"Malo sam se zbunila!"

Jeste li se ikada zapitali kakav je život bio pre Hrišćanstva? U potpunosti legitimno pitanje, pošto i vreme delimo, a to smo mi koji pripadamo Hrišćanskom svetu nametnuli i ostalima, pre i posle Hrista. Zar ne? Niko nije pitao onog čoveka u Kini kako će da deli vreme ili onog u Arapskim zemljama. Ako želiš da budeš moderan i da živiš u "demokratskom" društvu, moraš da prihvatiš "naše" računanje vremena. Proslave oni svoju Novu godinu ili neki svoj praznik, ali to ono, za sebe, jer kad ustane ujutro i krene na posao, opet je postao Evropejac kome traže da zna engleski jezik da bi radio u svojoj zemlji. Jer to se mora, kako drugačije?

Ali to je sad to. Pod potpunim uticajem Hrišćanske dogme i živimo, manje više. Primera radi, monogamne veze? Jer su one u prirodi čoveka. Stari Rimljani i svi pre njih kažu da nisu. Svi znamo za njihove čuvene orgije, topljeni sir i vino u potocima. Jedino je žena morala da traži odobrenje od svog muža da ima seksualne odnose sa nekim drugim i nije smela da pije vino. Za to joj je pretila smrtna kazna. Ni dan danas se ne zna zašto ovo za vino. Daleko da žene nisu imale uticaja u starom svetu. Imale su ga uvek i vladale njime. Tek je ova emancipacija dovela žene u problem, ali to je već neka druga tema. Znate li čak da su žene u Sparti imale ista prava kao i sami Spartanci, čak i veća? Retko se to pominje. U redu, Atina je bila malo drugačija, ali kad su pokušali da im uvedu zakon da ne smeju da se "kite" toliko, one jednostavno nisu dale više pičke, i zakon propao u roku od pet dana. Tek sa dolaskom Hrišćanstva, počinjemo da dobijamo ovu verziju sveta koju sada poznajemo.

Stvarno je tako. Ništa od ovoga što mi danas nazivamo "modernim "svetom, nije postojalo za vreme pre dolaska hrišćanstva. Manje više se uvek svodilo na iste prirodne zakone koji su oduvek postojali. Ne ubi, nije došlo sa krstom, postojalo je od uvek, jer sam razum kaže da ne uradiš to. Ne toliko zbog drugih koliko zbog samog sebe. Poješće te savest. Čovek ima savest. Ne moj da varaš ženu koju voliš. Zašto? Savest, isto tako. To znači da većina nas, osim onih psihotičnih likova, imaju savest koja nas sprečava da radimo ono što je loše. Čemu onda ta neka naturena moralna načela, koja su u potpunosti u skladu sa savešću, ali su opet naturena. Zašto naturiti ono što već imamo? To mi u potpunosti nije jasno. Zakoni su mi jasni, postojali su i za vreme Rima, šta više i dan danas korisitmo Rimsko pravo, ali čemu nametanje Hrišćanske dogme i mešanje u privatan život ljudi? Svi znamo da ako nam neko "odozgo" kaže da to ne radimo, da ćemo se onda i više plašiti i pitati se, nego i samih zakona. Ali čemu to?

Čemu tolike zabrane? Iskreno, ne mogu da kažem da meni današnji svet ne liči na Sodomu i Gomoru, kako se opisuje u Bibliji, šta više, još je gore. Jeste li primetili da se vraćamo starom Rimu i svim njegovim porocima. Jel' ste primetili da nam je potreban junak i "Gilgameš"? Da ga tražimo. Da nas izvuče iz čega? Da nam pomogne da se rešimo sopstvene prirode? Da nije to? Opet jedna zbunjenost kuda krenuti, "koji je ispravan put". S' jedne strane ćemo da gledamo po internetu neku najluđu stvar koja nas pali, šta god to bilo, a sutra ćemo da se kajemo zbog toga ili da to isto krijemo i da nastavimo da živimo po nekim puritanskim načelima. Da nam onda ta dogma nije naturila neki lažni osećaj moralnosti, iako želimo da pojebemo najboljem prijatelju ženu ili da ispušimo kurac dečku najbolje drugarice u kolima?

