Ona ima tako divnu kosu!

Da pojasnim. Moji prijatelji i ja, tojest par nas, vodi prepisku vec mnogo godina. Živeli smo svi dosta dugo preko, ili je neko bio ovde a neko tamo, tako da se slučajno napravio takav događaj da nas net poveže, i povezuje već godinama. To nisu net prijatelji, već pravi, stari, dobri drugari, ali se nas život razdvojio. Tu piše, ali ama baš sve što smo proživeli, osećali, radili u datim momentima u poslednjih 5-6 godina. Bilo je čak i situacija da ne pričamo uživo, ono, baš smo u svađi, ali da na prepisci najnormalnije komuniciramo. Šta da vam kažem? Mi smo valjda začetnici te MSN, Skype, Facebook, Myspace, Gmail kulture. I da vidite samo koliko smo iskreniji prema sebi i tim drugima kad pišemo? Da ne poveruje čovek. Tako da tako nastade i ova priča. Krenuo sam nešto da odgovorim u toj prepisci, a shvatio sam da sam počeo da pišem priču, pa vam je sad prenosim ovde. A priča je sledeća:

"Brate, ćuti i smrdi, dobro je da se ima šljaka u ovo zadnje vreme. Stvarno! Samo ćutiš i smrdiš. Što si neprimetniji, to bolje. Baš pokušavam da to izvedem, ali mi ne ide uz opis posla, da budem baš to, neprimetan. Baš sam kao ti u vojsci. Određuju po meni azimute na ledini... hahahahaaha... Bojim se da ne najebem, i da neprijatelj ne krene da po meni meri azimute.... hahahaa...

Ništa, Kole nam se oženi, prošli vikend, šta da kažem, bilo lepo. Drago mi je i nadam se da ćeš, bato, da odes više u taj Dubai i da nađeš šljaku veka tamo. Da se skockate ti i Marinče i da budete srećni, veseli i debeli, što se kaže. Koliko te znam, ovo ti želiš, tako da ti i ja isto tako to želim! I znam da će sve biti dobro! Samo napred, furaj!

Evo, sad, tojest, ovoga vikenda, i ja treba da stupim u bračne vode, kao što vam je poznato, moji dragi prijatelji. Šta da vam kažem, prijatelji moji, nije baš lako, a nije ni teško. Neka odgovornost se tu pojavljuje, koja do sada, normalno, uopšte nije postojala. Kao sad mene neko pita "Gde ćemo da živimo?". Ali isto ono kao mog ćaleta. Kontate? Ne ono kao pita te neka devojka "Ej, oš da živiš kod mene?", a ti kao "Aj! Super kul!" ili tako neka glupa ideja. Ne, to. Nego "Gde ćemo da živimo ti, ja i naše dete? Ti si ultimativni car, i ti to moraš da smisliš i odlučiš i niko drugi, dragi moj. Pritom neke zidove treba srušiti, dezinfikovati sobe, radi deteta, i treba se spremiti...", i tako u nedogled. Ne saopšti se to baš na taj način, malo lepše, ali to je to. Rekao sam ovo u ženskom licu, ali iskreno ne saopšti ti to buduća žena, nego svi oko tebe. Uglavnom mislim na istog tog ćalca, a manje, kao manje, keva. I ti kao, panikaaa! E, onda ide da želiš da pobegneš od svih tih odgovornosti. Dalje se nastavlja priča, da te svi, od tvojih oženjenih prijatelja sa decom do ćaletovih prijatelja, i svih muškaraca koje poznaješ, a imaju ženu i dete, tapšu po ramenu, vide ti paniku u očima, i govore parole, tipa " Što bi tebi bilo bolje nego nama? Znaš li ti da je tvoj život gotov? Deca, to je najveća sreća, ali... Veruj, sve će biti ok, snaćićeš se..." i naravno najbolja i hit "Jesi li spreman, a!?", sa sve velikim podrugljivim osmesima, a ti se osećaš kao da treba da kreneš na Everest i svi ti sad daju gomilu nepotrebnih informacija, koje te samo smaraju da kreneš. A ovo "Jesi li spreman, a?!" , me podseća na ono kad je neki lik u ringu, i gleda protivnika koji je 1000000000000000 puta veći i jači, i onda ga sekundant bodri, kao, a ovom nije dobro u glavi... hahahahaa... ili na ono u vojsci, pa kao "Ajmo momci, jesmo li spremni na marš u punoj ratnoj opremi od 180km na 45 stepeni celzijusa, a?!"- reče vodnik sa sve osmehom na licu... hahahahahaha... Kao da njega zanima dal' si ti spreman ili ne, odo ti na marš. E tako zvuči, to toliko ponavljano pitanje "Jesi li spreman?". A ti bi da pitaš "Za šta, bre, ljudi, spreman, a!? Recite mi, moliiiiim vaaas!?".... hahahahhahaa... Ali naravno ne pitaš, jer si "muško", i ti to "možeš", ti si "spreman", a nemaš pojma ni šta samo to pitanje znači, iskreno... ono... Osim da i "nije baš dobro" kad te svi pitaju. Sad bi neko ovde pomislio da ja paničim. Priznajem, jesam paničio, i sad ponekad malo samo se uspaničim. Ali onda odjednom, kul i mir, pa onda opet panika, i tako u krug. Pazite, neko bi rekao "Zatišje pred buru", ali je sve to u suštini dobro. Nije loš događaj. Ženiš se, dobićeš dete. Pa šta? Niti prvi niti poslednji na ovom svetu. Nisi poseban, osim samom sebi, a to poštuj, al' ne drami. Ovo ja malo sam sebi... hehe... Iskreno.

