Daydreaming

Sedim u kancelariji i gledam kroz ovaj prozor. Sneg pada, razbija. Nije da nije lepo. Ali nekako to mi više atmosfera, ono kao, gajbi sam, zabo uz neki film, knjigu, igricu. Napolju sneg, a meni toplo... hehe ... taj neki fazon. A ovo u kancu, i taj sneg postaje siv, kao i ovaj grad. Nekako napolju nije belo, ako pogledate malo bolje, nego sivo. Bezveze... Sivilo, i neki kranovi. Ovde se stalno nešto zida. E to ja vidim iz svog kanca. Ako imaš i tri kvadratna metra, a ti zgradu zasadi... hahahaha...

Ma nije mi to tema. Nego nešto razmišljam. Kako bih voleo da sam sad na nekom Barbadosu, Maldivima, Havajima... ma bilo gde, samo da je sunce, toplo, moreeeeeee... ej, moreeeeeeee... zalasci i izlasci sunca na plaži, Mohito u ruci ili ko šta već voli. Moj izbor je uvek Crni Rus. Volim to piće... može i neka ona ležaljka, šešir na glavi, Havana u ustima ili buksna... i onooooo.... carski!!! Ufff, kako mi to sad treba, to je da čovek ne veruje.

Može i ona Kopa Kabana u Riu. Kažu ljudi šesto hiljada žena u tangama... ajooooooj... ali da ne preterujem sad "... Meni moja Ljubinka najbolja...", što reče jedan moj drug baš u toj situaciji. Zamislite ludaka, krene šest ortaka u Rio. Znači ludiloooo. Ribe, zezanje... alooo... šesto hiljada žena u tangama, i to onih Brazilki, i ti povedeš buduću ženu!? Ludak. Pa ona mu je rekla, posle te njegove izjave da je idiot što ju je poveo. Skrenuh sa teme. I onda malo tamo-vamo... ode se do Sao Paola... he... Pa se nastavi dalje po Južnoj Americi... vrh!!! Ma zamislite malo sami...

Ma može i ona Malezija i Mikronezija... i cela ta ekipa ostrva. Žurke ceo dan na plaži. Cepaš Jabu, i bole te džordan. Gomila ljudi iz celog sveta. Eeee, to nama dosta fali ovde u Srbiji. Malo raznolikosti... mada, opet i ne mora da mi se šetaju ovuda... hahahaha... ali tamo, daaaaaaa!!! Pa dohvatiš one Skandinavke lakoga morala što su došle da otkriju mudrosti Budizma... hahahahhaaha... prejako. A i dalje Mohito u ruci i sombrero na glavi... hehehehe...

Mada bih ja najradije neka Kuba ili ti neki Karibi. I stvarno ta stolica, neki ljudi iz celog sveta oko mene. Sedim, ne verujem da sam tu, u mojoj ležaljci. Buksna u ruci, Rus u drugoj, kroz cvikere gledam, guzičice prolaze... hahaha... pazite kad imam osmeh na licu dok ovo kucam. Tamo sam! More mi vidik...

Stvarno ću da prodam sve, i otvorim restoran sa sarmama na Barbadosu... ok, doneću im srčane bolesti sa tom ishranom... oni ljudi navikli na banane, ali vredi...hahahaha ... mašta... ufff... suze mi idu od sreće... Može bre i Maroko ili tako neka zemlja, pa onda k'o Bogi, ovo ono... odo ja u pm sa ovom pričom... aloooo, moreeeeee... sunceeeeee... 'ladno sam se prodro u kancu "Kuba libre!!!"... hahahahaha... sad... Koliki je svet, da ne veruje čovek, a napolju od kad sam se rodio gledam sivilo, a sad i ove kranove. Ludi smo li mi?! Ali taj moj restoran bi bio bar za sprat viši od komšinog, pa i na tom Barbadosu... hahahahahhaa

Aj' zdravo... u pm!