Đavolji san

Video sam mrak i vratio se nazad.
Daj mi rat,
Daj mi mržnju,
Daj mi haos,
Daj mi pakao na zemlji,
samo ne ovo, ovo ubija.

Ruke mi nisu drhtale.
Daj mi oči krvave,
Daj mi suze,
Daj mi bol,
Daj mi vrisak,
samo ne ovo, ovo ubija.

Bio sam srećan,
Daj mi buku,
Daj mi pucanj,
Daj mi sagorela tela,
Daj mi žar,
samo ne ovo, ovo ubija.

Šta sad? Ovo je glupo.

Torise, Golume li ni jedan

Nešto gledam ove naše izbore i mnogo sam se stužio. Stvarno sam za Aristotelovu da je čovek politička životinja i da treba učestvovati u političkom životu svoje zemlje, ali učestvovati u našem političkom životu je igranka bez prestanka i to na tripu koji te vozi loše. Toliko je očigledno da nam treba neko nov i da više ne možemo da biramo između dva zla. Sve vreme je u borbi Toris sam sa sobom. Taj Toris koji je sam sebe stvorio me podseća na Goluma. "My precious one!" je on govorio za prsten, a ovi naši to govore za fotelju, vlast i ono malo bede koja nam je ostala, koju će da nam pokradu. Tužno! Isti osećaj imate kad gledate Torisa kao i Goluma. Čas ga se plašite, pa vam je drag, pa ga onda malo mrzite, ali ga u većini slučaja treba žaliti, jer je zatočenik tog istog prstena. Tako sam i ja počeo da gledam na Torisa. Žalim ga!

Zapitaćete se što ga žalim kad je nama gore nego njima. U normalnom svetu bih rekli da je to istina, to žaljenje, jer čovek neće da se petlja sa govnima. Ovde kod nas je to istina, njima je bolje. Kako li je onda nama? Žalim ih zato što se pretvaram da živim u normalnom svetu. Znam. znam sad će neko reći da bežim iz stvarnosti. Ne, pretvaram se jer sam tako odgojen. Odgojen sam da ne kradem, ne lažem, ne ubijem, ne podmećem, itd. Ček, pa ako ovako navedem sve to, zar nisam ja upravu? Znači ja se pretvaram, a radim neke stvari koje su me roditelji naučili da su dobre i jesu dobre. Tuga! Toris me je naterao da krijem u mašti najnormalnije moralne kriterijume. E moj Torise, Golume li ni jedan!

Sa jedne strane Toris priča o investicijama, kao da to nešto znači našem prosečnom čoveku. Tačno možeš da vidiš da se izgubio u na vrhu Morije i da se bori da prsten ne ode u lavu. Šta našem prosečnom čoveku znači reč "investitor". Ama baš ništa. Tačno se vidi da dugo nije bio sa naradom i da više Toris ne zna da prevede svoje misli. A opet Toris lupeta sa druge strane i bije kao "maksim po diviziji" samo što on to radi sam po sebi, u pećini, jer je jedna celina. I tu se gubi i gubi i gubi. Torise, Golume li ni jedan kuda si ti pošao? Ali bolje je pitanje kuda li ti nas vodiš, pošto te mi za viđu biramo, a ti zbunjen i sam i brineš samo za taj tvoj prsten.

Tekst je toliko dobar koliko si me ti Torise, Golume li ni jedan, zainteresovao da ga napišem.

Nisam baš razmišljao o tome

Ne bih želeo da budem večito onaj koji nešto mrači, ali moram da se zapitam nešto. Hajde onda prvo da čestitam našoj zemlji na statusu kandidata za ulazak u EU. Svi nešto čestitaju jedni drugima, ljube se, pa hajde onda i ja. Da li je to dobar potez ili nije, vreme će pokazati, ali da li je jedini koji smo imali u ovom momentu, mislim da jeste. Nismo mi "velika" država kao što mislimo pa da imamo sve te izbore koji nam se "nude" pred izbore iz raznih usta određenih pojedinaca. Nemačka je krenula da zauzima teritorije, napokon, bez rata i mi smo jedna od tih teritorija koje treba zauzeti. Ako pored svih dokaza koji postoje i teorija zavere da je to tako ne verujete u to, onda možemo samo prirodno da sagledamo kome je sad dobro, to jest, ko ima podršku iste te Nemačke. To su manje više svi oni koji su u prethodna dva rata bili uz njih. Evo samo se zapitajte ko je bio sa njima u prethodnim ratovima i ko u ovom momentu ima njihovu podršku?