Mislim, da bi sve to bilo malo drugačije da ne ide dete, mislim na brak, ali samo nek sve bude u redu. Kapiram da kad se oženiš, a ne čekaš bebu, da je sve to malo drugačije. Ipak, ti i žena možete u braku da budete mnogo više slobodniji i opušteniji, ali zar je bitno? Ako su mogli naši očevi, možemo i mi. Oni mi čak izgledaju kao da su bili veći šalabajzeri nego mi, za razliku od onoga kako se nama predstavljaju. Stvarno! Pa samo u kom su vremenu živeli i koliko je to sve bilo ipak bolje uređeno. Državne firme, odmori i privilegije, pa ih onda spičilo ono potpuno sranje, rat i "zezanje", pa su se, isti ti iz '68 godine i "... studentu su upravu..." snašli i odgojili nas. I to u ono baš grozno vreme. I ko zna kakav je to prelom bio za njih. Od komunizma, preko socijalizma do debilizma! Neki se snašli malo bolje, neki malo gore, ali većina nas nije bila gladna i imala je krov nad glavom. Dobro, neki su imali malo veći krov neki malo manji, ali krov je krov, ali nije mi trenutno tema socijalna nepravda, tako da ne širim temu. Majke su nas isto tako podržale u našim suludim životima i raznim projektima, koji kad sad pogledam, nisu vezu s vezom imali. Ali, majka je majka... šmrc, šmrc, šmrc... "Niko te ne voli kao majka". Mamaaaaa... hahaha... Možda su nas podržale i više nego što treba, ali to se desilo i sa našim očevima, tako da nosimo to isto breme. Nije za džabe ono "Breme naših očeva" i cela ta priča, i ceo pokušaj da se baš to izbegne, ali, koliko vidim, i ne ide nam baš od ruke. "Idioti oni, idioti mi", a može i , "dobri oni, dobri i mi". Svejedno je, na isto se svodi. Kao što rekoh, majke su tu krive, ali šta ćete, kad je ovo matrijahalno društvo, koliko god se mi trudili da bude patrijahalno. Svi mi to dobro znamo, samo ćutimo. Žene ponajviše. Ali sjeba ih ova ravnopravnost, što bi rekla moja keva. Pazite, moja keva to kaže, da je "... ove mlade devojke upropastila ravnopravnost... šta će joj ravnopravnost kad i ovako vlada...". Znaci žena reče to. Ona žena, završila fax, i onda odlučila da bude domaćica, i da "ne bude ravnopravna". Za ovo jedna kratka anegdota. Idemo ćale i ja, i on kaže "Sine, samo da dignem keš u pošti. Jao, ne radi! Šta sad?". Kazem ja "Pa ćale idemo na keš aparat da digneš pare", kao najnormalnije kažem ja njemu. "Keš aparat?" sav u čudu reče moj otac. Dobro, ne zna čovek, iz prošlog je veka. Odvedem ga tamo i pokažem mu kako se radi i kao "Ćale ukucaj pin kod". On me pita "Šta je to?" Sve u svemu digli smo lovu, tako što smo zvali kevu, da pitamo, koji mu je pin, koja nas je tad pitala "A šta će to tebi?!". Pazite, 40 godina rada, i šta će njemu pin kod njegovog računa?! Hit! Onda nam je dala, i onda smo digli lovu. Posle me ćale pita "A kad su uveli ovo?". To me pita 2009. godine?! Kralj! Ne zna čovek da ima pin kod?! Jednostavno ga žena nije obavestila, kad se ovlastila na njegov račun u banci i uzela i njemu i njoj karticu. Toliko o patrijahatu i vladavini muskaraca u Srbiji. Ali to nije krivica žena. Ne, mi hoćemo tako. Tako je lakše. Tetoši te baba, onda mama, onda imaš švecu, pa devojku, pa ženu, pa onda još dobiješ ćerku. I svi ti samo prinose. Ono, loše ti je za tvoje potrebe da jedeš i gledaš televizor? Što jedan moj drugar reče "Da imam tri ćerke, i to mi, brate, penzija!". Iskreno nisam tad to skontao, ali počinjem polako sad da kontam. He, nismo ni mi mutavi, ali smo glupavi, pa to ti je. Pametan muškarac zna da je gluplji od žene... hahaha

