus na svetu, i onda da ga šteknemo 500 nivoa ispod zemlje, ali da ga imamo..."??? Hmmm... ok, vojska... znači opet rat ili šta već... ali čemu to? Čemu ta ideja uopšte?

Da se o'ma razumemo, nisam ja neki peace maker, ali govorim o nečem drugom, o praznini koju osećaš čoveče. S kojom si se rodio, i s kojom umireš. Znate tu malu, pa eto, "crnu rupu", koju svako od nas nosi. I onda je na kratko ispuniš, pa se vrati. Religije kažu, da to nosimo, zato što smo odvojeni od Svevišnjeg. Ne znam, možda... Možda su i u šumi,a? ... hhhahahahahha...

Krenuo sam previše da serem, pa se eto i popišah na sebe... hahahaha... pošto sam rekao da neću da filozofiram, ali ovo mi palo na pamet, pa reko, aj' onda u tu stranu pisanja da krenem... ako sam već prazan, nek mi tema bude, praznina. A morate priznati, i lepa reč kad je kažeš, poetična... prazninaaaa... evo, reci sam sebi... prazninaaa... A? Reci? Lepo zvuči...

Šah mat u tri poteza

Nešto sam juče bio malo besan, pa rekoh da se istresem malo. Ufff, kako prija, morate da probate. Nemojte da bijete ljude po ulici ili tako nešto, nego napišite svoj bes na papir, recite naj ortaku/nji, idite u šumu pa se derite... bilo šta, ali izbacite to iz sebe. Znam, svi smo besni... ma ne besni, bolesno besni. Jebe nas ko stigne već godinama, i to baš kako zna i ume. Od ovih naših političara, tajkuna, pandura, besnih kola koja nas pretiču i seku, penzionera... hahahaha... penzionera, zamisli, ali stvarno nas i oni malerišu. Pa aj' stanite u bilo koji red, za bilo šta, bićete okruženi penzosima... i ko mi kaže da nije pomislio "Jebem ti ove penzose...", taj laže.

Evo kad smo već kod tih redova i penzosa, stojim u redu da predam za obnovu pasoša, i gledam oko sebe, i ne verujem. Nas, pa ne znam, petoro ispod 35 godina, a sve ostalo matorci preko 60 dina??? Znači stvarno tri znaka pitanja. Mislim svako ima pravo da radi šta hoće, to je moj stav, ali brate, gde su oni pošli, i šta će njima toliko preko potrebno taj novi pasoš??? Mislim, mi ne idemo nigde koji još, hvala onom gore, imamo dve zdrave noge, a ne oni. Ali ok... ovo mi se samo zakucalo u glavu zajedno sa onim malim prasetom ili ti zamenikom premijera, ili ministrom unutrašnjih poslova, Dačićem, koga gledam baš onako bzvz na TV-u. Ono, ležimo žena i ja, i gledamo dnevnik, i sad tu on objašnjava nešto o nekim hapšenjima i novim pasošima. Tako mi i pali na pamet pasoši i penzosi. I sad koliko sam ja tu dobro razumeo, oni, bre, nešto hapse samo tako, te neke korumpirane... ono kao ludilo!!! Ide ta priča, i koliko sam ja skontao uhapsili su par paćenika, koji su maznuli, pa kad se sve skupi, brat bratu, sto hiljada evra. I sad on to priča sa sve nekim izrazom lica "Uspeo sam u životu... "??? Alooo, bre, svinjo debela, koja si kopirala Slobu do pre dinu dana, sa sve onom neuspelom ćubom!!! Ni to ti nije upalilo, da napraviš ćubicu,a ne da uhapsiš nekoga, koga treba!!! Od toliko lopova u zemlji, krimosa... ma koga o'š, oni tako nakupe neke likove na nekim, ono, smešnim pozicijama, ali da nam zvuče jako, i kao hapsimo sopstvene. Ludilo, ali ono ledilo od ludila (ovo čisto da se izrazim kao "gotivac")... hahahahhaaha... ali priča se tu ne završava. Znači debelo prase nastavlja dalje. Sad on kreće da priča, ali ne mogu da kažem da sam to čuo samo od njega, već i od ovih njegovih koalicionih partnera, da ako sad mi nešto u kratkom roku promenimo pasoše i lične karte, o'ma dobijamo šengen?!?! To jest on želi da mi to tako čujemo... mislim, to jeste jedan od tehničkih uslova za šengen, ali kako to da nam objašnjavaju na taj način?! Kao da smo idioti! Znači kad svi mi promenimo šare, odosmo u EU, ali da opet uhapsimo Mladića i sva ona ostala sranja, ali sad su najvažniji pasoši!!!??? Hahahhahahaahhaa... znači za ne poverovati. U glavi ti: "Promeni pasoš, promeni pasoš, promeni pasoš, ići ćeš u EU, ići ćeš na more, ići ćeš u Mađarsku ponovo po Karavan sirac...", a nemaš pojma zasto tako razmisljas, koliko si se srozao. Evo za sebe ću prvog to reći... da ne veruješ... u, jeeee...