Možemo krenuti od Albanije i Kosovara. Jedne od najelitnijih jedinica SS su bili Albanci sa Kosova. Hrvatska, šta i da pominjem. Od Prvog Svetskog do numere Danke Deutschland, pa do ovog sad dobijanja statusa pre nas, iako nisu baš hteli da isporučuju svoje "vojskovođe" tako lako. Slovenci koji su ih dočekali u Mariboru sa podignutom rukom i "Zig Hajl"? Litvanci, Estonci i ekipa novonastalih država posle raspada SSSR-a. Sve njihovi saveznici u Drugom Svetskom. Mađari, Bugari iz Prvog Svetskog. Svi oni imaju jaku podršku Nemačke u ovom momentu. I mogu tako da nabrajam i dalje... Mogu i sa druge strane da krenem. Ko im se baš dobro suprostavljao sve ove godine? Grci? Velike su masakre Nemci tamo činili. I šta se sad dešava? Grčka bankrotirala. Mi, koji smo u svakoj čorbi mirođija, bez potrebe, po mom skromnom mišljenju, smo debelo nagrabusili od Nemaca u ove poslednje dve decenije. Jer je Nemačka narasla od zemlje koja je trebala da se stidi što postoji, do zemlje koja vodi Evropu u "bolju" budućnost. Od zemlje koja nije imala svoju vojsku, do zemlje kojoj je prvo raspoređivanje vojske posle Drugog Svetskog rata dobila baš kod nas, na Kosovu. Ostale ne vredi ni spominjati jer se tu Švabama baš niko nikada nije suprostavio kako treba.

Za ovu moju "izjavu" je najverovatnije potrebnija mnogo bolja analiza nego što sam je ja napravio, ali kao što rekoh ovo mi ni nije tema. Tema mi je da li u svom ovom oduševljenju neko razmišlja kako će u tu EU ući i Srbija i Kosovo sa onom pahuljicom ili šta je već to? Odvojeno ili zajedno? Srbija kaže da je Kosovo njena teritorija, većina zemalja iz iste te EU kaže da je Kosovo nezavisna država. Pa kako ćemo onda održati ovu sadašnju politiku EU i Kosovo koja nam se u ovom momentu propoveda? Iskreno u ovom momentu ja ne vidim neko rešenje osim da će Srbija morati da se pomiri sa time da "Kosovo nije više srpsko" kad nam to bude uslov da postanemo punopravni član ili će možda Kosovo da uđe u Uniju pre Srbije? Šta onda? Stvarno, šta onda?! Ovo su sve veoma zanimljiva pitanja koja bih ja želeo da postavim. Ali hajde, možda prvo da malo "raja buranija" slavi i da dobije nadu, pa da krenemo ponovo u "osvajanje sveta".

Ovde se postavlja pitanje da li uopšte postoji diplomatija i neki diplomatski kor koji bi mogao da razmišlja bar 100 godina unapred, a ne da u isti taj kor postavljamo decu prijatelja vladajućih nam strankama. Pitanje Amerike, na primer. Pitaju se ljudi kako su to Amerikanci tako "snažno"stali na stranu Kosovara i svih ostalih koji su u prethodnoj deceniji hteli da se ocepe na nezakonit način. Veoma je prost odgovor. Vi imate državu koja je, primera radi, odcepila Teksas od Meksika i napravila takvu promo kampanju od bitke kod Alamoa da je ispalo da je jadni Dejvi Kroket žrtva u toj priči. A šta se stvarno dogodilo? Ukratko, Teksas je bio ne toliko nastanjeno područje Meksičke carevine. Meksikanci su pozvali tadašnje naseljenike tek začete Amerike da se nasele tu. Kad su ovi shvatili da ih sad ima mnogo više oni su odlučili da se odcepe, uzmu teritoriju Meksika i proglase jednom od država Amerike. Jel vam to možda moji prijatelji zvuči poznato? Veoma poznato? Žrtvovali 150 ljudi u jednom mestu da bi posle imao general Hjuston povod da sravni Maximiliana sa zemljom i još da ga proglasi zlikovcem. Jel vam to zvuči poznato? I to je samo jedan primer u američkoj istoriji, ali ovaj najbolje pokazuje način razmišljanja jedne nacije. Da li ste vi dragi prijatelji iz diplomatskog kora upoznati sa time? Dragi naši političari? Pa kad investitor krene da ulaže novac i radi neki Marketing research, a vi krenuli "gologuzi pred Turke". Znači da i sa ovom našom novom pobedom opet neko napravio problem budućim generacijama, koje će opet biti ucenjivane. Hajde ljudi koji nas vodite, pa razmislite samo 20 godina unapred. Za to vas plaćamo. Ali da ne mračim više. Slavimo i treba. Bar se nešto naizgled lepo dogodilo.