Jel' to opet natureno nešto što nije prirodno nama samima i natura nam se već vekovima? Jel' nas to opet baca u neke imaginarne okove, koje sami sebi stavljamo? Kažu "nije teško biti fin", a ja na to kažem, "Ti ćeš da mi kažeš i učiš dal' ću i kako ću da budem fin!!!". Kad malo bolje pogleda čovek tu reklamu, primera radi, šta to uopšte znači? Da smo mi neki nekulturan narod, pa treba neko da nas uči da budemo fini? Ništa ja to ne kontam. Koliko ja poznajem isti taj zapadni narod koji plaća te reklame da se emituju kod nas, oni nisu ni najmanje fini. Pijani Švaba je fin čovek? Onda ga niste videli pijanog. Ili Englez pušten s lanca na moru? To su ti fini... Hmmm... Ali to je vezano samo za nas, ta neka paralela koju sam ovde povukao. Tako je svuda u svetu.

Treba nekako svetski da se odlučimo gde smo mi to krenuli. Ka starom svetu, i njegovim moralnim vrednostima ili ka novom i Hrišćansko-hebrejskim-muslimanskim-hindu vrednostima. Odakle tolika potreba za svevišnjim i da će on da reši sve te banalnosti? Znači, šta više, po katoličanstvu, ja ne bi smeo ni da drkam? Ne znam šta da kažem, ali koliko vidim, ljudi i nove generacije bacaju te stege i kreću ka Starom Rimu i njegovim vrednostima. Ne znam ni dal' je to dobro... Nisam pametan, ali znam da sam se "zbunila malo"... ahha... Ili da onda krene svako na svoju stranu, pa šta se desi. Ali vreme je ljudi sa se odlučimo, jer ovako se samo vrtimo u krug i nabacujemo sebi "krivicu" koja ne bi trebalo ni da postoji... Zbunjena gomila. E da, sve je ovo napisao vernik, tek je to čudno.

Hedonizam je laž

Pošto sam počeo sa tematikom elitizma i lažnog elitizma, nekako sam našao za shodno da nastavim sa istom tom pričom. Na našim prostorima je prosto nemoguće naći isti taj elitizam koji nalazimo u delima iz Viktorijanskom doba, zadnjeg doba gde je i postojao, dok nisu stigli ekipa Romantičari, i sjebali stvar svojom "željom za životom i slobodom". To je bar, po meni, bio čist izgovor, da se ne radi ama baš ništa i da se narodne mase privole da isto to rade, to jest da krenu da ne rade. Naravno da je za tako nešto bilo potrebno vremena, ali ti Romantičari, a kasnije ih možete videti kao Bitiste, Hipike, da ne pominjem ove malo poznate, pre ovih koje sam napomenuo. Ali sve je to manje više ista kerefeka. To je potpuni hedonizam, koji sa elitizmom nema "ni prostor ni vreme". Elitizam je ustrojstvo, šta god drugi želeli reći, dok je sam hedonizam... Hmmm, pa iskreno ne znam šta. Znam šta to znači u Vujakliji, ali ovako, nikada ga nisam video, niti doživeo. Upoznao sam ljude koji tripuju da su hedonisti, ali su na kraju ispali toliko nehedonisti, šta više, isfrustrirani neki ljudi, da se čovek zapita dal' ih je taj isti pokušaj hedonizma i doveo do toga. Da budu u potpunosti nezadovoljni samim sobom.