Znači taj SPS je uradio najjaču stvar na ovim izborima. Znači 'ladno su se vratili na velika vrata, a da to niko nije ni izvalio. Ali da ne veruješ. Lepo, koalicija sa DS-om, ministarstvo unutrašnjih, infrastruktura... nema bolje za kasnije pojavljivanje, jer na sledećim imaju bukvalno na papiru šta su uradili, a oni će stvarno da to naprave, za široke narodne mase, da su uradiliiiii... znači da ne poveruješ. Sledeće je, ali u to sam ubeđen, naći čoveka koji na nešto liči, i na izbore sa njim. Ono, mlad, lep, visok i zgodan, sa socijalnom idejom... kud ćeš lepše. Jer ovom narodu pun kurac ove "demokratije", gde jebe lud zbunjenog. Još se Toma, čovek sa suzama u očima... hahahaha... odvojio od radikala, i eto vam sledeće koalicije. Toma, sav onako "razuman". Da ne veruješ da je toliko prosto, ali toliko... i mi ćemo to da popijemo lako kao ladne vode. Koštun im da još malo podršku, i ćao zdravoooo... ludilo. Evo, ko mi ne veruje šta će se dogoditi na sledećim izborima, primam opklade. Evo u sto maraka (ali baš u starih dobrih sto maraka, da vidim ko ima), bacam ruku. Da ne veruješ šta će da se dogodi. Još su sad pri totalnom ulasku u svetsku internacionalu, što označava finansisku inekciju sa strane... ludilo!!! A da ne govorim o "Mi smo prvi govorili da su nam potrebne integracije sa indokineskim narodima, koji su sad jedne od najačih ekonomskih sila...". Mislim, to i jeste istina, što je najluđe. Tu je budućnost, ali da ne ulazim u tu tematiku sad, čitajte malo ove neoekonomiste. I tako debeli prašćić će da nas za četiri godine povede u bolju budućnost, i to sve sa novim pasošima... hahahahahahaaha... Znači stvarno moram priznati da do sad nisam video mudriji potez od ovoga. Još su i LDP-u začepili usta, jer su ovi ušli sa njima u vlast na nivou BG-a, tako da će to biti debelo iskorišteno protiv LDP-a na sledećim izborima, da nisu dosledni i tako to... hahahahahhahahaha... aloooo, šah mat!!! U tri poteza, samo tako!!! A DS i ovako više niko očima ne može da vidi. Ne verujem, ali ne verujem... šah mat!!!

Slobodno mi recite da sam glup i tup, ako ovo što sam napisao je glupost. Ako samo ja ovo tripujem, onda ok. Nisam u pravu. Mislim, ni ne tvrdim da sam u pravu, nego ovo mi je neverovatnoooooo... šah mat!!! Kažem, ako samo ja ovo vidim, recite mi... SPS na velika vrata za četiri dine, a tolika borba protiv njih, da bi nam samo posle 8 do 10 godina oni bili ponovo, posle Gazimestana, najbolja solucija... hahahahahahahha... hahahhahaha... e, moji lonci i pištaljke... hahhahahahaa... ne, jednostavno nemam reči više.

vozdra raja

p.s. jer znate šta znači "raja" na turskom?

