Ta jedna stvar

Znate li koliko jaje smrdi kad je pokvareno? Ne znam dal' ste ikada to osetili, ali ako i niste to nema nikakve veze sa našom pričom. Nešto me baš onako udara stres ovih dana. Ali onako sa svih strana i oko toliko gluposti, da je to strašno. Šta sad da se radi, ipak je to moj stres. Šta i očekivati drugo u ovom toliko prefinjenom nam svetu u kom živimo. Toliko je prefinjen da na kraju dana kući stignete ili čak i da ne izađete iz kuće, dobijete samo stres, stres i još malu doza stresa, čisto onako malo pred spavanje.

Kažu pametni ljudi, kloni se stresa? Kako? Iskreno ne znam odgovor na to pitanje, a smatram sebe jako mudrom osobom. Ono, baš tripujem da sam "previše jak"! "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine" fazon. Ali opet upadam u taj dati mi stres. Dati mi? Ma tu je prost odgovor, sam ga stvaram i to je to. Naravno da čovek mora malo da ga i "primi", ali većinu stresa sami sebi stvaramo. Tako bar ja mislim ili što bi u vojsci rekli "ne možeš ti mene da jebeš, koliko ja mogu da primim". Eto vidite, kakva ja muda imam da iznosim takve "teze". Stvarno tripujem da sam "jak".

A to je tolika laž, da je to prosto neverovatno. Ne kažem, ok. Umoran sam i ja od svega. I ja bih da "pronađem tu jednu stvar koja čini život lepim...", ali mi ne ide. Baš ne. I onda sam namrgođen i kukam i žalim se. Obrve spojene, reklama sam za Levi's... hahahahaha... i tako ja provodim dane, kao pripadnik Levisara. Levisara... hahaha... Koja glupost! Mrgude, mrgude moj.... Kao treba mi odmor, da nastavim, neko bekstvo i tako to... Ali neee, mnogo sam ja jak za tako nešto, i naravno najpametniji, sve ja znam... Užas! Koliko čovek sebi dopušta i ne dopušta. I to obično neke baš stvari koje treba sebi da dopustiš, ti ih ispustiš. Onako, baš ti bezveze ispadnu iz pune šake ili ih namerno baciš, i posle ceo život... A one koje treba da pustiš, pokušavaš da zadržiš, samo tako, i držiš se starog i poznatog samo tako!!! A trebalo bi da nastaviš dalje. Znaš to, ali ta bandera te jedinog drži uspravnog, kad si pijan, i ne puštaš. Tako se ne stiže kući. Ne, ne... Već kisne na kiši... Hmmm... Opet serendam... Ali neka, serenda mi se...

A odgovor, na tu jednu stvar, evo meni bar, sve vreme pred nosem, i daje mi odgovore. Ko to radi? Evo reći ću. Moja žena. Toliko je prosto. Ona ima tako proste odgovore na stvari koje mene muče da je to prosto toliko nervirajuće za pametnjakovića kao ja... da poludiš. A onda sednem i razmislim, ako sebi uopšte dopustim da čujem ponuđeni odgovor, i kažem sebi, tako je prosto to oko čega ja "lomim" glavu. A zašto mi ih daje? Da nije laž, pitate se? Nije, jednostavno znam. Voli me i želi mi dobro, i to isto oseća i od mene. Tako znam da ne laže. To je sve. E viii, skeptici jedni mali.... hehehe

I šta onda? Ništa, kažeš sebi "poslušaj i nekog drugog... probaj bar...", i dođe samo, a nije da nisam podcenjivao, jer " ja sam veliki car!". Ne sad da je ona u pravu i za vas, pa je neki genije. Za mene je u pravu, jer zna da popusti i dopusti kad treba. Momenat. Jedan mali momenat je u pitanju. To je recept za ovog ovde muškarca koji piše ovo. Nije to ni reč, nego zagrljaj i mali poljubac, baš kad treba. Iskreno ja nisam takav. Ja sam jak! Ja krijem emocije i teško ih pokazujem!! Koja gomila gluposti. Al' da nastavim da serendam sa rečenicom "Da vas ne davim više, ali nešto mi došlo da kažem"... hahahhaa... Koji sam ja kreten, ali ta jedna stvar je... ta jedna stvar... "Nemoj sa namerom da ispustiš ono što ne bi trebalo da se ispusti". Eto, rekoh! Najebaćeš... Vraćamo se na stres i pokvarena jaja, kontaš? Ili nešto više... Priznajem, nemam pojma...

Samo opušteno

Odakle da krenem ovu priču. Pa hajde ovako. Krenuću je od početka... ono, opuštenooo. Meni nikada nije bila jasna ova frka oko religija. Pominjao sam to više puta. Svi ti ljudi. I Isus, Mojsije, Buda, Muhamed... fali mi još jedan za Dreamteam... hahhahaha... pa stvarno. Svi ti likovi su govorili istu stvar. Ali totalno identičnu stvar. I evo vam je cela filozofija oko svih religija ovog sveta. Mislim, naravno, na ove malo veće, što se kokaju međusobno. Evo cele filozofije : "Ljudi, samo opušteno... ono, opušteno, sve je ok...". Eto, to je to. To vam je odgovor, bar po meni.

