"Blago onom ko rano poludi!"

Nešto ustanem stvarno jutros, na "levu nogu". Dal' vreme ili šta, ali ono... baš. I sad nisam ja ono nadrkan, nego smoren, bre... ali nije ni ona varijanta "jao, moram na posao..." i ta sranja... nego... ma znate, čovek jednostavno ustane sav nakrivo nasađen. I sad, naravno, draga već ustala pre mene, donosi kafu, i pali onaj jutarnji program, i to na prvom kanalu, naše nam drage nacionalne televizije. Ma znate taj program, svi koji radite, bar ste ga jednom odgledali... oni čudni ljudi, sa nesimetričnim facama, koji ga vode, javljanja, šta ima novo... npr. u Kruševcu, i onda totalno neka idiotska vest odatle, tipa..."...eto i mi u Kruševcu se razvijamo u pravcu...", pa tu neki pozitivni kretenizam. E baš taj program. I naravno, zabodem vesti. Kao, šta se događa u svetu i kod nas.

Vesti?! Pre bih to nazvao, pokušaj zaplašivanja. Zašto pokušaj? Zato što su u ovim "razvijenim" zemljama, kako oni sebe vole da nazivaju, stvarno uspeli da zatupe i uplaše te svoje ljude, tim istim vestima, pa smo svi mi onda "...neki balkanci sa noževima u zubima..." i "...Paris Hilton je pobegla od kuće...". Mislim, šta reći... hehe... kretenizam, a i to je slaba reč, a ne vesti. E, kod nas je to tek počelo, mislim na zatupljivanje i zaplašivanje, tako da i zovem to, pokušaj. Ali prve vesti su "...Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju... i to baš zato što su zemlja EU, priznale Kosovo, ali oni ne odustaju od celovitosti teritorije Srbije...". Mi govorimo, kako podržavamo Rusiju u priznanju ovih, i kako eto "...Kosovo je opasan presedan... ali ne odustajemo od svog integriteta i celovitosti" i manje više, eto vam ga na... hahaha... to je naš fazon... Onda Ameri, kao nije to isto, i najebaćete Rusi, sa sve nekim uplovljavanjem u Crno more... onda Medvedev kaže "...Rusija će preživeti sve...". Mislim, ta me izjava i najviše plaši. Šta oni imaju da preživljavaju s sve onim gasom, žitnim poljima, naftom , nuklearkama... mislim potpuni znak pitanja...

Sad o'ma posle tih sranja iz sveta... ne znam kog, ali nekog sveta... ovo kao malo ubacujem metafizike... hahahaha... zamislite... postao sam metafizičan, ni na čemu, mislim i ni o čemu... hahahaha... dolaze vesti, potukli se Šiptari i Srbi u Mitrovici na mostu, i to kamenicama... ???!!!! ... aaaaaaaaaaaaaa... koja je to tek vest, posle ovih, ali niko nije povređen... mislim jadni ljudi... i onda ni od kuda, kao pravimo most napokon u BG-u, mislim da rekoše, dal' ono Zemun Borča, i onda na kraju biometerološke vesti... ??? Stani, šta su, to biometerološke vesti... hahahaha... mislim slušam ih svako jutro, i kao da su pravljene da kod ljudi kojima već nije dobro, bude još gore... kao "cimex"... nismo znali da vas ovo paranoiše, pa aj' da vas još više paranoišemo... hahahhaha... i onda opet one dve nesimetrične pojave, mislim na voditeljku, koja je sva plava, ali ono, bre, loše plava. Ako već stavljaš plavušu za dobro jutro, daj, bre, neku sisu, bulju... a ne one špicaste žene, kao intelektualna sam, ali sam dobra i za kurac, u šarenim haljinama... aaaaaaaaa... a pored nje lik, koji je očigledno gej ili ne zna da je gej. Znate i sami, da sad imate čitavu ovu jednu populaciju, koja ne zna da je gej... hahahahaha... nemam ja ništa protiv gejeva, samo, mojne parada i te fore, i nemoj da mi puštate Teletabise na TVu, molim vas i da mi učite decu da je "gej ok", sa 4 godine... kad imaš 21 dinu, radi šta o'š, ali do tad, mojne pričaš gluposti... čak i moj drugar Bane peder, koji nije da je gej, nego ono, gej nad gejevima, ili ti što bi on sam rekao "pederčina"... hahahhaha... kaže isto. Ako on to kaže, onda sam ja politički korektan... e sad je taj u nekom džemperčiću, taj voditelj, onako, potpuni mediokritet, i naravno voditeljka vremenske prognoze, koja je... ono, znate, nemoj mi se pravite ludi... jer mi verujete da koliko sam ovo pokušao da objasnim, da ne znam ni šta sam hteo da napišem i koja mi poenta bila... ček da se samo malo vratim nazad da vidim šta sam napisao... a da, odoh u novi red...

I sad sedim tako ja sa tom kafom u ruci, zapalio pljugu, žena nešto priča, ali ko nju sluša, jel' tako... mislim, volim ja nju, život bi dao i sve te stvari, ali ako baš moram da saslušam svaku stvar koju kaže... pa iskreno mislim da bi poludeo, jer nije to za nas muškarce... nije bre.... mi ne moramo da znamo da... pa evo ni sad ne znam šta da spomenem... ne moramo mi da imamo te neke informacije... o Cici i Mici, i ko je rekao šta... selektivni sluh je keva... ali ne zaboravite, poljubite je ujutru, ipak je ona vaša... i tako, radi meni selektivni, i onda skapiram. Pa bre, oni nas lože... ovi Rusi i Ameri, ovi svi naši političari, čak bre i ti biometeorolozi... svi oni nas nešto lože, i ko će ga znati zašto... i iskreno, zabole me uši... Sve u svemu, naš narod za to baš ima izreku "Jebe lud zbunjenog!". E pa brate, dosta sam ja bio taj zbunjeni, aj' malo da budem lud, il' da se pravim, jer ovako, najebah...

I znate šta... kad sam to skontao, više nisam bio nakrivo nasađen, već poljubio ženu, obrijao se i otišao na posao... zabole me i za "Čerčene", što bi rekao moj brat Šuki i za sve... odo' ja malo da budem lud... nije, bre, to loše... biti lud... a već kad sam kod narodnih izreka, a uklapa se u sve ovo moje proseravanje "Blago onom ko rano poludi!". E i tu sam napokon shvatio... aj' odo' ja da budem malo lud, a vi... šta da vam kažem, kako god hoćete...

Zaladnelo, a?

I svaka nedelja počinje s ponedeljkom... hehe... nije sad neki veliki zaključak, ali je bar istina. Pazite, to je velika istina, čak i jedna konstanta. Da li ste se ikada zapitali, da li samom čoveku je potrebna ta konstanta. Mislim svaki ponedeljak sigurno i vi čujete... "...ponedeljak... neću na posao, u školu... ponedeljak je odvratan dan..." i tako mogu u beskonačnost. I svi kukaju, pa i vi sami. Ako ne kukate, ne možete mi reći da bar ne pomislite "...kako mi se ne...". Da li je čoveku potrebna ta konstanta, jer s druge strane imate ekipu, koja ne radi i ne mora da ide nigde ponedeljkom, i oni hoće da se roknu. Totalno suprotna priča... oni bi da ustaju, oni bi da idu negde i da rade nešto, pa i te vaše "vašljive" poslove. Da čovek prosto ne poveruje, koliko nikad nismo zadovoljni... Mislim to mogu da dam i na ličnom primeru, sve ovo što sam napisao iznad...

I onda kuknjava, s obe strane. Šta znači to, da nikada nismo zadovoljni, jer obe strane su konstanta, ali koja može da se promeni. E sad, dal' želiš il' ne, to je već nešto drugo. Tu dolazimo do potpune personalizacije stvari. Koliko si željan promene. Znate ko se najviše oduševi nekom stranom zemljom? Baš onaj koji "... nije hteo da ide nigde, pa makar mu i dve dnevice dali...!!!"...hahahaha... ovo nešto malo interno pa se nasmejah sam sa sobom. Ali da, baš oni. Neki put pomislim da smo mi ovde stvarno kao bubašvabe koje se stalno nešto bune, ali neće baš da pređu ulicu, po kolač, da ih ne zgaze kola. Ili ti što bi naš narod rekao "Hoćes da se jebeš, a da ti ne uđe? E pa ne može, batko, ne može!!!". I to je velika istina, ne možeš da se jebeš a da ti ne uđe. Mislim, okej, sad sve može, čak i to, da se jebeš, a da ti ne uđe... stvarno... gledao ja na televiziju, ali znate na šta mislim... haha

Evo uđem ja u taxi, oni kukaju. Ako si u basu, oni ljudi opet kukaju, sediš u kafiću, svi oko tebe kukaju... došli s mora, jahtinga, Maldiva, ma ludilo bre, kad ne lezi Vraže, i oni kukaju... čoveče, stvarno smo neki kukatorski narod. Mislim svi to nešto pravdaju s tim da smo umorni. Kao "ma ne mogu da menjam život sad"... alo bre, majmune, imaš tri banke, i ne možeš da menjaš život sad?! ... aaaaaaaaaaaaa... aaaaaaaaaaaaa... koji kretenizam. I još su svi besni, ali i tu ima jedan problem, ne zna se baš na koga smo toliko besni. Dal' na državu, dal' na mamu i tatu, dal' na sebe, dal' na svemirce... stvarno se ne zna baš na koga tačno, ali smo besni. To jest bolje rečeno, durimo se, mi durilice jedne male, a niko ni dupetom da mrdne da promeni nešto. E, ne mora puno, samo malo. Pa niko ne traži da promeniš svet, ali što ne promeniš sebe, i onda lepo bi i prestao stojiš, kao neki klinjo, kome su ukrali klikere, i duri se..."mama, oni su mi uzeli klikere...". Fantastični smo, mislim, evo generalizujem, reći ću, pošto sam isti takav, fantastičan sam. I onda mi ništa ne valja?! ... hahahahahaa... pa naravno da mi ne valja, kad sam umazan u pesku, najeden psećim govnima, koja sam sam jeo, slina mi viri iz usta, u sve pocepanim špilhoznama, i još cmizdrim jer su mi uzeli klikere i tražim mamu... buuuuu... buuuuuuu... a nikakav otpor nisam pružio. Stvarno nivo od 5 dina, jebeš mi mater.

U gradu gužva, a? Nema mostova. Pa neće ih ni napraviti, bre, dok se ona Gazela na kraju ne sruši sa sve 200 automobila i onih prokletih kamiona, kojima treba naplatiti kazne što su uopšte u centu grada!!!! "Nemamo mostove... buuuuuuuu... buuuuuuu...", pa naravno da ih nemamo, kad samo cmizdrimo i pišemo peticije. "Izgubili smo Kosovo... buuuuuuu... buuuuuuuu"... pa tek je to piš priča. Pa hajde junaci, idemo?! Ludilo, zezanje, rat... a?! Nećemo, nego ćemo šta...?! Aha, da pošaljemo našeg lepog nam predsednika pred Ujedinjene nacije (koje pritom ne služe ničemu), da on tamo kaže "...buuuuuuuuu... uzeli nam Kosovo, zlikovci... buuuuuuu...". I tako mogu u nedogled... buuuuuuu... buuuuuuu... E, moj Ferguso, cmizdrava pičko mala... e to mogu da kažem za sebe!!!! Stvarno smo jedne odvratne bubašvabe, koje izgleda imaju genetsku predispoziciju, da samo tako kukaju, i prave sami sebi sranja. Ma ovo je uvreda za bubašvabe... mi smo... ma ko će ga znati... ma izvinite ponovo, nije mi, ja sam... ma ono, ko će ga znati šta, ali da se vratim... da je konstanta, konstanta je, i to već dugooooo vremena... dal' bre valja ta konstanta, il' ne, stvarno nemam pojma.

I tako kažete, ponedeljak, smor dan... ali dobro, malo zaladnelo, pa prijatno napolju...

....kvrc u glavi?@!.....mali....pa onda smajli....hahaha...

Baš nešto jutros se probudih, i koji film na BMu... hahahhaha... BM, koji je to kanal, ali nema veze. Na BMu daje se "Crni bombarder". Sećate se sigurno tog filma, bar ovi koji su rođeni, i pamte druga Titu. Baš je bio "revolucija" film za to vreme. Baš ono, pokretački, i koliko se sećam, tako smo ga i doživljavali. Kao pokret neki, bolja budućnost, undreground... ma potpuno ludilo. E, tako se taj film bar tad doživljavao.