Sasvim moguće. Većina njih je lepo krenula. Sve sa romantizmom i hedonizmom zajedno. Išlo sve kako treba, uživanja na svim stranama, a onda potpuno skretanje uma i nastupi depresije. Zašto to? Kako to? Kako se to desilo ljudima koji su svoj život posvetili baš suprotnoj strani, da budu srećni, zadovoljni, da uživaju u životu? Da onda hedonizam i propaganda romantičara nisu loš put? Da svi ti ljudi nisu navedeni da urade baš to što će od njih kasnije napraviti robove sopstvene iracionalnosti ili racionalnosti, zar je bitno? Ili možda samo nisu bili pravi hedonisti, ali kao što rekoh, iskreno, ja ne znam šta je to i šta to podrazumeva, tako da.... Ali vidim u današnjem vremenu da bi isti ti prodali "zemlju za skuter". Kako sam došao do toga? Pa većina ljudi koji su meni "prodavali" hedonizam dolaze iz nekih nevladinih organiozacija ili ti vladinih. Ne neke vođe ili tako nešto, već kao neko ustrojstvo sekte. Vođe, koje iskreno ne znam, pošto ovi "papeti" koji se predstavljaju kao vođe očigledno to nisu, možda i jesu hedonisti, ali onda bi ih pre nazvao sado-mazo likovima, kad su u stanju da rade takve stvari svom članstvu. Ljudima koji im se klanjaju i žele da budu kao oni, to jest kao oni "papeti". Možda tu onda i leži zabuna. Možda pravi hedonizam nije nikada ni viđen, pa zato i ja ne znam šta je, a ni mnogi drugi. Ali možemo reći da ljudi svoju dušu prodaju za jako male stvari. I to već dosta vremena.

Ovo sa dušom sam namerno iskoristio, jer možemo reći da i psihu, stanje uma, šta više i svoje vreme, možemo prodati, ali ovo sa dušom mi nekako leglo, pa hajde da koristim taj izraz. Znači, prodaje se ta "duša za jako male pare", što bi rekao naš narod. Za neko putovanje u Skandinavsku nam zemlju ili za neku jako dobru stipendiju, ali koliko vidim tek tad ti isti postaju nesrećni. Što? Nemam odgovor, stvarno se pitam što? Hajde da ostanemo onda na pitanju, da ne bih sad ja počeo da lupetam i da dajem neke sumanute odgovore ili predpostavke. Mada je moja omiljena predpostavka da ista ta sloboda koja nam je data posle silnih revolucija uopšte nije ništa dobro donela, već samo neki privid slobode. Jebo me Žan Žak Ruso i "Teorija društvenog ugovora" koja nam je i donela sve ovo. Sve ovo, što mi nazivamo društvo zasnovano je, manje više, na toj ideji. Ideja je ukratko to da smo vladajućoj klasi dali pravo da vlada sa nama. Malo dublje od toga, ali na to se svodi. Kako sva ta kapitalna dela, kad čovek hoće, možemo svesti na tri reči. Začuđujuće!? Sve u svemu, mi smo postali samo moderni kmeti vladajućih klasa, pod potpunim prividom slobode. Dobili smo mas medije, koje nam taj privid još više podstiču, zajedno sa ovim internetom i samnom koji tripujem da nešto jako bitno pišem u ovom momentu. Stvarno! Tako ja to doživljavam.

Onda smo dobili likove koji bi u "šumu" ili "neku prirodu" da pobegnu od svega. Tek mi je to nekako poraz. Bolji su mi i "ljudi veverice" od ovih što se bore protiv sistema tako što spašavaju kitove na primer. Malo ljudi zna da je isti taj Green peace jedna od najvećih mašinerija za pranje novca na svetu. Stvarno, samo malo se raspitajte, vrlo lako ćete to saznati. Nikakva teorija zavere. Sve u svemu, našli smo se stvarno u simulaciji, kako bi to drug Bodrijar rekao ili matriksu, modernije rečeno. Jedno je rađeno po drugom, a vi pogađajte šta je šta. Totalni privid slobode, koji je veći jaram nego onaj u srednjem veku. Tad si bar znao šta si, a sad... Hmmm, sad si i dušu i razum izgubio, i još ne možeš ni da se buniš, jer "imaš sve slobode, šta ćeš više". Lepo smišljeno, stvarno genijalno. Ubacimo još tu i teoriju o imaginarnom novcu i dobili smo potpuni zatvor. Ali znam da vi ovde već znate i osećate, a sad možete i da vidite, pošto su ti "ljudi u senci" postali toliko očigledni, da je to prosto neverovatno, a mi im ne možemo ništa. Udaraju na sva čula. Hedonizam je laž, isto kao i onaj elitizam o kom sam pisao u prethodnom tekstu. Sve je to laž. Sam sam se sebi posr'o po glavi sad... hahaha... Ćuti stoko i puši, izlaza nema! Ustvari, ima, ali što bi vam ga ja rekao, nađite ga sami i ovako je u vama.