Što se tiče moje buduće gospodže sa DŽ, mogu stvarno samo da kažem sve najbolje. Ali stvarno sve ono što odlikuje jednu dobru ženu, sa gledišta jednog muškarca ili ti mene. Pametna, lepa, zgodna, lojalna. Zna da se nasmeje kad mi je sve crno, a zna i da me razljuti kad je sve belo. Znači, žena. Svako svog "konja" hvali, evo ja neću. Dosta sam rekao. Ako je meni dobra, dobra je svakome ko me poštuje i voli. Za ružne reči o njoj bijem, osim najbliže, koji mogu da mi daju po neki savet. Kad smo kod toga, jel' se sećate onoga, kad pitaš ortaka "I kakva je riba sa kojom si sinoć bio?!", a on ti kaže "Ona ima tako divnu kosu!". To znači, odlepio je i ako ti je život mio, ne pitaj kakve su joj sise i bulja, a ni slučajno "Brate, a kako puši?!", pošto ćeš istog momenta da dobiješ njegovu izbezumljenu facu, gde ti on, punim pravom, znači, naj ortak skače po lobanji, samo zato "... šta to tebe zanima...". Hahahahahahhaa.... Hit! Posle toga postoje dve opcije. Prva je, njega je ona ostavila, zato što se on prema njoj ophodio, po njegovom misljenju da tako treba, drugačije, "... jer je ona drugačija... ja nju poštujem... ti to ne razumeš... volim je...", pa ju je toliko smorio sa tim "... cici mici..." pričama, da je pobegla glavom bez obzira, jer je mislila da je potpuni kreten. To i nije tako loše, pošto posle toga imate razlog da budete pijani narednih dve godine i da je zovete telefonom i da joj on viče "... volim teeeee.... !!!", a ti njemu da objašnjavaš "Kako ona nije bila dobra za njega", a u kasnijem periodu pošto to traje "Brate, ona je kurva!". On pati, a ti mu daješ potpunu mušku podršku, šta god to bilo na kraju krajeva. A druga je opcija, on se oženi sa njom, a ti budeš kum, pa onda opet imate razlog da budete pijani, ali ovaj put za ceo život, pošto možeš da kažeš "Odoh sa kumom, draga!. Nije kum dugme, jebiga. Moram da ga ispoštujem. Zove me već dve nedelje.". I paljba sa gajbe. Ali to i ona hoće, da te ne gleda i da bi ko zna šta radila, kad ostanu žene sama sa televizorom i onim lakom za nokte. Hahahaha... "Ona ima tako divnu kosu!"- reče "retardirani" čovek.

Prijatelji, krenulo je kao prepiska, pa mi naletala priča za moj blog, ali manje više, samo kraće, sam hteo to da vam kažem. Vidimo se kod mene na svadbi, a možda i na momačkoj večeri. To sam skroz zaboravio, skroz sam zaboravio... Kontam petak, kod Džonija u kafiću. A da, otvorio je novi kafić, sad više nije "Bre", nego je "Brem" i u gradiću Pejtonu je. Tamo kod Žike slike, pa malo dole. Mnogo ga je dobro sredio i ima dobrih riba. Kontam da zatvorimo kafić, okupi se nas dvadesetak, napije... To je to... Sve u svemu se čujemo do tad...

Vozdra raja"