I gledam ga sad, i šta skontam. Ladno ga je finansirao Ćuba, da gledaju naši matorci, kako ne treba odgajati svoju decu... hahahahha... nisam mogao da verujem... onda setim još kojeg iz tog vremena... sve na istu foru. A da ne pričam ono "patite za osamdesetim godinama", i tim sranjima. Auuuuu, užasa! Jebaše nam kevu, čoveče. Lepo mu kaže Petar Božović u filmu "...duh koji hoda... ti si kurac na biciklu...". Koja je to istina!!! Evo ja ću za sebe da kažem, koji sam ja kurac na bicikluuuu... da ne veruješ. I to sam postajao godinama... koji je to način razmišljanja koji je nama usađen, pa to je užas. Sad ću da kažem nešto što uopšte nije popularno reći, bilo bolje devedesetih nego sad, bre!!!! I stojim iza toga. Tad sam, bre, razmišljao svojom glavom, mogao da se snađem za kintu, i da se nadam nečemu, makar da maštam. Znam da ovo zvuči suludo "da se nadam nečemu", ali zar nije tako, tad smo se nadali, a sad, ništa... sad smo zombiji, a ne tad, tad smo se bar borili za nešto, a sad smo, ništa... u ovom "demokratskom" društvu, gde radikali prodaju izbore DSu, gde je debeli prašćić na čelu policije, kad... ma čoveče, više ne zna se ko pije, a ko plaća... pogledajte samo TV, i šta oni nama prodaju... neću, pričao sam već ovu priču, i pričate je i vi, svi je pričamo... i šta radimo po tom pitanju?! Ama baš ništa. Ej, ušuškali su nas u neke banke, kao za vreme Tileta, ponovo u kredite, obećavaju stanove... alooo bre... pa jel' vi njima verujete?! Ja ne... više sam verovao i ono Ćubi, on mi barem obećavao batine, i ispunjavao to... hahhahaha... a ovo, ovo je tolika šarena laža, da je to strašno...

Neću da vas davim s ovom temom, idem malo kod švece na svadbu, pa rekoh da napišem par redova, čisto jer sam, kao što vam rekoh, odgledao "Crnog bombardera"... idem da se napijem, na klasičnoj srpskoj svadbi, i da me bole kurac za sve... koliko je, bre, sve ovo tako tužno... baš tužno...

... e da, i ko se nije ložio na Anicu Dobru, a rođen je imeđu '71. i '81. godine, taj je gej... hhahahahaha... aj' ljubim vas sve... hahahahahaa... "... i vidi se Beč, i vidi se Brač..." ... koji bre Brač '93, bre?! ... stvarno nas pojebaše u mozak... Aj' neću u vaše ime... stvarno me pojebaše u mozak...

"... rimtukituki..." ...hahahhahaaa...

"Volite se ljudi"

Pošto vidim da vam se svidela ova moja priča o lepoti, da nam fali, da je nema i da imamo, već sad očajnu želju za njom, hajde da probam da vam prenesem neko moje razmišljanje. Znam, znam... pa zar ne prenosim sad? Prenosim, ali prenosim ono što vidim, ne ono što i duboko u sebi osećam.

Aj' ovako nekako da krenem, pa me vi nazovite potpunim ludakom, ili maštarom, ili lažovom, ali nekako moram. Znate, evo ja sam baš iz ono, manje-više neverničke kuće. Ne da se tu ne poštuju osnovni moralni kriterijumi, i da moji preci i roditelji nisu dobri i pošteni ljudi, baš naprotiv, ali nisu baš ni neki veliki vernici. Možda zato što ih je u zadnjih sto godina zadesio svaki veliki rat, a možda i zato što su jednostavno takvi. Ko će ga i sam znati. Šta sam želeo da opravdam ovom prethodnom rečenicom. Pa vidite ovu: ja sam oduvek znao da Bog postoji i imam dosta komunikacije s istim. Eto, rekoh... znam sad ovo zvuči u potpunosti halucinogeno, i svi se pitate na čemu je ovaj čovek, ali ne mislim ja na to da ja pričam sa nekim zapaljenim grmom, ne... nekako znam da postoji, znam da je tu, znam da je oko mene, znam da je u meni... jednostavno znam. Hajde bolje da kažem, osećam. Ali stvarno, osećam njegovo prisustvo, uvek. Kažem, ali se ne pravdam, nemojte me pogrešno razumeti, nisam ja neki svetac, šta više, retko grešnog čoveka sam upoznao kao što sam ja, ali vidite, samo to prisustvo, koje osećam mi je i pomoglo, da koliko toliko se trudim da budem ispravan u svom životu.

Radio sam... pa ne znam, jednom je moj naj drug lepo rekao "Aj' ti matori, baci svoj život na sto, pa da vidim ko sme da baci svoj pored...", ali jednom mi i reče, "... ne pričaj šta si proživeo, kako ne vidiš da ljudi misle da lažeš...". Od tad sam stao da pričam, i evo po prvi put sad vama pričam, a vi verujte ili ne. Ali neću da detaljišem, o nekim događajima, već da vam pričam o tome do kakvog sam zaključka došao, posle svih sranja koja sam napravio i proživeo. Nije ni zaključak, već šta osećam...

Život je lep, život je divan, život je... pa, ne znam, sve!!! Ovde ja nemam ništa novo da kažem, pored ljudi koji su to već rekli odavno, i religije stvorili od toga. Hajde ja mogu da se vežem za moju, hrišćansku, ali isto to imate i u bramanizmu, konfučizmu, hinduizmu, taoizmu, islamu, hebrejskim spisima... ma gde god hoćete, imate to. A to je jako prosto, "Volite se ljudi". Eto toliko je prosto... Kažem, pripadnik sam hrišćanstva, pa eto odatle mogu da uzmem... pogledajte samo tih deset zapovesti, da ne ulazimo sad da su religije izmešane, ukradeno, i te tralalala... priče, bez logike, analitike... svuda piše samo jedna stvar, "Volite se ljudi"... "Ne činite zlo jedni drugima"... ma ne "ne činite", ne mislite zlo jedni drugima... a jel' znate zašto to baš piše, jer time što drugom to radimo, mi ustvari to radimo sami sebi. Sami sebe uništavamo, ali bukvalno glupostima!!! Pa zar vam zavist, obest, taština nisu, ali baš gluposti?! Pa šta ćeš ti čoveče s tom hrpom novca ili ne znam čega, ako nemaš kome da kažeš šta ti je na duši? Ha... šta ćeš... zapitajte se samo, molim vas. Ne ovo što ja serem ovde, kažem, i to najponiznije, to nisu moje ideje, ali ovo je ono što ja osećam. Znate li vi koliko je meni trebalo da dođem do ovako nekog razmišljanja, a ovo je samo delić... samo delić da vidim koliko je život lep... Mnogo, ali baš mnogo, mi je trebalo da prihvatim svoj gnev, svoj strah... ma svoju ljubav... da prihvatim samog sebe. A tek o ljudima... reče mi moj prijatelj, ali reče isto reči jednog od velikana "Voli drugoga, da bi ga upoznao". Eto, toliko je prosto, ako ste se ikada zapitali, zašto vam ne idu međuljudski odnosi. Da li je to strah ili bes, prema ljudima, nema veze, prihvatite ih onakvim kakvi jesu, i volite ih. Znate koliko će vam pružiti, možda će u početku biti zbunjeni vašom otvorenošću, vašim davanjem, ali na kraju, neki će pobeći, a neki biti tu. Onda im dajte još ljubavi.

Ljudi se mene boje u zadnje vreme, i to obično oni koji su mi bliski misle zato što se razumem "kao marica u kriv kurac u sve" i pritom sam još velik čovek... hahahaha... ne hvalim ovde sebe, objašnjavam, da me pogrešno ne razumete... niko samnom u raspravu neće... a jel' znate zašto? Zato što sam otvorio svoje emocije za svakoga, i da primim i da uzmem, a to nikome ne treba. Jer najteže se ogledati u drugome, i videti, da neko oseća. Zašto? E, to bi sad mogli da raspravu započnemo od Tome Akvinskog, ma i pre toga, Aristotel i družina, do Bodriara, ali i to je bespotrebno... odgovor je prost, bar za mene... zato što vidiš sebe, i ne sviđa ti se to... toliko je prosto. I tu je kraj. Pa najteže je sebe pogledati u ogledalo i reći "To sam ja". I onda nije baš lako biti blag prema sebi... Nije lako sebi reći ni "Ja sam veliki car" niti "Ja sam kurton od čoveka". Evo probajte, ali baš zavirite u svoju dušu, i pokušajte sami sebi to da kažete, a da nemate nedoumica u glavi. Teško se pomiriti sa onim što jesmo.

Neko reče za neko moje prethodno pisanije "...lep presek društva...". Nije tu ni presek niti bilo šta, ali da se zahvalim uopšte na čitanju. Tu sam ja stavio znak jednakosti. Pa zar ne vidite šta nas to uništava. To što svi vibriramo... ja vibriram, onda moja žena vibrira, pa se to opet prenosi na mene... pa onda njena keva na nju, a moja na mene, ćalci na njih... ortaci na nas, mi na njih... svi vibriramo jedni na druge i jedni od drugih... i telo i živci... pa onda pod svim tim silnim vibracijama, ovaj most mora da se sruši, zar ne?! Ali nije to samo ovde, kod nas u zemlji, pogledajte, pa ceo svet je takav... ceo... ljudi više ne znaju šta će sa sobom... jednostavno ne znaju... bili bogati, siromašni, lepi, ružni... ne znaju, svi su nesrećni, a odgovor je tako prost, barem ja tako mislim, a vi mislite sta hoćete, naravno izbor je vaš: " Volite se ljudi".

Izvinjavam vam se, što sam sebi uopšte dao za pravo da ovako nešto napišem, ali eto, osetio sam potrebu... ima toga još... ali ko sam ja da govorim takve vam stvari... a ono sa Bogom, to stvarno osećam a mislim da i vi isto...

....da li znaš....

Moraš da shvatiš, koliko je sve oko tebe živo i željno ljubavi, da bi razumeo šta je lepota življenja, u svoj njenoj jednostavnosti. Moraš da shvatiš, koliko si i sam željan te iste ljubavi, da bi mogao da je daš. Da postaneš deo te celine. Pomazi drvo, i njemu prija.

Znam te, znaš me...mislim znamo se...

"Ona je ćutala, onda sam i ja uzvratio ćutanjem, jer nisam više mogao da izvlačim iz nje o čemu je sad reč. Onda je posle 6-7 sati ona pokušala sexom da reši stvar, odbio sam, jer sam želeo da znam, zašto smo ćutali. Onda je otišla, u tišini. To je kraj." Ovde citiram samog sebe, i mogao sam takvu neku priču da započnem, ali zašto?!

Sinoć sedim na jednom od onih splavova kod Juge, na reci, i pričam sa ženom, prijateljima... Naravno, tema postaje šugava, ljudi oko nas sede, i onako, nit smrde nit mirišu. Znate te likove. Jel' ste primetili koliko ih je?! Ja jesam, ali znate šta se pitam, da nisam i ja jedan od njih, i vi?! Mislim da jesam... mislim da i ja njima tako izgledam. Tako da ovde, ako izvučemo iz dve premise konkluziju... hahahaha... kako sam samo "intelektualan", dve premise, ovo ono , konkluzija, možemo zaključiti, da smo se pretvorili u gomilu mediokriteta, od kojih svako za sebe misli da nije to, nego je ovaj pored njega, a to isto i misli, ovaj čovek koji posmatra, ovoga što misli da nije mediokritet... hahahahha... opet zbunjujuće, ko šta misli. Ali i jeste zbunjujuće...

I tako svi mi u svojim ljušturama sedimo, i kroz svoje prozore male gledimo, i pitamo se "Kad će biti bolje? Kako to da samo ja znam? Kako je meni život težak... ufff". Na to ću samo reći... hahahhahahaha... hahahahhahahaa... i tako bih mogao da se smejem do kraja sveta i nazad.