"Vi ćete meni život da zagorčavate, je li?!"

"Tehno je pank 21.veka!" to je naslov koji sam pročitao i dobio napad da napišem ovo što ću sad iskreno po prvi put da uradim, a to je da se kurčim do beskonačnosti. Zašto smo dozvolili da u potpunosti prosečni ljudi, totalni šarlatani i neki likovi koji se šunjaju po našem gradu, državi, planeti, nam govore da su "elita", da glume tu "elitu" i da mi ostali počinjemo, tojest, već dugo smo zbunjeni zašto je to tako? Iskreno postoji jako lako objašnjenje za to. Socijalno strukturološko izjednačavanje ljudi za vreme komunizma, kod nas, a u svetu mas mediji i uticaj na široke narodne mase i rečenice tipa "Svako će imati svojih 15 minuta slave" koje su se obistinile da bi se došlo do još više novca. To je sve. Mene su naučili da je loše biti elita iako si pripadnik iste. To je ono što je dovelo u zabunu mene, a i dosta ljudi koje poznajem.

To je odrđena grupacija jako brzo shvatila, ali su to više bile stare građanske porodice koje nisu bile baš pod tolikim uticajem i gde se našao neki stari član iste te porodice da ih povuče prema Londonu i pokaže im da taj isti elitizam nije loš. Za nas koji smo ostali ovde, tojest pod uticajem naših "posramljenih" roditelja, koje je bila sramota što su završilli po dva-tri fakulteta, što govore 5-6 jezika, što su vremenom postali veliki stručnjaci, a to nisu isticali, direktori firmi sa mogućnošću putovanja po svetu i sa kontaktima po istom, počela je muka sa samima sobom. Odgojeni smo tako da smo isti kao i drugi. To nije istina!

U našem narodu imate to da je loše biti elitista, a onda gledate neke "ljude" koji imaju samo novca i oni počinju da glume "elitu", zajdeno sa onima koji pokušavaju da im se uvuku u dupe, pa ti još više i glume tu istu "elitu". To mogu biti i političari i narodni pevači, nije bitno, svede vam se na isto. A vi stojite, i gledate to, zbunjeni, i mislite u sebi "Ali oni ne znaju osnovno?", a glas ti kaže "Neka , sine, dobro je to da ti znaš, ali drži to za sebe". Kolika je to glupost!!! Razumem motiv mojih roditelja. Ustvari ne razumem kako to nisu skontali. Valjda ta idealogija koja ih je ponela. Neko "bratstvo jedinstvo" na svim poljima, ali to nema veze s mozgom. U Londonu kad pored vas prođe aristokrata, onaj "posh" lik je srećan što ga je ovaj uopšte i udostoji pogleda. Imali su taj mali pad za vreme industralizacije i pada elite, koja se morala novčano vezivati za "brze" bogataše, ali i dan danas se sa prezirom gleda na sve to i pokušava se sakriti. Mnogi su opstali, ali nikada nećete čuti da im je deda bio "brzi", već Lord.