Konstruktivno... hahhaha

E, ovu priču ću da počnem ovako, a to sam hteo davno još da kažem, ali sam jednostavno zaboravio. Znači, jebaću majku onom liku što je napravio "Trola puna kontrolola" ili tako nešto. Znači induse mali da ti jebem sve po spisku, i tebi i tvojim umetničkim shvatanjima, i celoj tvojoj maloj buržujskoj ekipi... jebem vas sve u usta, i ako mi dune, vodiću vas na Galovicu, i uzeću jedno deset narkomana sidaša da vas jebu sve u dupe, kojima je palo na pamet takva ideja. I celo to prozivanje likova, za koje si samo čuo... šta, jel' te malerisao ili tako nešto dok si bio mali? Za tebe koj si to napravio, za sigurno znam da si neki mali buržujčić, i to neko baš godište koje je tad odrastalo, i nisi smeo da prdneš u to vreme, dok su ti momci živeli, a sad ih ti, bedna tugo... induse odvratni, prozivaš!!! Tata te odškolovao preko, nisi osetio ništa od tih devedesetih godina, osim što si se "borio" za neka ljudska prava, i glumio opozicionara sa jebenom pištaljkom u ustima i loncem u ruci. Znači nabijem te na kurac sto puta, i jebem u ta tvoja mala šugava usta!!! Ne znaš ni jednu životnu priču tih momaka, a našao si da prozivaš. Misliš da bi takvi bili da su imali tvoj izbor?! Što tad nisi rekao nekom od njih u lice tako nešto?! Indijancu indijanski, a?!?! Dok su bili živi... a ne sad, kad nema nikoga od njih... Na primer, mene si lično uvredio, iz nekih mojih razloga... jel' si mislio o tome... jel' si mislio o njihovim roditeljima, prijateljima, rođacima...? Nisi? Jel' tako? Naduvao si se s ortacima na nekom Dorćolu ili Vračaru, u stanu od 120 m2, i kao do jaja je fora, kao "vidi budale... hahaha...", jel' tako, taj neki fazon. Za tebe sve što nema veze s tvojim svetom je smešno? Ooo, induse indijanski!!! Mediokritetu jedan odvratni, koji nikad nećeš imati muda nizašta u životu!!! Živiš ceo svoj život pod staklenim zvonom, i tripuješ da radiš nešto, a ne znaš gde si šupalj... kad bi se samo malo osvrnuo, shvatio bi gde si i šta si, induse odvratni, a ovako samo tripuješ život, izlasci, viđen si, umetnik si ili šta god već... ne ti si mali indijanac, koji ne zna da ima tri rupe, i da su ga jebali u sve tri, i to rođeni roditelji!!!! Ali da te ja analiziram, neću... rećiću ti samo, u usta ti ga stavim, induse induski!!!

Kao to nije više fazon? Sad smo gotivci i tako to? Nije tako, induse odvratni, ima nas još. Možda oni nisu bili upravu, ali ko si ti da ih prozivaš i to mrtve... ? Ko, bre?! I mojne ti meni priču da si ti čekao hleb tad i tako to, pa si onda najverovatnije završio FDU?! Ti koji su čekali hleb, nisu završili FDU, ti su radili šta su stigli ili završili mašinac, ali nikako FDU. Mater ti indijansku... gotivnu tu... Gotivci, ufff... pun mi vas kurac... jel' ste završili i neku školu u Italiji, jel' tako?! Nema tu izbora, ili FDU ili škola komunikacije u Italiji!!! Ej, bre, komunikacije... alo breeee, indijanci matori... A i vi male pičke što završavate ove usrane fakultete, pa onda idete preko da se doškolujete... znanje ravno nuli... jebem vas sve u usta ta gubava gotivna!!! Žao mi je što niste još u devedesetim, i da budete malo u ringu s onim momcima kojima se smejete... hahahahahahhaaha... kako vam ne bi bilo smešno!!! Mamicu vam vašu indijansku... mislite da su ti momci imali šansu da odrade bilo šta od toga? a?... nabijem vas na kurac... ne pravda ih to, ali ako si tad odrastao, onda ih i pravda... ovde upadam u kontradiktornost, ali i za to me zabole kurac, ovde sad rade osećanja, a ne racio... jebem li ti mater i tebi sa FDU-a, a neko si '70 godište, i tebi sa nekih ovih usranih fakulteta a neko si... pa više i ne znam ta godišta... u usta vas jebem... neuka... ali da se ne razumete ama baš niušta... pa to je prosto neverovatno... pizda li vam materina... ali niušta!!! Alooo, bre, i onda vas tata strpa u neko ministarstvo, i prodajete muda za bubrege... pičkice male...to se u Srbiji rešava govnavom motkom, samo je još niko nije digao!!! uffff...indusi induski...!!!!