Evo vam samo primer, uzmite tu ekipu koja sedi na reci na splavovima. Da vidimo. Ako krenemo od Zemuna... ne... ne... aj' ovako, da Zemun nazovemo levo, a da tamo prema gradu nazovemo desno, znači ovo će biti jako zbunujuće objašnjavanje... hahahahhaha... mog razmišljanja. Ovi tamo levo imaju svoj svet, oni su iz munzea, i njih zabole za sve... svi ostali su kreteni, oni su do jaja, i to je njihovo mišljenje, malo su pre neku godinu krenuli da prelaze most, ali to više ove "izbeglaje" koje su dobili po munzeu. Kriminal je i dalje u fazonu, i zatvorenost, potpuna!! Krenemo prema desno, naletimo, na ove sa Trga iz munzea. Oni su u tripu da su iz centra grada, tripuju, da su sa Dorćola, čovečeee... hahahahaha ... samo nekog munze Dorćola... oni su... ma ono, nisu ni za opisivanje, ali kreću se, to je bitno. Znam te znaš me... hahhahahahaha... onda malo krenemo, ali to je i dalje njihova teritorija, i stignemo do čuvenog nam splava Marina ili ti Sveti Nikola. Čoveče što su tu gotivni ljudi... hahahahaa... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... koji je ono kretenizam... to je ono kao, alternativni smo, i mi sve razumemo, ali nas niko... koja je to transparentnost... hahhahahahaahhaa... da se izrazim politički... oni ljudi imaju svoj mali svet na tom spavu, i do jaja su, bar je to njima u glavama, a problemaaaaa... pa to niko k'o oni nema... hahahhaha... ali su gotivni... onda nastavimo dalje... imate ove fensi splavove. Pa šta da kažem o njima... da su tu bosanci, crnogorci i klinci koji tripuju kriminal i devedeset treću, za koju su samo čuli, ili videli u filmu "Rane"... hahahahhaa... deco nije to baš bilo tako, a i moralo se, ali da ne pametujem... e oni tripuju, kamione i avione, mislim na sve njih i na bosance i klince... i sve ostalo je kretenski... a naročito, oni "padavičari" sa Svetog Nikole... ako nastavimo dalje, stićićemo do ekipe ovih bankara, marketing peoplea, i ne znam kojekakvih Megatrendovaca... hahahahaha... o njima ću jednom da napišem ne blog, nego knjigu, mislim na Megatrendovce. E te ljude ja zovem "magla", oni bre, nekako ne postoje za mene, ne vidim ih. Znači svi su mi gotivniji na toj reci od ovih. A ovi jesu najpristojniji, ali su se odlučili za život potpunog mediokritetsva a da to ni ne znaju, pošto oni "što znaju pravi put..." pa to je ono, vrh!!!!... hahahahahaha... žasu!!! E onda se nastavlja dalje, sa ovim sega mega splavovima, tu su ono "zabranjeno preko 18 za devojke za ulazak" i muškarce ispod 45 dina... hahahahahhaa... ajoooooooj... znači klinke rade pljugu, za džin i tonik i misle da je to život (stvarno protiv dece neću, to je stvar njihovih roditelja), ali ovi matorci, što nisu jebali nikada na žvaku i izgledaju, što bi rekao moj ortak, kako ih on ono zove, sad sam zaboravio, ali nek bude "teleće glave" ili tako nešto... jeste sad se setih "teleće glave"... hahahahaha... nego sad malo keša, i karaj klinku od 16 dina, jer "nisam imao kad sam bio mali". I tu se "ne zna ko koga koristi"... hahahahaha... žasu!!! Da ne pominjem konzule, decu bogatih biznismena, advokata, motordžije, vlasnike nekog "Bobex tradea", doktora, gotivce... ma koga hoćeš...

E to vam je ukratko moj presek ljudi u Beogradu, bez ovih iz centra grada, ovo ono, njih ću drugi put. Njima je egzotika da svrate na splavove, zamislite tek to... hahahahaha... Ej, egzotika! Mi iz NBGa i Munzea smo egzotika... hahahahaha pa to nije kretenizam, to je... Drugi put ću, stvarno drugi put. Da nastavim. I znate šta svi rade, kukaju. Ali svi, koji imaju keša, koji nemaju, pošto je to osnovna tema... svi kukaju, ali svi... nikom nije dobro... nikome!!!! I znate šta, u pravu su. Stvarno su u pravu. Samo ima tu jedan problem, nije u pitanju keš, idioti jedni, u pitanju je način razmišljanja. Ali nemojte nas da krivite, pa tako su nas naučili. Sad sam u prvom licu, jer i ja pripadam svim tim ljudima. Pa i ja sam odavde. I onda mi sevne, kao što rekoh... sedimo mi na tom splavu, kukamo po starom, i onda niodkuda, krene, šta?! Vatromet... ućutasmo se... prelepo... trajalo je i trajalo u mojoj glavi, a možda je i stvarno trajalo... prelepo... boje... prelepe boje koje se menjaju... plava... žuta, crvena... zelena... ma koja hoćeš... divno... E, tu kažem, mi dune u glavu... "Fale nam lepe stvari!!!!"... nisam otkrio Ameriku, ali sam skontao... to nam fali, lepe stvari... da se malo ljudi napune... lepe stvari... neću da pričam da čovek treba da radi na sebi i da se otkriva, to je stvar izbora, ali da nam fale lepe stvari, to je velika istina... znate kako bi se sve promenilo... hehhe... baš bi... razmislite o tome...

"Love gets sweeter every day..." (Finley Quaye)

Znate kako bih i ja pevao veselo kao ovaj lik, kog sam citirao, da se probudim ujutru, zapalim pljugu, guzičica moje žene mi onako ide do zavesice, guza vrcka levo-desno sa sve tangicama, razgrne, a ono... tirkizno more... ona skoči, ja završim pljugu, srk kafe i za njom u vodu, a vodaaaa... pa maštajte, šta da vam kažem. Još davno smo naučili u Dečijem programu da "...mašta može svašta..." Ajde onda malo da budemo deca... Da batalimo ovo odrastanje...

Sex i smrad... Suck Satan's cock!!!!

Sam naslov... ne znam jednostavno kako da na zovem ovu priču ili konstataciju ili... ma ne znam ni da li je ovo moje mišljenje ili ću sad da krenem da pljujem i da psujem!!! Ali juče sam udarao glavom o zid, pesnicom, o isti taj zid, flašom u glavu... ma nemam reči koliko je jedan film uspeo da u meni izazove toliki bes... jednostavno, bravo, bravo, bravo na potpunom kretenizmu... ma kakvi, kretenizam je mala reč, ono je... ma ljudi, mene je teško ostaviti bez texta, ali ovde nije čak ni to problem, ne znam, bre, odale da počnem... aaaaaaaaaaaaaaaaaaa... vrištim u sebi. Stvarno nisam ni filmski kritičar ni ništa, ali ovaj film me je izvodio iz takta, bar šest sati, koliko ja mislim da je trajao, svakim svojim zapletom i raspletom, ako to postoji u onoj idiotariji!!!! Svaka čast idiotima, koji su ovo skinuli sa torenta, čekali da odgledaju, sa nestrpljenjem izlazak ove gluposti, ali još više svaka čast, i vi ste potpuni kreteni, ljudima, koji su išli na premijeru ovog filma!!!! To nije kretenizam od filma, to je... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... opet vrištim u sebi, ne znam... nemam reči!!!

Znači počinje tako što u uvodu saznajemo ko je ko?! Ko je kakav?! Ko se čime bavi?! I ko koga jebe?! ... hahahahhahaaha... To je za one koji nisu gledali čuvenu nam seriju. Hteo sam stvarno prvo da opišem sve, pa posle, kao, "iznenadim" koji sam to film gledao, ali to je nemoguće. Pogađate, film se zove "Sex i grad"... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... pa ja u životu nisam gledao veći kretenluk, i to slučajno. Majke mi moje Nade, film sam odgledao sa svojom dragom slučajno, jer nije hteo da nam na DVD-u proradi neki drugi, pa pošto bilo više filmova na disku, kao, hajde pogledamo taj "Sex i grad". Pazite šta ću sad da izjavim: BOLJA JE SERIJA OD FILMA!!!!! Znači ja ne verujem šta sam sad izjavio. Pazite, za seriju smatram da je jedno od najvećih zala koje je zadesilo ovaj svet i upropastilo žene širom sveta. Žene, to ne postojiiiiiiiiii!!!!!!!! To je samo serijaaaaaaaa!!!!!!! Vi niste Keri, i nemate para da odete na kafu, a ne da uzmete neku čuvenu marku cipela, ili šta već ona to kupuje stalno, jer to su, bre, neka imena... vi nosite kineze, koje god da su marke... zapamtite to... i znate kako znam to, tako što se sad to više ne proizvodi ni u Kini, nego opet u Novom Pazaru, kod mog prijatelja Senada. Nabijem vas sve na kurac, vas i ono što ste pokupile iz te serije, to jest, šta ste istripovale iz iste. Evo rekao sam... uffffffff... i verovale ili ne, ovo misli svaki muškarac kog ste ikad upoznale, osim ako nije gej, ali će da prećute, da bi vam uvalili karu!!!! Znači ako se pitate, zašto imate trideset dina i niste udate, nesrećne i bez kurca, slobodno možete da okrivite tu Sataninu seriju. "Suck Satans cooock!!!!!" (reče Bill Hicks)... da samo dodam uz to "Marketing people, kill yourself!!!"... citirao sam jednog od svojih omiljenih stand up komičara. Jebi ga, trenutno je mrtav jedno 15 i više godina, ali reče čovek mnogo istina.

E, ta serija nam je živote svima sjebala. Ne samo sexualne živote, veze, ljubav... ne... uspela je da sjebe sve. A sad film?!... aaaaaaaaaaaaaaaaaaa....!!!!!! Pa ta premijera tog filma, gde god da je bila, pa to vam je kao da se dogodio smak sveta, i da mene niko nije pozvao, pa sam sinoć sa zakašnjenjem odgledao (znate ono u "Autostoperu...." kad svako veče gledaju smak sveta... hahahhaha... jaka fora, ovo samo da pomenem. I ako niste ČITALI, ne gledali "Autostoperski vodič kroz galaksiju", molim vas pročitajte, dobićete novi smisao za humor). Znači sinoć sam sa sve svojom dragom, koja hvala onom gore, nije u tom fazonu (ona je tek blesava, ide na koncerte metalaca, i ono kao ljubitelj je neke grupe TypeOnegative ili tako nešto???, ali o tome ću drugi put, obećavam, o tim likovima, čupavim i prljavim, suprotnost ovoj gluposti o kojoj pričam, sad) odgledam ja juče kraj sveta. Stvarno, evo sad kad se setim, u jednom momentu, ali stvarno, ne šalim se, želeo sam da uzmem utoku, i da se roknem. Stvarno, ne šalim se!!! Sto posto su uz onu idiotariju, ubacivali i neke tajne poruke " ... kome se ovo ne sviđa nije IN, idi se ubiiiiij... buuuuuu... anoreksija je najbolja stvar na svetu... kuuuupuuuuj bedooooo..." i tako neke slične poruke. Srećom, ja sam samo hteo da se ubijem!!! Ali onda sam nastavio namerno da gledam, u inat, ali sam sve vreme udarao glavom u zid, čak sam morao i bensedin da popijem... uffffff...

Sad se vi, veliki poštovaoci ovog filma, pitate, šta je mene toliko iznerviralo u tom fimu. Pa pazite, neću ni da pominjem glumu i dosta vrištanja, tipa "yeaaaaaaaaa..." i onda sreća što se vide i tako to... sad sam se zbunio ponovo. Neki put čovek stvarno ne treba da se upušta u to zašto je film loš (loš???!!! Pa ono je Satanino delo!!!!), nego treba da se okrene i kaže, da opet citiram svog omiljenog, sad već pokojnog komičara "It is a piece of shit... don't talk about it, don't think about it..just say...it is a piece of shit!!!!!"... mislim, samim ovim textom, znam da nisam to uradio, ali evo sad radim, samo što moram da dodam, ono je...

Za zainteresovane, više o Bill Hicks-u na sledećim adresama:

http://www.billhicks.com/

http://marcelinopena.wordpress.com/2007/11/19/bill-hicks-its-just-a-ride/

...možda i postoji happy end... ili je i uvek tu... hmmm...

"Mama, mama... vidi ovu lutku. Hoćeš da mi kupiš", reče devojčica svojoj majci, prolazeći pored izloga. A sam izlog za devojčicu je bio kao i prodavnica slatkiša, pun slatkih iznenađenja, prepun boja. Razne neke lepe tete, obučene u lepe haljine, razne kombinacije koje bi mogla da izvodi s tim lutkama, sa svojim najboljim drugaricama... mašta... proradila ja mašta. Tu je naravno i princ na belom konju, koji je muž od lutke koju je htela devojčica. Ma baš sve... "Vidim dušo... neki drugi put, ne mogu sad, žurimo... tata nas čeka već u kolima", reče majka, koja je žurila da već jednom stigne kući, jer napolju je bilo leto, vrućina. "Samo da uđem u kola više i dođem kući... ufff...", reče majka, onako sebi u bradu. "Ali mama, vidi ima i kuća za nju...", reče devojčica s osmehom na licu. "Ajde dušo, kasnije, rođendan ti je sutra... pa ćemo da vidimo", reče majka, ali devojčica nije razumela zašto se tako žure. Pa tamo su boje, tamo je mašta...