Ovde ne možemo ni govoriti o tom vidu elitizma, ali možemo govoriti o vidu intelektualnog elitizma koji su nam ostavili naši roditelji u amanet. Posle toga onim što sam ja sam spoznao, naučio i saznao o životu. To meni sve govori da sam bolji od vas! Da, baš ću tako reći. Bolji sam od vas koji se bavite pitanjem "Da li je tehno pank 21. veka?", jer to nije pitanje, to je zalud kojim sami prikrivate svoje osnovno neviđenje stvarnosti. Potpuni uticaj javnog mnjenja na vas same i onda to i jeste vaša stvarnost. "Prvi preduslov za postizanje nečeg velikog jeste potpuna nezaviosnost od javnog mnjenja" reče jedan čika Hegel. Jeste, da, bio je Nemački filozof i sigurno ste ga obrađivali na nekom od vaših fakulteta za komunikaciju na tri napisane strane. M'rš stoko, i ovo iskreno kažem. Ali vam dajem jednu stvar, uspeli ste da me zbunite i vi i moji roditelji da na kraju u mojoj glavi se ja zapitam, kao i mnogi drugi "Dal' sam ja lud ili nešto ne valja?". Ne, indusi mali gmizavi, vi ste problem ovog društva, odvratna parazitska stvorenja učlanjena u svaku partiju moguću i time stekli određene privilegije, za koje ne znate da vam mogu biti oduzete kad bilo kome od ovih koji vam ih je dao, dune. Mislim da je u potpunosti vreme da se polako isključite iz društva i one uloge koju ste sebi dali, pošto jednostavno ne možete da nosite tu ulogu. Zašto? Zato što jednostavno ne znate razliku izmeću Ubermana Ničeovog i Svečoveka Vladike Nikolaja. Eto zato primera radi! "Aristokratija je jedini vid vladavine koji može doneti napredak" reče još jeda čika, koji osmisli ovu prokletu demokratiju i pokaja se. Kad mu se učenik vratio iz osvajanja sveta i upita ga šta može da učini za njega sad kad je on vladar celog sveta, ovaj mu odgovori "Ako možeš samo malo da se pomeriš, bacaš mi senku, a sunčam se. To je sve što želim od tebe".

Ali to nije samo kod nas. Gledam kako elitizam propada širom sveta i opet dolazi do mešanja onoga što ne bi trebalo da se meša. Vilijam Blejk bi se roknuo kad bi video da se dešava isto ono što se dešavalao i pre sto pedeset godina. Šta pričate više vi pripadnici neke MTV pop tehno post Endi Vorholske kulture??? Koja su to bulažnjenja više!?!? Čemu se vi to divite i koje to idolopoklonstvo nosite u sebi i prema čemu?! O, rugobe jedne, rugobne!!! "Vi ćete meni život da zagorčavate, je li?!". Neću tekst završiti neko pošalicom ili prevratom. Žao mi je što sam uopšte i odabrao kratku formu, jer ovde i ne mogu da napišem sve kako treba. A znate zašto sam to uradio? Da bi se baš vama pridružio i približio!!! Moja greška. "Skromnost je vrlina budala" reče mi jedan prijatelj pre neki dan.

Pišanje po slikama nije umetnost, bavljenje dnevno političkim događajima je za prostake, političko mišljenje je za budale, vera je ono samo u šta ti sam veruješ, prirodno je samo ono što jeste prirodno i nema nikakve dubine u tome, poserem se na glavu Kastanedi i njegovom viđenju etnologije i sveta, to što imaš para označava samo jednu stvar a to je da imaš para i ništa više i ovako je to "Đavolji dar čoveku"... Zapamti to, prostaku odvratni, jedini sukob koji možeš imati u životu je sukob sa samim sobom. Patriotizam je dobar, ali budi svetski čovek, zajebi hipi sranja jer ih je i ovako nametnula CIA i tako do "kraja sveta i nazad" može se nabrajati, ali ovo je kratka forma pisanja pa se nema mesta, jer da napišem nešto duže, ne bi ti ovo ni čitao. I zapamti jednu stvar, ti prosta gluperdo, bolji sam u svemu od tebe, ali to mi ne znači ništa, to je moje saznanje i spoznaja, moja muka, ali to uopšte nije loše kao što su me učili. Kad su pitali majku Rodšilda da li će biti revolucije u Francuskoj, ona je žena izjavila "Mislim da još neće, moji sinovi nisu još dali novac za taj događaj". Gušim se više u vašem proseravanju i koliko vas ima. Ma, kome ja ovo sve pričam. Tišina. Petao koji prvi zakukuriče obično završi u supi...

Znate li ko je jedini ubio Chuck Norrisa?

