Nisam baš razmišljao o tome

Ne bih želeo da budem večito onaj koji nešto mrači, ali moram da se zapitam nešto. Hajde onda prvo da čestitam našoj zemlji na statusu kandidata za ulazak u EU. Svi nešto čestitaju jedni drugima, ljube se, pa hajde onda i ja. Da li je to dobar potez ili nije, vreme će pokazati, ali da li je jedini koji smo imali u ovom momentu, mislim da jeste. Nismo mi "velika" država kao što mislimo pa da imamo sve te izbore koji nam se "nude" pred izbore iz raznih usta određenih pojedinaca. Nemačka je krenula da zauzima teritorije, napokon, bez rata i mi smo jedna od tih teritorija koje treba zauzeti. Ako pored svih dokaza koji postoje i teorija zavere da je to tako ne verujete u to, onda možemo samo prirodno da sagledamo kome je sad dobro, to jest, ko ima podršku iste te Nemačke. To su manje više svi oni koji su u prethodna dva rata bili uz njih. Evo samo se zapitajte ko je bio sa njima u prethodnim ratovima i ko u ovom momentu ima njihovu podršku?

Možemo krenuti od Albanije i Kosovara. Jedne od najelitnijih jedinica SS su bili Albanci sa Kosova. Hrvatska, šta i da pominjem. Od Prvog Svetskog do numere Danke Deutschland, pa do ovog sad dobijanja statusa pre nas, iako nisu baš hteli da isporučuju svoje "vojskovođe" tako lako. Slovenci koji su ih dočekali u Mariboru sa podignutom rukom i "Zig Hajl"? Litvanci, Estonci i ekipa novonastalih država posle raspada SSSR-a. Sve njihovi saveznici u Drugom Svetskom. Mađari, Bugari iz Prvog Svetskog. Svi oni imaju jaku podršku Nemačke u ovom momentu. I mogu tako da nabrajam i dalje... Mogu i sa druge strane da krenem. Ko im se baš dobro suprostavljao sve ove godine? Grci? Velike su masakre Nemci tamo činili. I šta se sad dešava? Grčka bankrotirala. Mi, koji smo u svakoj čorbi mirođija, bez potrebe, po mom skromnom mišljenju, smo debelo nagrabusili od Nemaca u ove poslednje dve decenije. Jer je Nemačka narasla od zemlje koja je trebala da se stidi što postoji, do zemlje koja vodi Evropu u "bolju" budućnost. Od zemlje koja nije imala svoju vojsku, do zemlje kojoj je prvo raspoređivanje vojske posle Drugog Svetskog rata dobila baš kod nas, na Kosovu. Ostale ne vredi ni spominjati jer se tu Švabama baš niko nikada nije suprostavio kako treba.

Za ovu moju "izjavu" je najverovatnije potrebnija mnogo bolja analiza nego što sam je ja napravio, ali kao što rekoh ovo mi ni nije tema. Tema mi je da li u svom ovom oduševljenju neko razmišlja kako će u tu EU ući i Srbija i Kosovo sa onom pahuljicom ili šta je već to? Odvojeno ili zajedno? Srbija kaže da je Kosovo njena teritorija, većina zemalja iz iste te EU kaže da je Kosovo nezavisna država. Pa kako ćemo onda održati ovu sadašnju politiku EU i Kosovo koja nam se u ovom momentu propoveda? Iskreno u ovom momentu ja ne vidim neko rešenje osim da će Srbija morati da se pomiri sa time da "Kosovo nije više srpsko" kad nam to bude uslov da postanemo punopravni član ili će možda Kosovo da uđe u Uniju pre Srbije? Šta onda? Stvarno, šta onda?! Ovo su sve veoma zanimljiva pitanja koja bih ja želeo da postavim. Ali hajde, možda prvo da malo "raja buranija" slavi i da dobije nadu, pa da krenemo ponovo u "osvajanje sveta".

Ovde se postavlja pitanje da li uopšte postoji diplomatija i neki diplomatski kor koji bi mogao da razmišlja bar 100 godina unapred, a ne da u isti taj kor postavljamo decu prijatelja vladajućih nam strankama. Pitanje Amerike, na primer. Pitaju se ljudi kako su to Amerikanci tako "snažno"stali na stranu Kosovara i svih ostalih koji su u prethodnoj deceniji hteli da se ocepe na nezakonit način. Veoma je prost odgovor. Vi imate državu koja je, primera radi, odcepila Teksas od Meksika i napravila takvu promo kampanju od bitke kod Alamoa da je ispalo da je jadni Dejvi Kroket žrtva u toj priči. A šta se stvarno dogodilo? Ukratko, Teksas je bio ne toliko nastanjeno područje Meksičke carevine. Meksikanci su pozvali tadašnje naseljenike tek začete Amerike da se nasele tu. Kad su ovi shvatili da ih sad ima mnogo više oni su odlučili da se odcepe, uzmu teritoriju Meksika i proglase jednom od država Amerike. Jel vam to možda moji prijatelji zvuči poznato? Veoma poznato? Žrtvovali 150 ljudi u jednom mestu da bi posle imao general Hjuston povod da sravni Maximiliana sa zemljom i još da ga proglasi zlikovcem. Jel vam to zvuči poznato? I to je samo jedan primer u američkoj istoriji, ali ovaj najbolje pokazuje način razmišljanja jedne nacije. Da li ste vi dragi prijatelji iz diplomatskog kora upoznati sa time? Dragi naši političari? Pa kad investitor krene da ulaže novac i radi neki Marketing research, a vi krenuli "gologuzi pred Turke". Znači da i sa ovom našom novom pobedom opet neko napravio problem budućim generacijama, koje će opet biti ucenjivane. Hajde ljudi koji nas vodite, pa razmislite samo 20 godina unapred. Za to vas plaćamo. Ali da ne mračim više. Slavimo i treba. Bar se nešto naizgled lepo dogodilo.