"Tata, tata, znaš li kakvu sam lutku videla... ima i kuću i sve...", reče devojčica tati, koji je uzimao od mame kese, i žurio da stavi stvari što pre u gepek, jer i ovako je zakrčio saobraćaj. Sva četiri, na kolima su treptala. "Reci dušo, tati", upita tata svoju ćeru, dok ju je uzimao u naručje, da je stavi u kola, i da krenu već jednom kući. Taj zaljubljeni pogled. "Reci, kakvu si videla lutku?". "Ma sva je lepa, ima i plavu kosu, i garderobu... i kućica... i kola... ima i muža...", nastavi devojčica s osmehom i sva zadihana. "Lepo, lepo", reče tata, ali ga je mama već prekinula s nekom pričom, koju devojčica nije razumela, ali nije ni slušala, već gledala ulice grada, i zamišljala da se igra s tom lutkom. "Tata, tata... hoćeš da mi uzmeš tu lutku", upita devojčica. "Hoće, tata, hoće", reče otac, ali kao da je nije slušao. "Tata, tata...", "Hajde smiri se, i sedi s mirom i ćuti, vidiš da tata i mama nešto pričaju", reče mama malo jačim glasom, što je značilo, da bi trebalo da ućuti. Devojčica je ućutala, i nastavila da mašta. Nije se rasplakala, nije se naljutila, nije čak ni bila u kolima...

" I šta kažeš prinče... voliš me? Hoćeš da ti budem žena? Pa onda moraš da mi kupiš ona crvena kola i zelenu suknju." - "Hoću, hoću samo da budeš moja žena. Idem sad, i sve ću to doneti, ali onda da me poljubiš i budeš moja žena"-" Može, samo ti donesi sve to, i hoću i kućicu onu žutu...".

" Hajde, tatina devojčice, izlazi iz kola", reče otac, otvarajući joj vrata. Ona istrča, i kreće da trči po dvorištu. "Princ me je poljubio, princ me je poljubio...". "Smiri se! I u kuću, već jednom...hajde, hajde...", reče majka. "Treba i tortu da spremim, i ručak da napravim, i sendviče za tebe i tvoje prijatelje za rođendan sutra... hajde požuri". Devojčica je potrčala uz stepenice, okrenula se, videla tatu i mamu kako idu za njom, i nasmejala se. "Rođendan sutra, rođendan mi jeeee...", pevala je u sebi.

"Hajde, vreme je za spavanje, u krevetac", majka reče. "Brzooo", osmeh je bio prisutan na majčinom licu, dok je to izgovarala, i gledala svoju ćerku. "Mama, gde je tata?", upita mala. "Sad će, otišao je do bake... brzo će. Hajde ti da legneš, skoro je ponoć". "Mama, mama, hoću onu lutku i kuću za rođendan... mooolim teee", reče devojčica, ručice sklopljene, baš kao da se moli. "Videćemo dušo, rođendan ti je sutra... videćemo". "Molim teeeee...", reče opet devojčica. Majka je poljubi, i reče "Spavaj, ljubavi."

"Evo ti, princezo moja, doneo sam ti i kuću i kola i sve što si tražila... sad ćeš biti moja žena...", maštala je devojčica... ali i polako tonula u san". Naravno, ali nisi doneoo suk...", zaspala.

Probudi devojčicu nešto, kao da se neko šunja po sobi. Ugleda tatu. Nije ništa rekla, jer tata je imao nešto u rukama, pokušavao da to ogromno čudo stavi nekako na sto, i da ga baš ona ugleda, kad se probudi. Samo je virila na jedno oko. Ali nije izdržala, skočila je tati u zagrljaj, i rekla "Dobro jutro, tata!!!", s velikim osmehom na licu. "Srećan rođendan, dušo", reče tata i jako je zagrli. Mama uđe u sobu, izljubi je "Srećan rođendam, mila!". Svo troje su bili u istom zagrljaju, na devojčicinom krevetu. "Otvori poklon", reče majka. Devojčica krene da kida one poveze, a majka reče "Hajde to malo lepše, dušo! Budi dama, jednom...". "Samo ti cepaj, dušo", reče otac, i pogleda majku tako da je ova morala da spusti pogled. Devojčica nastavi da cepa i... ugleda..." Kućica, lutkica, auto... sveee!!!". Oči su joj sjajile. I baci se tati u zagrljaj. On je zagrli čvrsto, i reče još jednom "Srećan rođendan, dušo". I njegov veliki osmeh. Majka je stajala sa strane, otac je privuče, i zagrli ih obe, jako.


"Ćale...", pojavi se ženi osmeh na licu, kad je pomislila na oca i na taj dan, svoj rođendan". Ne diraj to, tako, već se lepo igraj!!!", reče svojoj ćerki, koja je upravo u kućicu stavljala i princa na belom konju, i mogla da polomi kućicu tako. "Ne verujem šta sam rekla.", rastuži se. Ulazi joj muž, pojavi se osmeh, kao da je videla... Ta sigurnost se vratila, opet je imala tri godine, kad on uđe u sobu. "Tata, tata...", otrča devočica, i on je uhvati, podiže u naručje i pogleda s ljubavlju. Poljubi u obraz, a onda pogleda i svoju ženu, sagnu se sa sve ćerkom u naručju, i poljubi i nju. Onda ih zagrli obe, jako.




SREĆAN ROĐENDAN, LJUBAVI, I ŽELIM TI DA BUDEŠ SREĆNA!!!!

Beše davno...

Mislićete da sam se raznežio ili da jutros nisam gledao vesti ili tako nešto, ali malo sam se bacio u temu žene. Ne sad da želim da pišem nešto njima ovde ili da raspravljam sam sa sobom u pisaniju ko je upravu, već imam baš želju da podelim s vama neke moje lične stvari... i evo, da ne verujete, sad kad sam baš želeo nešto, to gde sam čuvao to što sam hteo da vam pokažem nije dostupno na netu... aaaaaaaaaaaa... sad ću da se snađem, pa nekako iščupam od nekle... uffffff... 5 min. pliz ljudi, nemojte da se nervirate... sad ću...

Našao... uffff... da vam ne pričam kako... mislim stvarno... ok. Znači, bio ja zaljubljen do ušiju pre jedno dve, sad već možda dve i po godine, ma da se ženim, šta da vam kažem, i sad baš da ne otkrivam šta se sve tu dogodilo i kako se završilo, jer što Ameri kažu, voda ispod mosta, ali da vam dam ovde pismo koje sam joj napisao. To je bilo neko pismo koje sam joj sročio, pa verovali vi ili ne, negde posle dve godine od raskida, zamislite onda moju zaljubljenost... ma evo vam pismo, što da vam ja tu nešto sad pojašnjavam i objašnjavam, pa prosudite sami...

"Slučajno naletoh na slike na ovom FB-u, i iskreno da ti kazem strefilo me kao... na znam šta. Što bi naš narod rekao ," kao grom iz vedra neba". Mada me taj grom cepa, svremena na vreme, samo tako.

Ne znam kako će na tebe da utiče ovaj mail,ali ja ga jednostavno moram napisati, da se izmirim sam sa sobom. Prošlo je dve godine, ali ja tebe jos uvek volim. Da neveruješ prosto, i da sam sebi budem smešan...Jura veli smeker...haha...Znam da zvuci suludo, budalasto, kretenski....ma nazovi kako god hoceš, ali je istina. A znaš kako znam?

Tako što i dalje pamtim tvoj smeh, dok smo u stanu, ti na skejtu, ide FATBOY "dotcom"...skačeš, padaš onako pijana, a ja jedino imam u glavi "...koliko je, bre,prelepaa!!"...hehe...nema ništa da se jede na gajbi, ti praviš one tvoje špagete, koje, sorry, ali nisu neke, ali ih jedem u slast, jer je to prva klopa koju si mi napravila...sedimo kod Mile na večeri, a ispod stola se pipkamo i jedva cekamo da se vratimo gajbi:))))

Spavamo, nisam još zaspao, ti naravno jesi, i onako uspavana hvataš me za ruku i prebacuješ celog mene, preko sebe...hehe...jako...nespavam celu noć,ali mi je naj na svetu...zaustavljanje saobraćaja od strane Koleta, na aerodromu, i da ne pominjem taj naš zadnji zagrljaj...ili kad si me provalila da pravim kretena od sebe, pred svima,namerno, i rekla.." aj bre glavati, prestani to da radiš, izvalila sam te"...ej, bre, meni je gotivnije da čekam tebe ispred banke, dok dižeš lovu, za put, nego da sedim negde drugde...šetam po Knezu, i čekam po onoj kiši...ludilo...:)))... posle sedimo u kafiću...tvoja mi slika bila wallpaper na telefonu, kad si otišla, iz kafića...hehe...Čoveče ti u Londonu, a ja kao mentol ovde, ni da pogledam nikoga..hehe..ovi moji"..brate jer si normalan..", a ja samo.."moja Jelena,moja Jelena..."...i samo druženje sa Zoranom...ma da neveruješ...jurim gajbi da bi se čuli preko skype-a...haha...dao sam 12 ispita u tri roka, samo zato što si mi ti rekla da završim fax...jako...promenio ceo zivot, ali ceo!!! Posle svega svi nešto protiv tebe, kao da mene izvuku, i tad sam rekao najvecu istinu " Trebao sam da odem za London, i da raznosim novine, ako treba, samo da budem sa ženom koju volim!!!"...i trebao sam, šta god posle bilo... Neću da ti se pravdam, ovo sam jednostavno morao da uradim...srce na panj, muški je to...bar ja tako mislim...

A sad da te nasmejem, evo ti link

http://www.youtube.com/watch?v=t43wF9VXYdo ,

da vidiš šta još i do danas moram da podnosim od strane Luke, Koleta i Klaje...hahahaha...(ovo je link koji dobijam jednom nedeljno) i pored onih tvojih vizitki, koje si dala Luki, koji mi ih je besomučno davao, da skupljam kao sličice...hahahahaha...prejako...i dalje to radi....jer oni neveruju da ja i dalje osecam...:)))

ljubim te i volim da to boli, i sve te slike u glavi..."

Šta kažete? Šta mislite? Mislim znam da sam napisao pismo sam sebi, i kao aj' da se zalečim koliko mogu, ali ipak... nije, bre, to lako... Odgovor, ko se pita, naravno nikad nisam ni dobio... a i šta da dobijem, zar ne? Eto... lepo mi je sad, ali da vam kažem iskreno, rastuži me ovo pismo. Ne zbog mene u njemu... lažem, i zbog mene u njemu, nego i zbog svih takvih pisama, i prokletih Londona i kuraca i palaca... šta fali ovom našem Beogradu i nekom malom stanu za početak? Pa bitka.... kom obojci a kom opanci, što reče neko pametan... a nije ni tamo sjajno, verujte mi, bio... nije, tamo si cigan... mislim izvinjavam se, da budem politički korektna, rom.... malo glupo zvuči... rom si, pa si rom.... hahhaha... rom si, pa si rom.... hahahhahaaa... pa to nema veze s mozgom, nego da ne skrećem s teme... nikad nećeš biti poš u Londonu, mali veseljače... he, tuga razmišljanja jedne mladeži, raznih predubeđenja i studiranja komunikacija u Italiji... hahahhaha... žasu... to su "snowborderi" u pokušaju... hhhahahhaa... ode ja s teme ponovo... nema veze... ko da pa i ja imam neku temu u ovom pisaniju...

Žena

Ko sam ja?
Sa licem anđela,
Telom ludila,
Dušom beskraja.
Vladala sam,
Vladam,
Vladaću.
Volela sam,
Volim,
Voleću.
Mrzela sam,
Mrzim,
Mrzeću.

Ko sam ja,
Spremna život da da.
Univerzum je ljubav,
Ja sam univerzum,
Stvaram ga.
Život uzimam,
Život dajem.
Magija.

Ko sam ja?
Pogledaj me,
Umri,
Želi,
Daj,
Uzmi,
Ubi,
Poludi.

Ko sam ja?
Zar postojim?
Vredim li,
Il’ znam kraj,
Pitanju odgovor,
Dal’ znam?
Neću reći,
Dok ne kažeš,
Ko sam ja?

Stvorih te iz rebra,
Nešto toliko divno,
Da sad ni ja teksta nemam.
Ko si ti, pitaš me?
Koji si ti sad stvor,
Spreman na sve,
Dodire i sne.

Šta da ti kažem,
Kakva kreacija,
Kakav umetnik sam ja.
Žena, to si ti,
Nekad divna,
Nekad zla.

Jesam,
I s tobom sad pričam,
Smem, prkosno ti reći sve,
Sad znam i tvoje sne.
Ti mi se sad diviš,
A prvi ti izbor nisam bila,
I za to jedino nisam kriva,
Za ostalo jesam,
Šta me briga,
Univerzum sam ja,
Zbog mene tvoj prvi izbor,
Ume i dušu da da.

Tanana

Ne pričam ja o ribama i takvom sranju,
O kriminalu, i kokainu u ovalu,
O parama, avionima i Veneri,
Idi kući i od toga ruke operi.
Već ti govorim o tom real-soc. stanju,
Opet su ostavili lovu na pranju,
Na nekom Kipru ili kamenom bunaru,
Ali ne komunisti koji drže sve u šaci,
Već sad ovi demokratski kriminalci.
Ne napadaj Otpor, oni su nas oslobodili,
A sad su nam i direktorijume stvorili,
Pa će da me optuže, bio si za Slobu,
Ili valjao si neku drogu,
E pa jebes slobodu ako je ovakva,
Više meni odgovara stanje pata,
A i panika me hvata,
Dosta mi je ovog TV rata.