A znate ko je vama uzor? Ovi "Zlatni papagaj", i ekipa... Tadić, Šaper i družina. Dinkić na gitari... hahahaha... ej, alo, sad sam skontao, jebe nas ekipa iz "Zlatnog papagaja". Generalska deca nas jebu, da vas obavestim. Oficiri i oficiruše. Nemam ja ništa protiv oficira, nego protiv njihove usrane dece!!! Da, to su vama idoli, majku vam indijansku... i onda ste se setili da nam prosipate muda za bubrege i vi i ovi "zlatni"... jebem li vam mater, da vam jebem... jebali bi ste se za sto evra, kučkice jedne male... oooo, tek sam sad skontao... ne verujem... "zlatni" su idoli "gotivcima", a smejete se ljudima koji su se kako tako borili za svoj život?! Mediokriteti se uvlače u dupe mediokritetima, da ne veruje čovek, i svima nama naturaju svoja sranja, i oni su kao do jaja!?!? Alooo, bre, sedi dole, jedna induse!!!! Mamicu vam jebem, modernu!!! Odakle bre vama keš da budete toliko moderni?! Odakle bre?! Odakle bre to da vi živite dobro u svakom istorijskom periodu ove države?! A vi ste uvek antiprotivni.... vi putujete, imate vize, a borite se za njih???? Stalno ste po nekim zemljama, zimujete letujete, i jos prosipate muda za bubrege... da niste to možda vi platili, ili one mamice i tatice, koji vas jos izdržavaju... i vas i ove "zlatne"... ma neću o tome više ni da pričam... mamu vam indusku!!!! Ali još gori smo mi, što vam ne jebemo mater, nego smo se ućutali ko neke cave... e, mislim da je bilo dosta, vreme je da vam se jebe mater, i da se iz vašeg dupeta vade gova za onu motku, i da vas bijemo vašim govnima!!!! Indijanci na vlasti... pa naravno da nam ovako ide onda...

Ali znate li šta mi se još više penje na kurac, nego svi vi zajedno?! Ovi klinci sa "tarzankama" u 2008. godini!!! Znači kad njih vidim ne verujem... idi, bre, mali indijancu uči školu, bori se za normalan život... nije ta devedesettreća bila gotivna... bila je loša... to ti kao ono, "ko nije bio u ratu, tripuje ga romantično"... isto!!! Zapamtite, nije bilo gotivno, i zato skini tu "tarzanku", jer u to vreme ona je označavala nešto, a sad označava da si mali indijanac. Nije ni tad označavala nešto bolje, osim da si potpuni kreten... hahahhahaha... ali je to tad imalo nekog smisla, da ne objašnjavam sad... hahahhahahaa... Mentolu mali, utoke su momci šetali tad!!! ubijalo se samo tako... naletećeš na nekog preživelog i nećeš znati šta te snašlo... kontaš, induse mali?! I onda će biti "mama, pomagaj", a ovaj izašao iz ćorke posle 10 dina... a? Šta mislis kako će to da izgleda, vas susret... ti si bre isti kao i ovi "gotivci" i "zlatni", samo ne znam u koju kategoriju da te stavim... u kretene, na primer... skidaj tu tarzanku, i ne glumi kriminal, jer ne znaš ni šta je to... i ta kola što voziš, vrati tati, njemu vise trebaju... induse odvratni mali... ma taj tata je i kriv... i još one devojčice u džipovima i ne znam čemu, smartovima s cvikerima na očima, što ne gleda gde vozi... aaaaaaaaa... za vas nemam reči... ali ni za kurac niste, to je ono najtužnije!!! I gledaj gde voziš, bre... jebem li ti mater... Da te ne bacim na tu haubu i da vidiš šta je mučenje, kad upališ kola, a ono i sunce i hauba greje, pa polako.... e to je srećo moja BDMS!!! Tako se to na Galovici radi, ili da ti kao mačićima izbijem zube, i tebi i gotivcima i zlatnima i kretenima, pa da pušite a da ne boli... hahahahahahaha... Galovica je keva!!!! E za to ne znate, samo ste čuli, ali niste videli rezanje žiletima i pišanje po glavi. E pa vreme ja da vam se sve to priušti sa sve onom govnavom motkom!!!

Ma ono, pun mi vas je kurac... ali ono svih vas, u kom god da ste fazonu... šta god radili... gde god živeli... pun mi vas kurac svih!!! Indusi indijanski... !!! Sedi dooooleeeee, jedaaaan, bre!!! Uffff...

Zaključak:

Jel' znate da kad bi svako, evo ovako na papiru izbacio makar svoj bes, bilo kakav da je, ne bi bilo od rata do čireva? Izbacujte, koristite bes konstruktivno, kako god, a ne da jebete svoje bližnje ili nekog ko te presekao na semaforu... konstruktivno... shvatate... indusi mali... hahahahhahaa...