Zamisli sunce, bazen, piči zika a ti imaš, pa... jedno dvadesettri godine... hehehe... I ne kukaš! Zašto ovo "ne kukaš"? Pa zato što kad sam ja imao dvadesettri godine dešavala su se samo sranja. I ne samo tad, već i kad sam imao četrnaest, i šesnaest i osamnaest i dvadesetjednu... I tako u beskonačnost. Samo sranja! Živiš u državi koja je jedan veliki kavez i ne možeš nigde, osim ako nemaš "šemu" za šengen, koji je koštao minimum dva soma maraka ili ako nisi hteo da prelećeš granicu Grčka-Makedonija, kao u Američkim filmovima oni Meksikanci, zajedno sa Albancima, Bugarima, Rumunima i ko zna kim, a vodi vas neki lik u tom mraku. I onda stignete! Lepi izbori! Baš lepi!

Pored toga što nisi mogao nigde zbog "kafeza"... "... za kafez si ti Pantiću...", filmovi moje mladosti. Ubaciš još Sutjesku i Tihog i Prleta, i dobiješ totalno fatalnu kombinaciju. Da nastavim, pored toga što nisi mogao nigde, jer ti fizički nisu dali, nisi mogao nigde ni zato što nisi imao prebijenog cvonjka u džepu. Kod nas je bila izreka "... e, da mi je samo da imam, ono, za Coca-Cola-u kad mi se pije... ono kupim neke slatkiše i odvedem ribu na gajbu...". Ne verujete mi i mislite da preterujem?! Pitajete bilo kog ko vam neće ispričati neku fantastičnu priču kako su "... '90 bile do jaja...", i videćete da je to istina. To sa tom Coca-Colom je označavalo neku normalnost koliko sad kontam, a i tad sam tako kontao. To su bile želje.

Kad su to bile želje, možete zamislite koliko je jednoj generaciji ubijena mašta?! Totalno, i svedena na takav materijalizam da je to strašno. To se sad pokazuje kao dobro što se tiče posla, ali ubilo je jedno detinstvo. Baš, ono, ubilo! Da deca maštaju o parama i kombinacijama? I to jako mala? Ne ide to tako. Prosto da se naljutiš na nekoga, a ne znaš na koga pre. Na državu, na porodicu, na svet?! Nisam pametan. Ali znam da postoji čitava jedna generacija koju svi žele da zaborave. Ovde mislim na vlast i svet. Baš nekako da zaborave te likove kao što su pokušavali, primera radi, da zaborave, vojnike koji su se vratili iz Vijetnama. Znate zašto? Ladno bolujemo od iste bolesti u glavu. Da ne verujete. Cele generacije imaju mentalnu bolest koju imaju i vojnici sa ratišta. Da ne dodajem da je pola te generacije i bilo na istom tom ratištu. Ajooooj, pa šta ćemo državo da radimo sa tim? A?

Da nam damo sad neki "beli šengen" i da se radujemo. Da izjavljujemo na TV-u da će "... sad opet neke generacije, kao pre, moći u Trst na kafu...". Kakve su to idiotarije, bre? Kakav "beli šengen"?! Vi mlađi ljudi, evo moram nešto da vam kažem kao stariji, i izvinjavam se zbog toga. Imali vi taj "beli šengen"ili ne, opet će putovati deca moćnika, gotivci i ostala ekipa. Vi nećete, odmah da vam kažem. Vi ćete i dalje da se borite za onu Coca-Colu i da maštate o malo opuštenijem životu, a to je da vas niko ne smara sa budalaštinama.

A jel' znate li vi koji je jedan od razloga da ne idete tamo, u tu EU. Da je ne upoznate! Stvarno! Vi ne smete da je vidite. To jest smete, ali samo na kratko. Da vas onako zaslepe svetla na nekoj eskurziji ili nekom zimovanju, letovanju. Ali da vi sad vidite kako ti ljudi žive, a ne daj Bože da upoznate nekog odatle, pa da vam kaže da mu nije dobro u EU, nema šanse. Jel' nas neko pitao dal' mi hoćemo u tu EU? Evo ja na primer, neću. Neću, majke mi moje! Znam koliko im nije dobro, znam od prilike čemu služi ta ista EU i neću da živim u nečemu što je bivša SFRJ, to jest "strpaj ljude koji se ne podnose na jedno mesto pa da vidimo šta će da se desi"! Neću!!!