Sad samo nove face gledamo,
Treba kao njima da se predamo,
Da nam na sladak način zagorčaju živote,
Oh, kakve divote,
A niko ni A da kaže,
Jer će odmah da ga optuže da laže,
Pa će na svim TV ekranima biti u boji,
Ali neće da ima kravatu koja će lepo da mu stoji.

Svi se bore u svetu protiv globalizacije,
Ali ne i mi, mi smo uz Ujedinjene Nacije,
Koje šalju pozitivni vibracije,
Sve u interesu svetske demokratizacije.
Uz bombe i pivo, mi slavimo sve živo,
A dajte nam i malo para,
Jebe nam se i da li nas žena vara,
Stvarno smo stoka prava.
Ali za jedno pet godina i kod nas će doći u modu,
Pa će moderni studenti početi da vade vodu,
I da postanu borci protiv globalizacije,
I one lažne demokratizacije,
Ljudi, dokle bre tako,
Da nam životi budu i ovako i onako.

Ima li u ovoj zemlji ljudi koji imaju muda,
Da ne teže putem kojim je išao Buda,
Da ne traže nekome savet da mu kaže,
Da nam puderom više niko dupe ne maže,
Već neko da kaže ”Ne valja,
Dosta je bilo, neću da ti sednem u krilo,
Ti bi jeb'o sve živo,
E, pa mene nećeš,
Makar mi postalo sve sivo.
Jeb'o te dolar, on nije moj Bog,
Dosta mi je da ti živiš od života mog,
Sad ću da ti jebem mater,
Baš me briga dal' će da me shvate.”

Taši, taši, tanana,
I svilena marama,
U marami šećera,
Da nam dete večera.

Moje oko plavo

Do sad sam u životu imao samo jednu moju "malu kučkicu", i moram priznati da mi je ona bila sasvim dovoljna. S njom sam mogao da popijem kafu, odem malo da se prošetam, napijem, izađem, pogledamo ja i "moja kučkica mala" i po koju ribu, s dobrom guzom. Svađali se, mirili, ljubili i grlili... eeeeeee... to su bila vremena. Neko, ko dobro poznaje mene, jako dobro zna ko je "moja mala kučkica"... hahahaha... to jest, ko je "naša mala kučkica", "durilica jedna mala". Neću imenovati "kučkicu", baš da mi se ne bi "nadurila" ovde sad, ali ova priča i nije o tome. Ova priča je o mom "oku plavom".

Vidite, moje "oko plavo" ne može da se meri sa "mojom malom kučkicom", jer jednostavno nisu u istom rangu, ali su jako slični. Oboje ih jebem u zdrav mozak... hahahahahhaa... šalim se, ovo baš nije istina, ali kako su oboje "durilice", ovo će bar malo da ih razbudi. Moje "oko plavo", leže samnom, budi se samnom, vodi ljubav samnom, penje mi se na glavu kad kasnim na posao i ne samo zato, već i iz raznih drugih budalaština, valjda joj to posao?! Ali i kuva mi i gura kafu pod nos da ustanem, onda vodimo ljubav, i eto mene spremnog za dan. Ok, i kasnim na posao, zato što smo duboko u noć vodili ljubav, pre onog izjutra, ali da je ne krivimo, mnogo sam dobar... hahahahha... koji sam ja gad... hahahha...

Moje "oko plavo", ima to oko plavo... ozbiljno... stvarno... ne da sam nešto pesnički raspoložen, ali stvarno ima oko plavo, kao samo nebo. Da ne verujete... mislim, možda iz mene to govori neka zaljubljenost ili šta, ali kao što bi neki naš čuveni umetnik iz devedesetih rekao "oči boje dugeeee...". Ok, to nema veze s očima plavim, ali shvatili ste poentu... Ali stvarno, najlepše oči koje sam ikad u životu video, i to vire ispod šiške kad te gledaju... mmmmmm... pa zar ima nešto lepše od toga. Tako sam se i zaljubio u moje "oko plavo". Tako što me je te večeri pogledala ispod te šiške, jednim okom plavim. I tu je bio kraj. Gotovo. Fine. Konec. The end!!! Naravno, posle mi je moj ortak uvalio karu, koji se naravno, loži na nju od kad zna za sebe, pa mi nije dao telefon, i time upropastio ovaj događaj, i priču gde mi o'ma živimo srećno i zadovoljno, nego mnogo meseci kasnije, tako da vam, ne mogu sad pričati o nekom poljupcu na mesečini ili tako nečem romantičnom, ali zar ima veze i da li ga iko može kriviti što se i njemu svidelo to oko plavo? Ne, ne može.

Moje "oko plavo" ili kako je ja volim nazivati "zbunjeni ljutica Bogdan" je ušao u moju priču mnogo kasnije, a znate li kako? Pa naravno da ne znate, jer je to njena smešna tajna, sramota je. Pa vidite, pošto sam ja u to vreme nešto sjeb'o vrat, i stvarno mi se nije pomeralo iz kuće, šatro... hahahaha... nekako se ja dočepam njene MSN adrese, i tu krene prepiska... hahahahahahhaa... mislim većina ljudi koja mene zna, površno, lično misli da sam ja potpuni kreten, i zato im hvala, jer ja i volim da ljudi imaju takvo mišljenje o meni. Zašto? E to vam već neću otkriti, možda u nekoj drugoj priči, ali ko se samnom krene dokucavati, mogu reći da je iz mesta najebao... hahhahaha... e tako i "oko moje plavo" pade na tu foru. Ona me je lično znala, ali površno, pa možemo reći da je mislila da sam potpuni kreten. Tako bar ja mislim, ali ona tvrdi drugačije. Ona tvrdi da se zaljubila istog onog dana kad i ja. Hmmmmmm... sumnjam, al' aj. Ništa zlonamerno, ali retko ko se u mene može zaljubiti na prvi pogled, nisam taj tip, jednostavno. Ali kad je pala prepiska, kad ne lezi vraže, eto ti nje pade, kao kruška s grane. Mislim to se videlo posle treće razmenjene rečenice, ali dobro, šta sad, moraš malo da se dokazuješ kao muškarac, samom sebi, pa udri u vožnju. Gotovo, kraj, vidim ja...

E sad, onako povređenog vrata, "stvarno" nisam mogao nigde, pa rekoh, aj' ti kod mene na kafu. Sad bih vam namignuo, i jesam, ali u ekran, ako znate šta kafa znači u Bg fazonu... hhehehehe... naravno eto ti nje, kao vile raviojle laganim skokovima kod mene... hahhahhahaa... došla riba, sva samopouzdana, ovo ono... hahhahaa... tamo vamo... ja po svome, nisam baš isti lik ko sa MSNa... ajooooj... šta sad... odjednom nisam ni debil, već ono, brateeee... šmekerica... maloj palo samopouzdanje, pa sad ne za gde će, kuda će... ovo ono... poljubac... spuštena zavesa. Mrak.

Od tad mene gleda i budi, moje oko plavo svako jutro, i svako veče... duri li se, veseli se, ali je samnom... i sad se zajedno i durimo i veselimo, i zato bih da podelim jednu tajnu s vama... volim je!!!! Baš ono provedi ceo život samnom, volim! I sad mi treba jedna pomoć od vas, da pitam nešto... ne... ne... ne... hajdemo već kad ste tu zajedno da je pitamo:


"Oko moje plavo,
hoćes li da mi budeš žena,
da nastavimo da se budimo i ležemo zajedno,
dok možemo i trajemo?"


Jel' ste svi ovo izgovorili zajedno samnom...?

Nepristojna ponuda ili ti zbun priča

Baš sedim juče s' ovom mojom trojicom naj drugara, da ih ne imenujem sad, jer ko mene zna, taj zna i njihova imena, non-stop smo zajedno. I sedimo mi u našem nam standardnom kafiću, u jkra, i onako, manje više, baljezgamo standardne nam priče. Peđa, konobar u tom fićka od kad postoji, prilazi "Šta ima, momci?", a "A šta bi bilo, moj Đape", reče Visoki, Glavati odmahnu rukom, Debeli se namesti malo ugodnije, a Ljuti zapali cigaru i naruči standardno za svu četvoricu "...daj mi produženi s mlekom i koka kolu...". " Šta mi više i govorite... hahaha..." reče Đape i ode. I tako sedimo, i primetismo, nepoznatog nam lika u kafuću koji sedi sam, i onako... sav potunjen, ali ne tužan, nego neka zapitana faca. Malo se iscimasmo međusobno, kao "...divi ovoga...", i svi pogledasmo u njega. Čovek je sedeo pogrbljen, jedna ruka na naslonu za stolicu, naslonjena glava na tu istu ruku i polako ispijao svoj produženi s' mlekom. Đape dođe s našom narudžbinom, Glavati ga priupita ko je ono tamo, Đape reče da čovek sedi tu već neko vreme, vrti narudžbinu u krug, i ne radi ama baš ništa, osim što izgleda kao znak pitanja. Zabrinu nas čovek. Reče Debeli, onako tiho "..da ne izvadi nešto i nepljasne nas sve... hehe...". Svi se nasmejasmo. Nastavismo da sedimo, ali se nekako videlo da nas čovekova situacija ili šta god ga je dovelo do toga, baš zanima. Pa i ovako nismo imali pametnija posla, nego eto tu da se smaramo i oko pitanja nam nekog nepoznatog čoveka.

On nas pogleda. Svi se malo zbunismo. Ustade, priđe nam. Znam da smo svi pomislili "..evo frke, nešto je čuo šta smo pričali...", ali on nas priupita da li može da sedne. Malo se pogledasmo međusobno, ali kao, aj' sedi čoveče. Čovek sede i reče da je čuo kako pričamo o njemu, ali da vidi da nismo zlonamerni, nego zainteresovani za njega, i da mu se to svidelo, jer je to jako retko u današnje vreme, da bilo koga interesuju tuđi problemi. Ma sedi čoveče i pričaj, nekako mu prećutno rekosmo.

