Konačni obračun I

"Gospodine Pukovniče, trupe su spremne za vašu inspekciju!" - "Hvala vodniče Rade!"
Rade uzviknu "Trupe, miiiirnooo!!!". Pukovnik se okrenu prema jedinicama, pogleda ih ponosno i reče "Drugovi, braćo, sestre, došao je momenat da konačno zauzmemo to ostrvo. Predstoji nam teška i mukotrpna bitka, ali ja imam poverenja u vas i vaše sposobnosti! Jednostavno nam nisu dali izbora i mi moramo uništiti neprijatelja! Napred braćo Gastosi sa Barbadosa! Preko vode do slobode!!! Došao je taj dan da se konačno obračunamo sa kornjačama sa Galapagosa, našim večnim neprijateljem!" Rade ponosno pogleda Pukovnika i uzviknu: "Za koga?!". A vojnici odgovoriše: "Za Galapagos!!!" I tako započe čuvena bitka "Vulkanske stene, protiv ćumura".

Vodnik Rade:
"Ufff, šta da vam pričam. Jedino mogu da krenem od početka. To divno jutro, zamenio je krvavi obračun. Moj vod se već nalazio u desantnim čamcima, i krenuo je prema plaži "Mrčajevci 3". Momci su patili od morske bolesti, i povraćali ćevape od sinoć, dok im je pivo izlazilo na nos. More je bilo mirno, a ipak, da li strah ili more samo im je to radilo. Sećam se, pogledao sam desetara Jovicu, iskusan borac. On je jedan od prvih koji se iskrcao na Barbados i zauzeo svojim kioskom jedan mali, ali jako značajan deo plaže. Hrabro srce u junaka tuče u desetara Jovice. To sam pomislio tada. Ekipa je bila dobra. Milorad, Nedeljko, Mile i Jovica su bili meni već kao braća. Dugo vremena smo već proveli zajedno u bitci za bitkom."

Razvodnik Milorad:
"Napokon će platiti te proklete kornjače za sva zlodela i odbijanja da se priključe Gastosima. Iskreno to je ono što sam mislio, dok sam bio u desantnom čamcu i stojim iza toga i svega onoga što se dogodilo kasnije. Nadao sam se pojačanju Gastosa sa Maldiva, Kube i Mikronezije. Oni su u to vreme proživljavali isto ono što i mi. Progone, žrtve i paljenja naših kioska i diskoteka, svuda... Svuda!!! Momci su bili spremni. Bilo je tu par novajlija. Naša jedinica je pretrpela velike gubitke pre toga, ali onaj srž iste je osta netaknut. Hrabre lude glave!!!"

Vojnik Nedeljko:
"Iskreno da vam kažem, moj gospodine novinare, meni se samo htelo sići sa onoga broda. Koliko god da sam tih iskrcavanja imao pre toga, meni uvek bilo muka. Pa bilo ono more mirno ili nemirno, zapevati se u brodu nije uspevalo. Jednostavno nikom do pesme nije bilo. Još ovi novi povraćaju na sve strane. E, to mi nije jasno. Ajde ja. Ja ne znam da plivam, pa mi se bežalo sa broda, ali ovi novi, mladi ljudi, pametni. Što li povraćaju? E, da sam ja znao da plivam. Mene stric poveo na taj Barbados kad sam bio mali. Ali kad smo prelazili granicu, ja sam vam pao u vodu na tom nekom... šta li je to, pristanište, valjda, i udario glavom o kamen na dnu. Kamen se razbio, a vidite... evo ovde... vidiš novinar?! E, baš tu sam ja dobio ovaj mali ožiljak. I tako se ja plašim vode, i nikada nisam naučio plivati. A? Iskrcavanje?! A tooo... to prošlo za mene dobro."

Vojnik Mile:
"Pa znate kako. Trebalo je jebati mater tim kornjačama. Mi da ne možemo da iznamljujemo skutere na Galapagosu!? Alooo, bre, ko si ti da mi kažeš da ja ne mogu da inamljujem skutere na Galapagosu. To su meni rekli i na Barbadosu. Kao mene fata onaj poreznik na to da nemam pravo po nekom njihovom zakonu?! Magarac jedan! I tu ga ja odvalim, i onda kao proteran. Malo bio u pritvoru... misli šta će čovek... hahahha... i zatvor je za čoveka, što kažu... hahahahhaa... I onda ja pobegnem iz zatvora... majku im jebem zlikovačku, i završim sa svima našima. Tako sam se ja našao na tom brodu. Mislim ono... manje više. Ok, nisam imao ni papire, ali to je već druga priča...".

Desetar Jovica:
"Mene su zvali profa. Pošto sam jedini imao neku školu višeg obrazovanja. Višu ugostiteljsku sam završio. I šta da vam kažem, lepo mi bilo na tom Barbadosu, ali prognaše nas zlikovci. Kafić na plaži, to je ono što sam ja hteo, i otvorio, i uložio i sve i onda oni meni, nemam dozvolu. Rekoh koga da platim, dogovorićemo se. Oni meni kao ne može. I srušiše mi kafić... i to po noći, pičke jedne, kad me mrzelo da stražarim. E da sam ja imao svoj kalaš tu, sve bi ih pokokao. Pičke Barbadoske. I tako doživesmo progon. Bilo je teško, baš teško. A na čamcu? Ma čamac ko čamac, to meni bilo u glavi. Desantni ili za pecanje, meni isto. Bilo mi žao one dece, ali ko ih jebe. Kad si tu, onda si tu. Misli, manje više si tu... tako?".


Polako je svitalo. Bojni brodovi su prestali sa svojom paljbom po obali, i sve što se moglo videti bili su mali desantni čamci koji su se kretali u pravcu obale, gde ih je čekalo ko zna šta. Nedostatak izbora ih je činio jačim, te ljude u malim čamcima. To je njihova snaga. Nikako nazad! Nikako nazad u Srbiju! Galapagos ili smrt!!!