I evo jedan stari hit, da se ne zaboravi:

http://www.youtube.com/watch?v=bhHFN8I0BsU&feature=related

Vrh!!! Ako si indus, sedi dole, jedan!!!

Dojahaće kozaci

Mislim pošto gledam nešto ljude, i svi mi nekako zabrinuti ili zadovoljni što se američka privreda stropoštava. Mislim, nemojte misliti da posledice toga nećemo i mi osetiti. Mislim, ali šta smo mi osetili, takva farsa od pada ekonomije, za nas nije ama baš ništa. Jel' tako, Balkanboju?!?! Hahhahahaha... to nama kao dobar dan. Ma da smo mi živi i zdravi... hahahahhahahaa... pa šta se dešava tamo u tim Amerikama? Kažu da je sve to zbog nekog pada nekretnina i ne znam čega. Ali evo, država ih pomaže ili se to u tim Amerikama dešava nacionalizacija, kao kod nas pre 60 godina?! A?! Mislim, čisto ono kako sam ja nešto čuo, uopšte o toj američkoj ekonomskoj politici, oni su i držali sve te neke vitalne funkcije u svojim rukama (struja, voda, nafta...), a ovi ostali ako hoće, mogu tu da se vrte, i malo prodaju neku robu. A sad i ti koji su prodavali tu neku robu, a mi mislili to neke veeeelikeee korporacije, jake i moćne, koje smo čak i u pomoć zvali, sad postadoše državni robovi. U jeeeee, čovečeeee... Neko AIG Life osiguravajuće društvo, koje kažu ljudi, najveće na svetu, propade. I šta uradi država? Dade im 70 milijardi dolara da se oporave... hmmmmm... nemam pojma šta da mislim o tome... mislim puklo njih mnogo, mislim tih firmi, ali ovi mi nekako ostali u glavi, možda sam i ime pogrešio, ali nema veze... I šta sad, nacionalizacija? Hmmmm... pa zar nama naši političari ne rekoše da nam se sad baš sve dešava sad u ovom momentu, baš zbog toga i da treba sve da prodamo?... ne kontam, ali ko šta mene pita. Ali eto, upadoše Ameri u tu zamku komunizma, ili ti te ideje... još kad počnu da nam pričaju o proletarijatu, ima da se userem od smeha... hahahahahahaa... evo useravam se... hahahahaha... Čisto da se pohvalim da sam se dobrooo izasr'o danas... da podelim to s vama, znate ono teško, masno govno što se zalepi za WC šolju pa ne možeš četkom da ga iščetkaš... hahahahhahaha... Hvala što ste mi dopustili da i ovo podelim sa vama. Eto vidite kako sam ja otvorena osoba... Fras! hahahahhahahhaaa...

Evo, i EU, o'ma se uzburkali, i sad svi neke pare u zajednički fond da spreče da se to desi i njima. A kako to planiraju, ako su im Ameri dali onaj keš posle drugog svetskog, da se srede... neki plan, se to zvalo, po nekom čoveku... ne mogu se setim sad. Mislim, zar ovi neće traže keš nazad? Kad nekom pozajmiš, obično očekuješ da ti vrati... I sve nešto se pitam, da se ne posvađaju ti Evropljani, pa da ne izbije neki, pa možemo to nazvati sad, građanski rat, u sred te lepe nam Evrope. Mislim mene taj EU, baš podseća na nešto... hmmmm... zajednica naroda, koji ne mogu se vide očima, neki vid utopije, nema granica i etc. Aaaaaaaa, pa sad sam se setio, na SFRJ... Auuuuu, čovečeeee, koji trip... pa oni mogu da prođu kao mi. A ček, bre, kako smo mi to prošli... mislim ekonomski, pošto sam o tome krenuo?