Jeste li videli koliko im je trebalo da ubace Irce ili Holanđane u tu EU? Mnogo referenduma. Da li će nama dati taj referendum? Nemaju nameru. To ti je isto kao sa Crnom Gorom. Jer neko nas pitao dal' mi želimo da živimo sa njima? Nije! Nego se ta "velika nacija Crnogoraca" od šesto hiljada ljudi pitala dal' će da se otcepi od nas osam miliona. Da ne poveruje čovek kakve mi greške pravimo, to jest, šta pravimo sami od sebe!!! Potpuni žasuuu, ticebraaa!!! Kažu lepo ljudi " Najboljeg je šita bilo za vreme druga Tita!"... hahahhaha... E da, i čista da ubacim, znate li kad smo mi još trebali da budemo u EU? Sredinom prošlog veka su nas zvali, ali mi smo ladno odbili. To jest drug Tile. Ko će ga znati zašto, ali njega je u Sutjesci glumio lik koji je karao Elizabet Tejlor kad je bila mlada i jedra...

Ali ne mogu da kažem da nisam malo ljubomoran na sve te koji su mogli da upišu neki Megatrend, BK i da posle to isto vredi kao i moj Pravni Fakultet. Isti ti klinci koji nekako drugačije razmišljaju i koji imeju da se isključe od svog ovog stresa koji donosi moderni svet. A sad su još i taj beli šengen dobili. Jesam, ljubomoran sam. Priznajem. A valjda je to neka žal za mladošću i ništa više ili samo neka obična patetika. Ali ja znam jednu stvar, jedino je Bruce Lee ubio Chuck Norrisa... O tome niko neće da priča?

"Budimo ljudi, Bog nas gleda"

"Poštovani sugrađani, danas u 10.45h se upokoji Patrijarh Pavle...". Tako su počinjale sve vesti juče u zemlji nam Srbiji. Gomila snimaka naših političara kako mu ljube ruke, i krste se kako znaju i umeju. Svi su jako uzbuđeni i u zemlji i u inostranstvu... i tako i to i tako to... i naravno pijani Bećković daje izjavu... Da se o'ma zaustavim. Mogu biti sarkastičan u ovoj priči i duhovit... kakav god. Ali iskreno sam tužan. Tužan sam zbog tog čoveka Gojka, koji je umro.

Iskreno, on me je i privoleo veri. Njegova ličnost i neka blagost, koju čovek može retko da oseti u današnje vreme. Mudre reči, tiho izgovorene. Tako sam, bar ja, doživljavao tog čoveka. Ništa on nije rekao, niti tvrdio da govori što već nije rečeno ili što mi ne bi trebali da znamo. Nije pozivao ni na bunu ni na letargiju prema aktuelnim događajima. Jednostavno je bio tu, i opet mogu da kažem, bar meni, ulivao neku snagu samim svojim bivstvovanjem među nama.

Juče slušam i ljude koje intervjuišu na ulici. Tužni su. Ali stvarno tužni. Retko se to viđa da ljudi baš toliko iskreno oplakuju nekog religijskog velikodostojnika. "Živi svetac... živi svetac..." izlazilo je ljudima iz usta. Evo, iskreno, istina. Tako sam ga i ja doživljavao. Doći će do promene u srcima ljudi u ovoj zemlji posle njegove smrti. Stvarno to mislim. Tuga je jako osećanje, a ovog tipa tuga može biti i opasna po "gnjide" i "ološe". Ali ne pozivam ja sad na zlo ili tako nešto. Samo kažem, da može doći do promene, a da li će? Mislim da neće. Ne tako javne, već neke unutrašnje. A ko će ga znati, možda ga zaboravimo već za par meseci.

