Tako nekako

Prvo izazovem veliki rat, pobedim i zadužim te i sve tvoje. Onda ubedim tvoj narod da je moje više kul nego vaše, stvorim želje i prohteve. Onda ti sam sebi uništiš privredu zato što nećeš svoje nego tuđe da kupuješ. Onda tvoje propadne, a ja kupim to tvoje, promenim ime i prodajem kao svoje, ono što ne valja, ti sam zatvoriš, a meni daš subvencije da ja zarađujem. Otpustim radnike, a ti ih onda zapošljavaš godinama u javnom sektoru zato što nemaš gde, a moraš da napraviš socijalni mir. Pošto ja više dobijam u subvencijama, nego što ti dajem u porezu, ti polako propadaš, dok tvoji gradjani jedu sopstvenu državu putem korupcije, nepotizma i birokratije. Stvara se amaterizam i polako ne znaš da vodiš svoju državu zbog nedostatka solidnog obrazovanja i mentorskog sistema. Uvedem strah među tvoje građane putem medija, novopecenih bogataša i političara koji su na mom platnom spisku. Dolazim opet ja samo u ulozi konsultanta, a jedina konsultacija mi je da se zadužis kod mojih banaka, jer svojih para nemaš, a para se bez para ne pravi. Zadužuješ se, da bi nahranio građane, a ustvari to radis jer sam ti ja to tako rekao. Razlika u prihodu i rashodu postaje sve veća. Sve više ulaziš u dug i na kraju te posedujem. Liberalni kapitalizam/Kejnzijanizam 101. Protivotrov "Kapital", drugovi Marx i Engels.

Zbog svoje dece si miran, a time njima činiš medveđu uslugu.