Znači cela frka se vrti oko jedne stvari. Ako nešto uradiš to donosi posledice. Primera radi, ako nekog ubiješ, verovao ti ili ne, to će ubiti i tvoju dušu. Prosto. U samom mozgu imaš nešto što se zove savest i to će te polako "gristi", kao što naš narod kaže, i pojesti iznutra. Onda jednostavno "Ne ubij", i to je to. Ili "ne zavidi". Opet klopaš samo samog sebe i ništa više, a to će te navesti da mnogo više loših stvari činiš, i opet ćeš da se sjebeš ti. Alooo, kontaš, ti i niko drugi. Alo, ako te ne smara da imaš više žena ili muževa, samo napred. Ali kontam da smara, i da se te stvari malo zakomplikuju, a?

Znači ono, samo opušteno ljudi, sve je ok. Dat ti je život, živi ga onako kako ti misliš da treba. Ako ugrožavaš drugoga, naravno da će i on da ugrožava tebe, a samim tim, opet si ti sam sebe sjebao, i doveo u nezgodnu poziciju. "Živi i pusti da se živi" što reče jedan čovek. I stvarno istina. Pa time što ne poštuješ druge, ne poštuješ sebe. Toliko je prosto. I mi se porokasmo oko nekih sumanutih "svetih knjiga", koje čak... alooo, bre, koga mi zajebavamo, nisu ni napisali ti isti sveti ljudi, za koje kažu da su se spustili dole i rekli sve to. Uvek je to neko kasnije pisao, ali poruka i dalje nije loša. A pritom govore isto, a onda mi to tumačimo. Alooo, mi "tumačimo", da bi šta? Utvrdili ko je u pravu, a govore isto? Ono...

Čist zdrav razum. Evo, u svim tim knjigama se spominje smak sveta. Pa naravno da ćemo sami sebe da uništimo, kad ovo radimo sa planetom i prirodom. Naravno da će da nas opale poplave i zemljotresi. Naravno da neće da ima šta da se jede. Pa sve smo sjebali. Aj' sad da popravljamo ako možemo, pa ćete da vidite kako će sve da bude ok. Apokalipsa... hahahhaa... Ljudi, pa satrsmo se oko takvih gluposti. Ma ne treba ti globalno. Evo pogledaj samo oko kakvih se stvari kao čovek, ljudsko biće , jedeš svaki dan. Oko sitnih razmirica, malih bednih stvari u kojima i sam učestvuješ. Uvek kriviš druge ili se bar vadiš na taj način. Naravno da ti onda neće biti raj na zemlji, nego pakao. Pa opet jedeš samog sebe, svaki dan, malo po malo, pošto si krivio sebe kriveći te druge i tako u krug i u krug i u krug... Užas! I to oko takvih stvari, da sigurno se sam nekada zapitaš šta radiš. Mora da se zapitaš. Naravno da ćeš da se zapitaš! "Pa to su gluposti, zašto se ja nerviram!"

Umesto da se svako od nas prizove pameti, i jednostavno se opusti, i krene stvarno da živi. Da radi ono šta hoće. Pa imaš taj život. Živi ga onda onako kako ti hoćeš, i nemoj sebe da sjebavaš glupostima. To te dovodi u "pakao" ili šta god ko veruje. Po meni, iskreno, ako si ti plaćeni ubica i možeš da živiš sam sa sobom, bravo! Probudiš se ujutru i kažeš sebi u ogledalu "Ja sam plaćeni ubica", ti si onda za mene potpuni car. Ako si ti miran sam sa sobom, uživaj. I stvarno to mislim. Sumnjam da je moguće tako nešto, ali iskreno, poštujem i da takvi ljudi postoje. I stvarno, dosta više sa osudama, neka živi čovek kako hoće, jer postoji jedna stara narodna pesma, koja kaže:

"Ma samo opušteno,
opušteno,
biće moje što je njeno,
spakovaću život ceo,
u dva koferaaaaaaa..."

Hahahahahaahaha... Mudre reči... hahahhhahaa... Ozbiljno sad, stvarno ne kontam šta je tu toliko komplikovano. Pa to je samo život. Znači, opusti se, i pusti da te "vozi", jer kakva god da je vožnja (reče jedan čovek pre mene, al' ajd' da iskoristim metaforu), uvek je dobra. Ne dobra, nego najbolja i nema bolje, nemoj onda da je smoriš, jer to je tvoja vožnja!!! Zamisli, možeš čak malo i da upravljaš njome, a neki put ne. Jaka stvar. Prepusti joj se, i nek zivoooooo ticebraaaa... hahahhahaaha...