Pa sama ta Srbija, aj' da ne pominjem druge republike bivše nam te SFRJ, nije baš najprošla. Mislim, odsekli smo sebi dve noge, to jest jednu nam Ameri ili ko već odseče, i mislim na rudnik Trepča, a sad ubrzano sečemo i drugu nogu, mislim na rudnik Bor. Jel' vi znate koji je nus-proizvid rudnika Bor. Zlato!!! A jel' znate koliko država proizvodi to isto zlato u sopstvenoj državi, to jest može da ga kopa. Četri!!! E, samo četiri države... hmmmm... čoveče, pa mi mu tu nekako postanemo o'ma bitni... 2% nacionalnih rezervi u zlatu, mi sami pravimo... nije puno?! Hmmmmm... nemam iskreno pojma, možda i nije, nisam neki ekonomista i dobar sa ciframa. A kad smo kod tih teških industrija, jel' može neko da mi se javi i kaže, šta radi "USS Steel", mislim čime se oni bave. Da, vi sa devojkom? Hmmm... čelikom kažete. Ok, istina. A odakle im taj čelik? Ne znate... pa vidite, ni ja. Ali nekako mislim da su oni prodavci staroga gvožđa. Aj' malo sakupimo, pa pretopimo, i prodajemo, ali da sad ne lupam ja tu, ali ne znam iz koje ga oni to rupe vade, mislim na taj čelik. Ali mi je drago što naše vođe imaju fanastičnu ideju. Pa da, to ste sigurno čuli, da prodaju Naftnu Industriju za 600 miliona dolara, a usput i EPS (to su ovi likovi što imamo struju zbog njih), a eto usput i Telekom (kontam da su to one važne institucije, koje i Ameri nikada nisu dali da se privatizuju). Onako, znači da prodamo, oba bubrega i jaja... hahahahahahaha, i to za DŽ lovu. E, Sloba je dobio neke milijarde, devedesetih godina, za nekih 30% Telekoma Italijanima, a ovi sad, za 600 miliona ceo NIS, u ovim nam prosperitetnim dvehiljaditim. Jako, stvarno jako... ne jako, nego prejako... kako je to fantastična ideja. I onda možemo tako bez nogu, ruku, jaja i bubrega u EU. Pa fantastična ideja... hahahahhahahahahaaha... I šta ćemo da radimo za koju deceniju, da otkupljujemo, isto to od ovih što smo im prodali? Da molimo da nam daju struju, naftu... hahahahahahaha... prejako. Mislim čisto da vas uputim da su vaši dedovi i babe sagradili to, ali ćutite vi, i nemojte slučajno nešto da kažete, jer čim to prodamo i nađemo onog Mladića više, koji nije baš toliko mlad, o'ma idemo u EU, koji će za to vreme biti u građanskom ratu... hahahahaha... Ma prejaka ideja, mi smo carevi... potpuni carevi... bravo za nas...

Jel' treba da pominjem vojsku, i zemlju koja je prodata koja je bila u njenoj imovini, ili železnicu... dve institucije, koje su držale 1/3 zemljišta u ovoj državi? hahahahahaa... prejako... samo vi idite, i divite se Parizu i Londonu, kako je to samo prelepo... Ili ti "Oh, taj večni Rim!!!" Ali o ovome, ma šta vas bole racku, dobili ste vize... i sad svi možemo da studiramo 3 dine, po Bolonji... hahahahaha... hajde svi na Megatrend... ili da svi budemo umetnici... hahahahahaha... ili još luđe, ovo što su svi postali, "bankari", tako što rade na šalteru. "Gde radiš?", "U banci?", "Ne seri, pa tebi je do jaja!!! Ti si bankar", "Jeste"- nasmeja se čovek, reče laž, i pomisli kako će da dočeka sledeći 15 u mesecu sa svojih 450 evra platom... daj bre, dosta više... Jeste li provalili koliko se dugo pravi ona glavna železnička stanica Prokop? Niste? E onda niste baš dugo prolazili tuda, jer se pravi dugooooo... hahahahhahaa... a jel' znate ko stoji iza privatizacije i ovde i svuda na Balkanu. Ne znate ni to... hmmmm... aj' ja ću da dajem asocijacije, a vi pogađajte. Može? Može. Evo prve i zadnje asocijacije koju ću vam dam "Mi smo mafija, i valjamo gudru, to jest heroin, i nekada smo bili zapad bivšoj SFRJ". Ne znate ko je? Koja ekipa kupuje sva preduzeća, na čelu sa srpskim "vlasnicima"? E pa onda neću ni da iznesem tu predpostavku...

Ček... A ona priča o malinama? Ma gde ću da širim temu...

Mislim sve ovo što sam ja rekao je potpuna moja paranoja, i nemoj te da verujete niušta od toga. Stvarno vam kažem. Došlo mi da pišem, pa reko, aj' da napravim malu teoriju zavere. Spavajteeee, decooo... i sve će biti u redu. Dojahaće kozaci na konjima, za pola dana, i spasiće nas... hahahahahahaha