Da ne imenujem sad čoveka, ali on nam otvori srce, kao da se znamo hiljadama godina. Ćutali smo i slušali. Nije sad to neka neverovatna priča, ali je bila iskrena muka nepoznatog nam čoveka. Poče on sa "...i tako se smuvah ja sa tom nekom devojkom, koja mi se baš sviđala, čak sam je i znao preko drugara, ma sve ok. Počela veza, i moram priznati da sam se jako brzo zaljubio. Lepa, bre, pametna devojka... malo ćutljiva i zatvorena, ali rekoh sebi u tom momentu, nije bitno. Ona ima neke prijatelje, znate one "kvaziintelektualne" što raspravljaju o postanku univerzuma", svi se nasmejasmo za stolom, jer su nam ti likovi bili svima i previše poznati, "... ali rekoh ja, nema veze, malo ću da se našalim s njima, da ih ispoštujem, pa njeni su prijatelji. Tu ona ima i neka dva najbolja prijatelja, devojku i nekog lika, s kojima se viđa i čuje svaki dan. Stvarno ok likovi, tako da sam i s' njima postao jako brzo dobar, šta više, jako dobar. Ma zajedno smo i na vikende išli, pili, družili se... ma sve kako ide i dolikuje, što bi se reklo. Znači jasno vam je šta se dešava...". Mi svi klimnusmo glavom, mislim ništa za sad nejasno kod čoveka u priči... "... tako da ne dužim priču, ali tu sam. Zaljubljen, već imam neku i pre toga sliku o njoj, ali znate i sami, kako mi muškarci imamo to, već i neku u potpunosti samo svoju sliku o voljenoj nam ženi...", svi se nasmejasmo, jer nam i to beše poznato..."... i tako da nedužim sa tim svim, normalnim događajima, za početak jedne veze. Ona tu nešto pominjala da je pre godinu dana imala neku vezu, koja se nije baš slavno završila, ali ko nije, zar ne? Ja tu ništa, razmišljam, kad bude htela da priča, pričaće. Mislim, rekao sam joj kao što i svakoj kažem, ako mi je i malo stalo, ma ustvari, bilo kojoj, neću da znam ništa o tvojim bivšima, naravno misleći na neke detalje, i neke nejasnoće, koje mogu da ugroze moju mušku sujetu, koja posle dovodi do problema u našoj sadašnjosti... mislim meni to normalno...". "Naravno..." rekosmo sva četvorica, nekako baš u glas, i to nas sad sve nasmeja. Čak se i čovek nasmeja od srca. Svi smo znali da svako od nas ima "najveći" kurac u gaćama... hahahaha... evo sad se i ja smejem jačini muške sujete. Niko ne želi da dok spava s svojom devojkom ima slike drugih likova u glavi, pa makar i za mikro sekund, koliko god da je samouveren. Jednostavno kvari sve. Sve devojke su "nevine" za muškarca, kad ulazimo u neku vezu, gde, pa mogu reći, "uvozimo" naša osečanja. Nastavi čovek "I tako vam kažem, to neka situacija za dva meseca veze. Moram vam priznati da već u tom momentu mislim da pređem na neki viši nivo u vezi, ali... ma da skratim priču. Sedim ja kod nje na gajbi, i gledam onako slike na kompu. Ima ih milijardu, ali koliko hoćete... prosto čovek da ne veruje. Ali aj' nije sad to bitno, pritom je tu i gomila nekih bivših momaka, koji su i dalje tu na slikama, ali ne ono na jednoj dve slike, nego, bre, hiljade i hiljade slika. Tek naletim niotkuda na slike gde se ona i njen najbolji drug ljube."Mi svi tu poskakasmo, ali čovek nas smiri, da bi nastavio "... nije to mene uznemirilo, mislim pomislih, ljudi se malo napili, povatali, pa kome se nije desilo. Ulazi ona u sobu, i ja onako, još iz zezanja, pokazujem joj slike, i kao ... hahaha..., a ona meni "... pa da, mi smo bili šest godina zajedno...", reče mi onako najnormalnije...". Mi ućutasmo..."... da momci, čuje se i viđa sa svojim bivšim više puta nedeljno, čak sam mu i svoja kola davao da vozi na izletima, i ne znam da je to bivši...". Ostadosmo nemi. Znam za sebe da to moj mozak ukoči, kao da mi je neko gurnuo šipku među točkove bicikla, koji vozim u glavi dok mislim... hahaha... ali tačno vidim da se to desilo svima, čak i ovom čoveku koji nam priča, ponovo..." ... i to je njoj najnormalnije...". Tu već počesmo da negodujemo, ali i dalje se vidi da niko, ali ama baš niko od nas to ne konta. Mislim, ja sam prvi imao devojku deset godina, ali vidim je dva puta godišnje, i to slučajno, i tu sam za nju ako joj nešto treba, ali ovo... hmmmm... daleko od normalnog..."... ja naravno ustadoh, bez texta, pošto mi neko, to jest ona objašnjava da je sve to normalno, i pošto vidim da tu nema neke izmene u razmišljanju, ustadoh i odoh...". "Bravo matori, tako i treba..." reče Ljuti. "Ali tu se priča ne završava" nastavi čovek. "Kažem vam to moj mozak stvarno ne može da preradi, ali ipak ja volim tu devojku, pa rekoh aj' da pokušam da razumem, jer ona hoće da priča. Ona priča, i ja se osećam kao da sam lud. Da je sve to normalno i tako to. Možda ja to ne shvatam ili nisam moderan, ali meni to nije normalno...". "Naravno da nije" reče Visoki, i to ljutito. " ... i tako okupim ja njih malo na okup, nju, tog "naj"ortaka, ortakinju, oni meni sve isto, da je to kul... hahhahahaha... pa stvarnoooo...". "ok, uspem ja nekako to njima da objasnim da to nije baš ok, ili ti NIJE NORMALNO!!!! i nastavim da budem s' tom devojkom. Ona tu krene da briše slike s kompa, menja mišljenje, sve razume moj osećanja... ma šta oš, ali sad naravno ne da meni Đavo mira, znate i sami..." ." hahahahha... naravno!" nasmejasmo se svi, ali sad već nekako polu kiselo."... da vam ne pričam šta je bilo između, jer i sami znate, ali znate šta se ispostavi?!". "Šta brate?!" svi u isto vreme rekosmo... i onda se ponovo nasmejasmo sami sebi. "... da je ovako sad, ona u kontaktu sa svim svojim bivšim momcima, kao da su joj najdrugari ili bar dobri prijatelji, svi oni ljudi koje sam ja upoznao, ali još luđe, znate ko su joj sex varijante bile u jednoj godini bile, kad je kao malo "poludela"?!?!. "Ko, brate moj?" reče Glavati. "... pa matori, skoro cela njena ekipa, ili ti da budem pošten, dobar deo te ekipe, tako da tamo s ljudima s kojima sam ja sedeo i pio pivo, dobar deo tih likova, je meni karao ribu. Pa sam sam joj na kraju rekao da se to ne radi u ekipi, ako se uopšte radi!!!! Naravno tu imate i one drugare koji daju savete, mislim na one zaljubljene u nju, koji su joj još bliži, i hoće malo pičke... hahahahahha... znači sam sam sebi u momentu shvatanja situacije u kojoj sam se našao, bio jako smešan!!!". Svi smo ćutali, i jednostavno nismo imali šta da kažemo. Čak ni kul Debeli, je ostao u jako nezgodnom položaju, ne pokušavajući da se namesti, da mu bude udobnije, što je jako neobično za njega, nego, samo je u njemu bila želja da čuje, kako se ovo završava. "i tako... to je događaj koji se dogodio... ona naravno posle toga moli da budem s njom, nije znala da to nije normalno, neke priče, odjebava celu ekipu, briše i ostale slike... hahahaha... čak se i to dešava postupno, sa mojim saznanjima... hahahaha... žene..., koja joj, a to mogu i ja da uvidim i nije baš neka ekipa, zar ne?!... hahahaha... i znate šta?". "Šta?!" rekosmo svi u glas..."... odlučim se ja posle svega toga, i posle gomile svađa i svega toga da je oženim s istom???!!!!" Znam da sam vas zbunio... hahahaha... ali ni sam ne znam kako je meni to palo na pamet. Mislim da manemo tu njenu idiotsku priču koju mi je priredila, i koja će uvek biti tu. Mislim znate da će da me prođe, ali mislim, ono... bre... kontate...". "Brate, ne kontam te samo za ovo da je ženiš, za ovo ostalo da..." reče Ljuti. "Pa brate, nije ona loša, u međuvremenu je ona skontala štošta, mislim i potrošio sam i živaca i vremena da joj pojasnim da nije baš ta njena priča najnormalnija i da je sve to jedna velika bolest, koja potiče još iz njene porodice... hahahhahahaha... a recite kako sam i psiholog". " Ne boj se, u ekipi si psihologa... hahaha..." reče mu Glavati, svi se nasmejaše."... ali eto, nekako sam kontao da je volim, i da ajde, i to prođosmo, pa da nastavimo dalje, jer iste su sve, i kad tad, naletećes na neku takvu priču, s bilo kojom budeš bio, pre ili kasnije, ali iskreno da vam kažem, ne znam više ni šta da radim ni šta da mislim, pa sam eto odlučio vama, ukratko da ispiračam priču, kao potpunim neznancima... ne očekujem nikakav odgovor niti ga želim, samo sam vam rekao u kom se momentu nalazim i zašto pijem kafu sam sa sobom i razmišljam... eto... jednostavno se stalno u meni lomi "teraj se kučko u pičku materinu za sve gluposti koje si mi donela u život, a najviše zbog uništene slike koja mi je, bre, trebala!!!!" ili "dušo sve je ok" i da nastavim da se borim sam sa sobom, i nadam da će da prođe, ali kažem vam da i prolazi. Kažem ponovo, svaka ima svoju priču, ovo samo jedna od mnogih suludosti koje čovek može sebi da priredi međuljudskim kontaktima. Eto to vam je ta priča. I da ona sad čuje ovu priču, i kako sam je vama ispričao, digla bi frku, o'ma nešto bežala, ili ti ne znam šta, a ovo samo priča i deljenje mišljenja... hahahahaha... žene i gluposti stvaro idu zajedno. Ne kažem da smo mi nešto bolji, ali ovo... hmmm... hhahahahhahaa...".

Pogleda čovek na sat, reče da žuri i ode.

Ostadosmo nas četvorica, koji smo stvarno, čuli sve, ali za ovako nešto ne, i svako od nas pomisli, bar za sebe znam "Hvala kurcu, što to nisam ja... samo bi mi još to, pored svih problema u životu, trebalo... rokn'o bi se...". Pogledasmo se, i za živo čudo, niko ne reče ništa, priđe nam Đape i reče "... šta hoće onaj ludak?...", "Ma ništa brate, neki mentol, nego daj još neku kafu, i jel' si nabavio Visokom telefon od one ribe?" upita Glavati. Debeli se namesti udobnije. Ljuti je upalio cigaru i počešao se po nosu. A Visoki se bunio što je Glavati pitao za telefon, a ne on.

... da pišem ili ne...

Danas ne znam ni dal' da pišem ili ne. Mislim, piše mi se nešto, ali stvarno ne znam šta. Da sam bio na nekim sastancima, s' nekim ljudima, s' kojima nemam ništa zajedničko osim posla, i da sa njima ne bi ni kafu popio u private životu? Ma jok...

Da me mrzi da radim po ovoj vrućini i da nisam bio na odmoru, ne znam koliko godina, zato što sam nešto sređivao svoj život i dokazivao se na poslu, jurio i žurio da odrastem? Pa to može biti ok tema, samo ne znam koliko za današnji dan...

Da pišem da sa tim odrastanjem skontaš da su ti keva i ćale podetinjili, da te ne shvataju tek sad, ali ne ono kao kad si bio tin, več kao čoveka koji želi da se odvoji od njih zauvek, ma gde živeo, s' njima, bez njih, ne daju ti mira. Da mi to bude tema? Ma jok, to svi vi već znate i sami, a rešenje za to pitanje ne postoji, jer roditelji su jednostavno bolesni ljudi, imao 13 dina ili 93 dine, svede ti se na isto "... sine, ručao si?..."

Da pričam o tome kako se po gradu šetaju najjače pičke koje je čovek u životu video. O svim tim suknjicama i farmerkicama, u kojima se nalaze najslađe guzičice, a sisići koji se tresu na sve strane, raznih veličina i oblika. Da sve bezobrazno gledaju, kad te vide s kravatom oko vrata, jer misle da ima škea, a da je tebi muka i od sebe i od njih? Ma tek je to istrošena tema... dobra tema, ali istrošena, za današnji dan...

Da pričam o tome kako su svi nadrkani i kako svi šire negativnu energiju, pa i tvoji najbliži, i svi te kao nešto razumeju, ali ustvari su zarobljeni u svojoj koži, i ne znaju šta ih snašlo, pa nesvesno pokušavaju to da prenesu i na tebe, jer onda je lakše. Ne daj Bože da si malo drugačiji, srećniji, veseliji... da ti je tema lepa, a ne kuknjava u kojoj se oni nalaze u svom umu? Ne mogu, tek me to ne zanima...

Da pokrenem temu kako mi je sva tehnika koju imam zastarela i kako je sve počelo da se kvari, od frižidera, do kompa, auta koji se gasi kad prebaciš u prvu. Kako kad takva stvar krene, nema kraja, i onda nemaš keša ni za kafu sa onim negativnim prijteljima? Ma tek to ne mogu, jer ću onda ja vama da kukam o glupostima...

Da pišem o Gruziji, i o toj tek gluposti, koju smo mi već odavno proživeli. Ili da se bacim na neki još globalniji problem, na primer da krenem da spašavam planetu? Ma daaaj, tek to nema smisla...

Čoveče, reći će neko da sam postao potpuni nihilista... hahaha... čak bi i njima bio mračan u ovom momentu. Ma neću da pišem ništa, nego eto, pitaću ja vas jednu stvar...

Kako ste mi vi?

Politika

http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/index.1.sr.html

Evo vam link, i to vam je u našim novinama. Pa da krenemo redom:

Радош Бајић
Зјапе куће као аветиње
А у време мог детињства, у основној школи у којој сам научио да читам и пишем, у сваком одељењу било нас је преко четрдесет.

И тако…Што би рекао мој Радашин. Крајем маја ове године завршило се емитовање серије „Село гори, а баба се чешља”. Милашин, Драгојло, Ђода, син Драган и остали чије су судбине чиниле колоплет саге о савременом српском селу, која многе није оставила равнодушним, нису отишли на море. Без обзира на то што је врело лето, и што се и за мале паре, и на рате, могу оквасити ноге у...


Gde god da može da ih skvasi, nek ode i nek se udavi u toj bari... čoveče, Radoš Bajić, " Selo gori, baba se češlja"???? Pa to nema veze s' mozgom! Mislim, to je dobro poznata poslovica, i svi znamo šta znači, i šta je hteo da kaže Radoš ili ne znamo, ali brateeee... da od toga pravimo seriju, i to od naše pretplate koju plaćamo, samo da vas obavestim, od RTS-a?! E neće moći... Mislim, kontam ja da postoje ljudi koji to gledaju, ali zaštooo... zaštoooo... ili ti whhhy, što je rekao moj prijatelj Žugić, kad su ga navatali kako krade na eskurziji flašu viskija i počeše ga tući, a on im pobeže i reče " Why you beat me like a dog!!!?".... hahahahaha... hahahahaha... Žule, koji si ti car, kako ti je, bre, to palo na pamet... hahahhahaha...