Ko će da ga zameni na prestolu, iskreno me ni ne zanima, jer nisam video čoveka njegovog kalibra da vodi ovog tipa pastvu. Kratko će ovo pisanije biti, jer ne znam ni šta reći. Zapala mi jedna njegova rečenica za uvo. "Budimo ljudi, Bog nas gleda". Eto, nek nam to bude vodilja za nas i buduće naraštaje. A ti Pajo, kako te je narod zvao, reci neku dobru za nas koji dolazimo kod onog gore. Tebe će on i da sasluša...

Tuga je moja muza

Sve bih hteo da napišem nešto ovih dana. Baš ono, gomile tema u glavi. Od toga da krenem kako "... su se samo njeni kukovi... i onda je izašla iz vode... kosa... dud... ud..."... hehe.... do toga "... da muški rod treba da nestane, zato što jedni drugima, sa oca na sina, prenosimo samo loš gen... loš fenotip... muku...". Ovo zadnje mi i najviše nešto bila tema u glavi, ali kad sam shvatio da su i svi moji preci sa muške strane bili žrtva sopstvene zatvorenosti i neispunjenih želja, jednostavno sam prestao da se gušim, i više mi se nije pisalo na tu temu. Mogao bih i da udarim po dnevnim geo-političkim događajima, socijalnim temama, nemaštini i samoj "maštini", ali ni to mi nekako ne ide. Toliko tih nekih misli koje bi mogle da stanu na ovaj virtuelni papir. Toliko tema. Ali ništa.

Evo i sad pišem samo zato da bih napisao nešto. Ustvari, pišem da bih razbio blokadu koja mi se stvorila, da svaki put kad sednem ispred kompa, kažem samom sebi "ma daaaaj, jebeš tu temu!". Ali ne ono kao "ništa nema smisla" i "ne treba pisati, jer time ništa ne postižem", jer i ovako pišem zbog sebe , a ne zbog drugih, ali se opet javi ta misao, moram priznati. Svi mi, takozvani, umetnici, ako smem sebe uopšte tako da nazovem, a mislim da čak i ne smem. Nek budem ja... hmmm... hajde, budala koja nešto zapisuje. To je stvarno neko moje mišljenje o samom sebi, bez lažne skromnosti. To da sam ja ubeđeni genijalac... ha... pa to naravno, i da mi je "ego" koliki i moj ud, i to stoji...A? A? Kako sam naglasio da mi je ud veliki.... hahahhaha... Ček, moram sad malo da odmorim sa pisanjem, pošto mi stvarno ne ide.

Puš pauza prođe, pisanije ponovo dođe. Baš sam sad nešto razmišljao na prozoru. Nemam šta da napišem. Iskreno nemam. I mogu to ukratko da objasnim, a ne sa onim mojim uvrtanjem i zavrtanjem, pa na kraju "naglaskom" na nešto. Jednostavno sam radostan! I to je problem! Kako to sad, pitam se pitam se... pa lepo "... tuga je moja muza, muza je moja tuga...", da citiram samog sebe, ne radost - i sad jednostavno imam problem. Nisam više tužan! Radostan sam i sad moram da prilagodim pisanije u potpunosti nekom novom stilu. Lako je dok si besan i tužan da pišeš, na to sam navikao, kao i većina ljudi koji se ovde bavi bilo kakvim vidom umetnosti. To se dobro da videti, na primer, iz naših filmova. Čak su nam i komedije tužne, ustvari. Retko ko ovde bilo šta radi iz lepote i radosti! Može iz onih napada sreće koje svi proživljavamo, ali ne i čiste radosti. A to je neko moje stanje sada. I u potpunosti sam zbunjen. Šta više, moram da se smirim, moram da prebacim tu radost u bilo koje drugo osećanje, da bih uopšte mogao da dišem kad me preplave emocije. Koliko je to čudno.

Jel' sva kreativnost kod mene proizilazi iz tuge? Jel' tako i kod drugih? Prosto ne verujem u to. Mora da mnogo ljudi piše iz same radosti. Ipak sam to samo ja. Sve u svemu, da završavam ovu zbunjenu priču, radost me je obuzela. Dobio sam ćerku, i toliko je prosto. Dosta više kukanja. Ili sam se samo zbunio, uplašio i ne želim više da mislim loše? Ko će ga znati...