El Magico

Tajna svih tajni koje skrivaju od tebe je da ćeš umreti. To ti je odgovor na sve. Na svako pitanje koje si ikada imao da postaviš. Ovo između je samo zalud koji je napravljen da bi imao čime da se zanimaš. Nazovi ga simulatum ili matrix ili prdež, ali je tu da te zbuni kako ne bi mislio na ne izbežni kraj koji ti sledi. Ovo zvuči sumorno, ali je jednostavno tako. Veruj u šta god hoćeš da veruješ, radi šta god mislio da treba da radiš, ništa ti neće pomoći. Čitave države, vere, mediji postoje da te zamajavaju. Čovek jednostavno ne može da se pomiri sa tim da je smrtan.

Zamislite kakav bi svet bio kad bi svi ovoga bili svesni u potpunosti. Čega, pitaš se? Pa toga da si smrtan. Pa svestan sam toga. Jesi li? U potpunosti si svestan da si smrtan ili ipak negde nešto ti govori da nisi? Možda ovo drugo? Pa naravno da je to drugo inače ne bi radio to što radiš, čoveče! Ti od svog jedinog života daješ nekome osam sati dnevno na neki rad gde ti on daje neke pare? Neki papir za koji ti kupuješ nešto? I tako u krug? Zar ti to ne izgleda kao neko zamajavanje? Meni tako izgleda. Kao da je stvoren sistem u kome živimo samo da ne bi videli tu jednu malu stvar, a to je da smo smrtni.

Nekada bih rekao da je to sistem koji su neki ljudi stvorili. Jesu neki ljudi stvorili. Isti ti ljudi koji se boje. Koji žive u strahu, pa da bi izbegli taj ultimativni strah su napravili sve ovo i prave. Mi. Mi smo stvorili taj sistem. Niko drugi. Zamajavamo sebe da bi odživeli život bez straha od te poslednje nepoznanice. To je sve. To je jedina stvar koja se događa. Sve ostalo je nebitno. Pa kako bi se živelo kad bi ovoga svi bili svesni? Mislim da ne bi bilo baš ovog sistema koji sad postoji. Kad bi ti bio svestan da će život da ti iscuri na kraju da li bi trošio vreme na sve nebitne stvari na koje ga sad trošiš? Ja znam da ja ne bih.

Sad će neko reći pa ti pišeš o svemu ovome i kažeš da ne bi trošio svoje vreme, a ipak ga trošiš? Pa naravno. Znate li vi koliko je teško pobeći od sistema koji je stvaran hiljadama godina da ti sakrije jedinu istinu? Teško, veoma teško. Ali ima ljudi koji uspeju da vide. Njih na španskom jeziku zovu El Magico. Čarobnjak. To je čovek koji je u stanju da ni iz čega stvori sve i da se ne osvrće. To je čovek koga ne dotiče lažni moral. Da skratim, to je čovek koji je spreman na sve da bi odživeo ovaj jedan jedini život koji ima na najbolji mogući način, na način kojim on želi da živi život. To je čovek koji se ne libi da ubije, da se popne na najvišu planinu, da ukrade, da prepliva okean... Moral? Imaš ga, i ne treba niko da ti natura nešto što nije tvoje. Sloboda! E sad zamislite takav svet gde svako radi ono što želi da radi jer zna da je to to. Da je to taj jedini život. Ne bi niko ubijao niti krao, ne bi bilo haosa, verujte mi, jer ti ne bi smetala neka uplašena budala toliko da moraš da je skloniš. To je prava sloboda! Kad si samog sebe oslobodio da živiš kako ti se živi. Ne bi se bavio dnevnom politikom, ne bi jurio sniženja. Stvaralo bi se radi samog stvaranja. Radili bi ljudi, ali radili ono što vole. Utopija? Naravno. Ali može mi se, jer ja pišem ovaj blog. Živeo El Magico i srećno mu bilo!