Sledeći je naš čuveni umetnik:

Зоран Христић
Хранилица зла и немоћи
За заборавне, нудим подсетник о настајању и трајању хранилице зла.

Ко хоће да се гради анђелом, постаје животиња, Блез Паскал (1623–1662) Део наших политичара и део српске интелектуалне „елите“ мудро је смислио нови српски бренд, хранилицу зла. Њоме је нахранио анђелчиће како би имали снагу, а не памет, да разбију визију оплемењеног простора Београда и затру клицу културе. Шта анђелчићи знају шта је култура сопственог...

Šta to uopšte znači. Mislim, većina nas to može da dokuči, ali zasto. Znači opet se vraćamo na Žuleta i "Whhhhy?". Mislim, poštujem čoveka, ali brateeee... dosta toga, jer onda, kad su mi obojica na istoj strani u novinama, i on i Radoš, to se svede na isto, zar ne?

Sledeće je:

Миљенко Јерговић
Балоте у Срему

Кад год возом путујем за Београд, а радо путујем баш возом, јер сам некако навикнут да Београд почиње од железничке станице, увек покушавам поново видети оно место на којем су Далматинци, или далматински Срби, онда балотали Роман Јована Радуловића „Од Огњене до Благе Марије“ прво је фиктивно дело некога важнијег српског или хрватског писца које се на директан начин бави догађајима...


Mislim, ovo neću ni da komentarišem. I ja volim da se vozim vozom. Lažem, ne volim da se vozim vozom, jer se ceo jebeni život vozim vozom, jer mi je i pokojni deda bio mašinovođa, pa sam stalno sve to morao da poštujem, i da ako treba, i do Norveške krenem vozom. Ali to nema veze s ovom pričom, jer ja ne znam ni ko je ovaj čovek.

Sledeća je naša čuvena spisateljica:

Мирјана Бобић-Мојсиловић
Олуја

Тринаестогодишњица „Олује” у Београду је обележена паљењем свећа и говором председника Тадића. У Хрватској је годишњица „Олује”, акције хрватске војске којом је из Хрватске протерано преко двеста хиљада Срба, као и сваки пут до сада, прослављена помпезно и слављенички. Онај ко мисли да ће икада бити другачије, грдно се вара. Протеривање Срба се у Хрватској сматра...

Ne mogu da kažem ništa na text, jer se slažem s njim, ali mi Mirjana Bobić nikada nije bila jasna kao pojava na našoj sceni. Ko je ona, i šta je ona to tako bitno uradila u životu? Mislim stvarno, šta? Napisala par knjiga, za koje mogu da se opkladim da niko od vas nije pročitao, karala se sa poznatim likovima, uvalila se na neki fax da predaje i to je... mislim to... koliko ja znam, a kažem, ne znam ja puno, pa me vi slobodno ispravite... to je jedna od osoba koja me je uvek zbunjivala, ona, njena priča, njena bitnost, i uopšte zašto je tu...

Sledeći:

Петар Бокун
Тамна страна мита
Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво .

У митолошко време у старој Грчкој поштовало се правило да један првак вреди као десет хиљада обичних. Тако су били и награђивани. Стари Грци су знали вредновати труд, муку и таленат као неопходне услове да би човек израдио оно што можемо назвати митом о себи. Други неопходан услов је време, године, деценије, зависно о којој врсти делатности је реч. У активностима где преовладава талент, као у спорту, на естради, брже се стиже до мита него у научним, стручним или уметничким подручјима.

Последњих педесетак година дошло је до супремације медиокритета који су злоупотребили појам једнакости међу људима, проширивши га и на оне животне ситуације где је то контрапродуктивно. Број (квантитет) постао је мерило вредности уместо квалитета дела. У име партијске, идеолошке, класне подобности арбитри у сфери процене шта је елитно а шта шунд постали су некомпетентни људи.

Најбољи и најсвежији пример деградације креативног, а само креација издржава тест времена, јесу привилеговане пензије, које додељује неко министарство, где су их репродуктивци из комисије додељивали себи једнаким репродуктивцима, а потпуно су запоставили ствараоце, чија дела они само интерпретирају. Ту се нашло тушта и тма глумаца, певаљки, преводилаца, балерина, а књижевника, песника, композитора – за прсте једне руке.

Вишедеценијско негирање проверених ауторитета, као део идеолошке борбе „радника и сељака”(и поштене интелигенције?) против аристократизма у свим његовим видовима (долази од грчке речи aristos-најбољи) довео нас је дотле да у први план избијају злобни, злуради, нишћи духом, који, заузевши места у комисијама, новинама, одборима, снижавају критеријуме изврсности, награђујући по племенском, земљачком, а не уметничком мерилу. Државе су се мењале, али су одреда неговале на својим јаслама разне комитетлије, владаре из сенке, који анонимно процењују нечије вредности. Кратких рукава, код таквих, увек су остајали они најквалитетнији. Ако би се неко издигао до степена легенде, мита, већ би се нашао неко ко би добио задатак да га унизи по типу: „Стева је много добар... рецимо уметник... али му је Жика ј… жену!”.

„У том лудилу”, као што рече Шекспир, „има система”. Од нашег министарства поменути Шекспир не би добио пензију, али би је добили медиокритети који су извикивали његове речи с бројних бина. Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво.

А наш заједнички ниво обележава комплекс мање вредности (Kleinminderwertigkeitkomplex).

Да све није тако црно говори масовно дивљење и најновија идентификација народа с најлепшим и најбољим нашим тенисеркама, од којих се код ванвременске лепоте и квалитета Ане Ивановић, човек запита: „Боже, чиме смо је заслужили!”.

Док нас не буду водили најбољи у сферама своје делатности, док подобни буду газили способне, нема нам наде за бољитак. А народ који не цени оно најбоље код себе, нема „су чим пред свијет изићи…”.

Историја нас учи да од историје нисмо ништа научили или конкретно, болујемо од накнадне памети, јер никад за живота нисмо признавали своје величине, него смо чинили све да их сведемо на своју димензију. Треба ли поменути судбину Нушића, плејаде великана, којима смо упорно постављали клипове за живота, до најновијих гажења проверених величина. Време као једини поштени судија осветлило је сву величину њиховог мита, а ефемерне идеолошке, класне, расне, дисквалификације показале су се потпуно неважним.

Нису митови потребни њима, они су неопходни нама, јер смо у овом тренутку изгубили идентитет, а њега можемо поново пронаћи само преко својих великана, митова, легенди. За то су потребни људи с позитивним вибрацијама, а све злодухе, завиднике, критизере, треба отпремити у ропотарницу историје.

Петар Бокун
[објављено: 05/08/2008]


Moram priznati, da ne znam ko je čovek, ali se nekako baš slažem s njim, tako da neću dalje i da nastavljam da se bavim s njim!!!!

Sledeći:

Александар Баљак
Рат је први почео

* Непријатељ нас је увукао у рат, а ми смо га баш ту чекали.

* Док су једни вредно стварали своју државу,други су на истом простору вршили масовна самоубиства.

* Масовно протеривање Срба из Хрватске протекло је у најбољем реду. Из авиона се видело да прогнаници долазе из једне уређенеземље.

* Етничко чишћење је извршено по свим правилима ратовања, уз стриктно поштовање међународних конвенција.

* Чим смо их протерали, стекли су се услови за њихов повратак.

* Прогнаници слободно могу да се врате својим кућама. Нови власници једва чекају да се упознају са њима.

* Хрватска се поштено раздужила. Дала је више Срба него што их јенеповратно узела.

* На том простору сада живи други народ јер је првом истекао рок трајања.

* Срби и Хрвати су морали да се разиђу јер два добра не иду заједно.

* Више нас не дели провалија. Напунили смо је лешевима.

* Ово је изузетно повољан период за Србе у Хрватској. Број убијених Срба у Јасеновцу сада је мањи него икад.

* Једни смањују број убијених, а други повећавају. Нема дилеме ко је ту хуманији.

* Не слажемо се око броја убијених. С којим бројем бисте ви били задовољни?

* Оптужница је на климавим ногама, али правди се ионако нигде не жури.

* Да ли ће хашким осуђеницима српске националности у издржавање казне бити урачунато време проведено у Србији?

* У развијеним земљама људи се убијају од посла, а ми то радимо без по муке.

* Није то био грађански рат, него је ратовао свако са сваким.

* На ратишту сам био много добар. Сажалио сам се над једним телевизоромкоји је остао без игде икога.

* Можда је крао, можда је клао, али није кршио обичаје ратовања.

* Ратни злочинци неће остати некажњени! Има да их гризе савест до краја живота.

* У рат смо ушли отворена срца. Отуд толико крви.

* То је био ослободилачки рат. Ослобађале су се најниже људске страсти.

* У рату нисмо могли да се препознамо, а у миру да сеидентификујемо.

* Кад смо сабрали њихове жртве и од тога одузели наше, рачуница је показала да смо пословали без губитака.

* Убиј и ти мене, па смо квит!

* Нећемо се више убијати без разлога. Паметни смо људи, смислићемо већ нешто.

Александар Баљак
[објављено: 04/08.2008.]
stampaj posalji


Ne znam, ovo stvarno morate bez mene da shvatite, jer ja ovo skontao nisam. Zvuči jako intelektualno, ali meni nije jasno šta je čovek želeo da kaže ovim textom!!! Mislim i da znam, prisralo mi se od dotičnog, a možda i od same teme!!! Jebeš temu, to mi je parola!!!

Hteo sam da idem do kraja i da ih nabrajam i da komentarišem, ali sam shvatio da to u potpunosti nema smisla, i da je i to još jedna gomila govnara, koji nam prodaju muda za bubrege!!! Izvinite me ljudi!!! Smučilo mi se, samo čitajuči šta imaju da kažu tako "intelektualni" i sa "stavom"... žasu tebra, žasu!!!!

"Pred vratima Evrope"

E to vam je naslov u našim dnevnim novinama, "Pred vratima Evrope". Pa za ovo nemam reči, ovo prosto vređa. "Pred vratima Evrope"?! Pa dokle ćemo mi da budemo pred nečijim vratima, i to posebno više te jebene Evrope. Ako pogledamo mapu, oni su pred našim vratima... hahahaha... ali stvarno... i oni i Azijati... mi smo ti koji su uvek otvarali vrata. Da se setimo samo Prvog svetskog rata... znači on ovako izgleda... Englezi i Nemci se ukopali i recituju pesme jedni preko puta drugih, "džentlmenski rat" sa dž, dok jebeni Srbi idu tamo vamo, gube državu, trče nazad pa onda napred, što je i sam Franš de Pere rekao"... srpska pešadija, je na Solunskom frontu, bila brža od francuske konjice...". A ovi tamo na zapadnom frontu ni da mrdnu. Jel' to neko spominje na TV-u onim istorijskim emisijama BBC-a?! Ne, koliko ja pratim, a moram reći da pratim. Ni da pomenu, ali svoju stajku od četri godine, ima da opisuju i analiziraju, koliko oš. I onda čuveno Božićno čudo kad je rat stao, 1914. godine, i kad su zajedno Englez i Francuz igrali fudbal u minskom polju. Bravo za njih!!!!! A mi?! Kao da nas nema... eeeeee... tuga.


Onda pogledaš drugi svetski rat, i šta vidiš, iste te Francuze, koji su bili pregaženi za nedelju dana... hahahahahaha... Mažino linija... hahahahhahaha... nisu računali da su Belgijanci cave... hahahahaha... i onda oni izlaze kao sila pobednica!!!! Ej, Francuska... sila pobednica?! Za šta?! Zato što su se naguzili i služili vino i sir nemačkom vojniku ceo rat?! Da se usereš od smeha... a znate šta imate na našim prostorima? Prvu slobodnu teritoriju u srcu Evrope, za vreme trećeg rajha... alooo breeee...Užička republika 1941. godine i neki suludi radnički bataljon, ako to nekom išta znači... slobodnu teritoriju, i potpuni rat protiv Nemaca... jel' tu nešto nejasno?! To od 1939. do 1945. godine, nema nigde u Evropi... sve ostale pičke su bile pregužene!!!! Neću sad da ulazim u raspravu da li je to dobro ili ne, i dal' su Nedićevci bili upravu i te stvari, to mi sad nije bitno, nego, bre, svi se naguzili, a mi slobodnu teritoriju... hahahahahaa... dok Danci imaju studentske proteste... hhahhahaha... stvarno... studentske proteste i štrajkove... za vreme suludog Firera Hiće... hahahhhahaha... aloooo bre, ko je ovde lud... i onda mi na pragu Evrope?! Mi jesmo ljudi Evropa, a ne oni, zapamtite to. Ovo nije nikakva nacionalistička priča, ovo je istina... jel' znate na čemu se zasniva EU? Na čijim parama? Na jebenom Mekartnijevom planu... a to znači da su do guše dužni Amerima, jos od drugog svetskog rata... hahahahaha... i mi na pragu Evrope...

E sad, ne bi me to toliko vređalo, da nam tu priču prosipaju ovi "Evropljani", nego ovi naši." ... evo sad ćemo u Eu i sve će da bude bajno...". Koja je to priča?! Aj' objasnite vi to meni. Ne znam koliko od vas zna da je ta EU trula jabuka, koja se trenutno nalazi u dubokoj recesiji i koja ne zna šta će sama sa sobom. Znam da ta recesija izgleda smešno kad mi gledamo. Riba iz Francuske izjavljuje: "... znate, sad mogu samo da odem dva puta na večeru u toku nedelje i ne mogu da naručim dezert...". Ok, to jeste smešno, ali za njih nije, i kao početni znak propasti isto tako nije... s' druge strane to je u potpunosti retardirano, taj vid razmišljanja, ali to je sasvim druga priča...

Kom pragu Evrope?! Skontajte ljudi, bićemo primljeni u tu EU, ako mi to uopšte i želimo, ali nas niko ni ne pita, onda kad njima bude odgovaralo. Možemo mi da damo Karadžića, da im uradimo pljugu, ma šta oš, ali to je samo priča za malu decu. Kad njima bude bilo ok, i kad budu imali koristi, tad ćemo i biti primljeni u tu EU. I to ne primljeni već ugurani i nogama i rukama...


Uči ćale zemunac sina da oduzima: "Ako imaš dve jabuke i ja ti uzmem jednu..."
Sin: "Kome ti uzmeš jednu, a?!! Matori, a?!?!"

"Moć desnice"???

Znači, nešto prelistavam nam naš najstariji dnevni list "Politika", i na jednom mestu piše, "Moć desnice". Znači ta desnica toliko ugrožava Srbiju i naš divan nam i nenacionalno nam opredeljen srpski narod, da je to strašno, po njima mislim to se dešava. Znači oni "divlji" protesti u ime odbrane Radovana Karadžića... svi ti "silni" grubijani, koji su ustali u njegovu odbranu i "uništili" BG ulice i "dobru teško stečenu" reputaciju našeg naroda... ufff... kako su samo mogli... ti momci koji svi zajedno kad se skupe imaju 150 godina... ta ozbiljna družina, koja može da poremeti, to napokon demokratsko ustrojstvo naše države... majku im njihovu!!! Tako su oni i u Novom nam Sadu... koji su to nacisti, da celu državu i parlament treba dići na noge... jebeš to što smo u dugu osam milijardi dolara ove godine više nego prošle, nego taj Nacionalni stroj i Obraz... e to je naš problem!!! Pa jel' oni nas, bre, stvarno zajebavaju?! Koji, bre, nemiri... pa više je sranja bilo na bilo kom protestu devedesetih godina... ma samo na jednom od tih protesta, nego na svim tim nazi protestima ukupno... a i malo su pomešali ideje Nazi fronta i Obraza, i to slučajno, koliko sam skontao... mislim zabole me... što se mene tiče stižem iz porodice solunaca i partizana, tako da ne mogu biti na njihovoj strani i da hoću, a i još sam i polu-Hrvat, ali nisu ti momci baš toliko doprineli "padu" naše države... nisu uopšte, jer nisu ni bili rođeni kad je država pala na kolena...

A i ti protesti, ne njihovi, nego političkih "desnih" stranaka... hmmmmm... pa zar ne vidite da je sve to tolika varka, da je to užas... radikali... hahahahhaahhaa... ljudi koji svake izbore prodaju?! Oni da mi se bore... malo dignu frku, nađu neke klince, koji se predstave kao nazi front ili navijači, i unište malo Makedonsku ulicu?! Mislim da ti klinci imaju čistiju ideju, nego ti koji su ih doveli tu... misle da rade pravu stvar, dok ovi što su ih doveli tu, prave gužvu, dok njihovi demokratski prijatelji, ne odvedu Radovana ili doktora Dabića... alooooo breeeeeee... u Hag. Dr. Dabića?! Pa ljudi jel' oni misle da smo mi toliko glupi... pa za koga je to priča, stvarno više ne znam... sve su to ista govna, koja su na istoj strani, zajedno sa svim medijima koja su u njihovom vlasništvu, koja nam prodaju razna govna da jedemo iz dana u dan... novine, TV, časopisi, pa čak i jebeni skupovi su lažni... eto dotle su nas doveli... laž koja laž stiže. Potpuna tuga!!! A tek oni "intelektualci" koji nam stalno nešto objašnjavaju... uffff... sad sam i besan!!!! Zavadi pa vladaj... pa to su još Latini smislili, pre mnogo hiljada godina... budalaština... i aj' sad da optužimo... eto u ovom momentu neke kao "naciste" ili nacionaliste... da dodam da ništa nije loše u tome biti nacionalista, loše je biti šovinista... javno ću reći da je srpski narod jedna od najdemokratskijih naroda na svetu, i to znam iz ličnog iskustva, jer dok su Hrvati ubijali Srbe devedesetih, meni dlaka s' glave nije falila, iako nosim hrvatsko prezime usred te "nacionalističke" Srbije, i tog "nacionalističkog" Beograda... tako da s' moje strane, svaka čast srpskom narodu, i za isti su i moji dedovi ginuli, a i ako me neko pita, bio sam u vojsci i to kad treba i kako treba!!! Možda više nije moderno to, vojska i ići tamo, ali reći ću bar ženama: da su vam muškarci bili u vojsci, bolje bi Vas jebali i ne bi se bojali i zvali Vas da ubijate bubašvabe i skakali na stolicu kad vide miša, a wc šolja, koja je začepljena ne bi bila nikakva frka, već jako brzo odčepljana, a ne " fuuuuj"!!! Uffff... ti prokleti metroseksualcu... koji ne znaš da si gej!!! E, stvarno nemam ništa protiv gejeva, osim da mi to baš ne moraju isticati. Ako imas više od 21 godine, radi šta hoćes, ali nemoj puštati Teletabise mojoj deci i vikati da je to normalno!!!!

Ljudi moji, to što gledate, od ovih Radikalnih pa sve do ovih Liberalnih, sve su to ista govna!!!! Ali ista... poenta je, kuća tamo, kuća vamo, pa malo bazen... hehe... potpuna govnarija. Već kad smo kod govana i politike, imaju Srbi za to rešenje, a zove se "govnava motka"!!! Pa lepo, i levi i desni, i gornji i donji, ajmo po "govnavu motku", pa da vidimo o čemu se radi... hahahaha... to bi bilo lepo videti, kako radi "govnava motka"!!!!!... hahahahahahhaa... i što je stavljam pod znake navoda... lepo se nagovna motka, pa se šiba... hahahaha...

Mislite da je desnica nešto novo ili ti neonacizam?! Pa ko je pobedio u Austriji pre par godina, pa je iz Brisela stigla naredba da se to brzo menja. Ček bre, pa to je narod izabrao?! Gde tu onda demokratija?! Pa zar nije, još po teoriji Rusoa "Teorija društvenog ugovora", vlast, ono što narod izabere?! A ovi iz Brisela, kao austrijski narod nije razmišljao kako treba, pa ćemo mi umesto njega... hmmmmm... EU je keva, i ja neću tamoooooo!!!!!! Nećuuuuuuu... jer ima da se raspadne kad mi uđemo! Pa jel' znate šta je bila SFRJ?! Čist projekat da se vidi kako će da prođe EU, experiment... stavi zajedno narode koji se ne podnose, da žive u jednoj državi, pa da vidiš šta će da se desi. E to ti je i EU!!! Misliš da je Francuz zaboravio Švabi, ili Korzikanac Italijanu... nije bre!!!! A i kad smo kod Francuza, ko beše "zamalo" pobedi u Francuskoj... koja partija?! Jel' se to diže neonacizam?! Isto morao čovek da se povuče, dotični nam Francuz... ali to je demokratija... ono što narod izabere... hahahahaha... laž, i to EU laž...

Kako to da ni jedan, ali sad stvarno, ako pogledate čovek druge nacionalnosti nije osuđen, u tom Hagu, osim Srbina?! Mislim ima tu izuzetaka, ali stvarno malo... stvarno da se zapitaš!!!A!?!?

I zato, molim vas, nemoj te više da nam skrećete temu na vestima i tim sranjima, glupostima o nekoj desnici i rastu nacionalizma, za koje nisam rekao da su dobri, da ne bude nesporazuma (i naravno ovde bi se neki demokratski "intelektualac" baš uhvatio toga, a ne ovog sledećeg što ću da nastavim da govorim), već nam objasnite, "ZAŠTO SMO PONOVO DUŽNI 8 MILIJARDI DOLARA MMF-u" i šta će to da znači za ovu napaćenu zemlju...

Da dam sebi za pravo da citiram pravog umetnika:

"...Srbijo među šljivama..."

Prekinuše čoveku džudo meč

Mislim da stvarno nije u redu to što su ti Gruzijci prekinuli, svima nam dragom predsedniku Putinu, džudo mečeve, na Olimpijadi. Mislim stvarno, uzeti jedinu stvar čoveku, koja ga opušta... mislim... Pa naravno da je onda morao da se vrati, onako nervozan i sravni ih sa zemljom!!! Šta su oni mislili. On čovek taman pomislio da napusti politiku i da ne bude više političar, već džudo trener, a oni, ti "prokleti" Gruzijci, napadoše nam, opet svima nam dragu Južnu Osetiju. I kako da se ne vrati i pokaže im koji džudo potez?! Kako!? Pa jednostavno morao je da iskali sav svoj bes na nekome, a eto, baš su oni tako nekako i krivi za taj prekid njegove trenerske karijere. Mislim, šta su razmišljali? Kao počela Olimpijada, i niko neće da primeti?! "Mi ćemo da se ušunjamo u Južnu Osetiju, i niko neće da izvali... ni svi ovi ruski vojnici na granici... ni narod... ni kerovi čuvari... ni sateliti...". Totalno bezveze razmišljanje, to jest ne razmišljanje, moram reći. Pa Putin, taj čovek, predsednik, pilot i pre svega džudista, je napisao knjigu o džudou, a oni tako. I taman kad se ponadao da će svoju reprezentaciju povesti u bitku, za zlatnu medalju, protiv Bugara, Rumuna, Kadžikistanaca... i svih ti velelepnih sportista, koji se hvataju za guzove i znoje na partneru, u tom u potpunosti muškom sportu, koji su neki zlobnici nazivali "latentno gej sport", oni uzmu i napadnu "podmuklo" tu malu i "nezaštićenu" provinciju Južnu Osetiju, i pokušaju da je porobe, a da pritom ugroze i živote ruskih građana, koji pritom ne znaju džudo!!! Kako samo, pa reći ću jednu ružnu reč, BEZOBRAZLUK s njihove strane!!! I treba da nastradaju... tako im i treba... nikad ne prekidaj čoveka da radi nešto što voli... nikada...

I onda još ti Amerikanci, koje su Gruzijci pozvali u pomoć, a ovi ih potapšali po ramenu i rekli samo napred, to je najpametnija ideja, da sad napadnete tu veliku Južnu Osetiju, koja preti vašoj nacionalnoj sigurnosti, sada govore istom tom Putinu, da to nije u redu. "Nije u redu što ste malo promašili tim bombama, pa niste samo Južnu Osetiju bombardovali, već malo i Gruziju, i sad ste još i opkolili gruzijsku vojsku, i ne date im da idu kući... stvarno nije lepo svaše strane"... kako bre to!? Slap on the hand, you bad Putin boy!!! I zato im je on rekao "Tako ste i vi malo promašili Kosovo, pa gađali Beograd, aa?!"... stvarno im je lepo rekao. Mislite da su to oni namerno? Pa naravno da nisu to naša braća Ameri uradili namerno. I tako... Samo mi nije jasno nešto, kako se mi nađosmo u priči Južne Osetije i Gruzije?! To nešto sigurno slučajno... sto posto... mislim ne bi nas braća Rusi koristili u te svrhe... nema šanse...

I eto tako, sad, a sve to zbog jednog džudo meča, gruzijski vojnici su opkoljeni, i ako su oni napali... hmmmmm... mogu da zamislim sad taj događaj kako Putin sa svojim reprezentativcima iz Spec Naza, džudo potezima uleće kao Žan Klod van Dam, među gruzijske vojnike, i baca ih na sve strane, svojim perfektno uvežbanim džudo potezima... kako će da se vrate spremni na Olimpijadu, samo... uffff... biće to nešto što će braća Kinezi baš da poštuju... da... da... poštuju...


PENIS BONUS PAX IN DOMUS, kažem vam ja... da... da...