Prazninaaa

A šta da vam pišem, moji dragi čitaoci... mislim da krenem o nekim svakodnevnim temama... toga toliko ima, da je to hit... nešto sad da filozofiram... hmmm... a i to sve pišanje uz vetar, bar mi se tako danas čini. Mislim i seo sam nešto da napišem, zato što nisam dugo pisao... baš nisakakvom idejom... hehe... što bi rekao Marlon Brando u Apokalipsi "... horor... horor...", i onda rikne... hehe... Eto, već kad smo kod tog filma, o čemu se tu radi. Ok, rat i ta akcija, ali uvek neko takvo kapitalno filmsko delo ima bar neku poruku. Strah? Mržnja? Užasi rata? Ok, "Apokalipsa danas", to i jeste naslov filma... hajde da odatle krenemo. Jel' sve ovo i mnogo više, naša "Apokalipsa"? Stvarno ne znam ni odakle bi' krenuo u tu priču.

Gledam, slušam, čitam i stalno se govori o nekoj Apokalipsi. Od Biblije do nekih meteora ubica... jel' to naša Apokalipsa? Jel' to taj kraj... "... this is the end, my only friend, the end...". Taj fazon? Kao zaleti se sad neki ludilo meteor, i razjebe nas sve? Nešto nam mnogo to prikazuju ovih godina, jel' ste li primetili to? Neke Apokalipse... kažem od... ma ne znam tu ni gde da krenem... mislim, sad je najmodernija ova fora sa Majama i njihovim kalendarom, i krajem sveta. Stvarno, ko tu koga zajebava, nemam pojma. Jel' se sećate "Milenijumske bube"... hahahahhahaha... koja idiotarija... sad je bilo ovo sa Cernom i crnom rupom. Stvarno nisam fizičar, pa da kažem nešto na tu temu. Ali jeste bilo frka... i ja pomislio, sad kad okrenu prekidač, ode sve u p..... m.....!!!

Nekako kako pišem ovo, kontam da mi ustvari svi, dal' podsvesno ili šta već, i priželjkujemo taj dan kad će se sve ovo, uz celu popmu, završiti. Ono kao "... kraj sveta, i nije neka šteta... banku za igranku...", taj fazon. Što, bre? U čemu je tu fora? Mislim zato i jeste dobar primer "Apokalispa danas", jer ipak ima tu osnovnu priču o ratu. Ultimativnom kretenizmu čovečanstva!!! Evo, ako mi neko objasni, ali stvarno objasni, ne ono kao ekonomski, rezonski, racionalno...ne to, ako mi neko objasni, čemu rat služi, baš ono "... meni kao pojedincu rat služi za...", dam mu sto maraka. Ne konvertabilnih, nego pravih, starih sto maraka... hahaha... stvarnno, ozbiljno... oduvek postoji, donosi bol, a ničemu ne služi... stvarno kretenizam. Ne mogu da osporim jednu stvar. Da uvek posle rata, dolazi neki napredak u nauci, baš na dosta polja. Ali šta smo mi istripovali, da smo pokusni kunići, pa kao radi nauke idemo u rat? Kretenizam... kažem i pitam, čemu služi rat? Ne kontam...

Znači, ničemu, ako sedneš i dobro se zapitaš, ničemu, ali stalno je tu. Eeeeeeee, pa sad sam se setio o čemu se radi u "Apokalipsi danas"... pa da, kako o'ma nisam primetio, pa tako sam se i ja osećao na početku ovog pisanja. Praznina, to je naša Apokalipsa danas. Kao gomila zombija je većina nas, i mogu tu i sebe da stavim. Potpuno prazni. Evo, razmisli o sebi šta radiš iz dana u dan. Ideš na posao, ako ga imaš, naravno. Malo gajbi, malo ovo ono, i onda dođe sutra. Hmmmm... sad već zvučim kao depresivac. Možda i jesam? Hmmmm... moraću to da proverim ovih dana. Nego da nastavim, ne znam ni gde sam stao. A da, da sam depresivan... ne, ne... nego da je svet prazan, da su ljudi prazni... tu sam stao. I sad neko mi o'ma da primer "... pa kao čovećeee, živi se za ljubav, živi se za momenat... ono, mislim, kako ne kontaš... ". Evo iskreno, kontam. Tako i živim... ali odakle onda potreba za ratom, koji donosi sva ona sranja? Ili kao "... e, najača je ideja sad, da napravimo najsmrtonosniji virus na svetu, i onda da ga šteknemo 500 nivoa ispod zemlje, ali da ga imamo..."??? Hmmm... ok, vojska... znači opet rat ili šta već... ali čemu to? Čemu ta ideja uopšte?

Da se o'ma razumemo, nisam ja neki peace maker, ali govorim o nečem drugom, o praznini koju osećaš čoveče. S kojom si se rodio, i s kojom umireš. Znate tu malu, pa eto, "crnu rupu", koju svako od nas nosi. I onda je na kratko ispuniš, pa se vrati. Religije kažu, da to nosimo, zato što smo odvojeni od Svevišnjeg. Ne znam, možda... Možda su i u šumi,a? ... hhhahahahahha...

Krenuo sam previše da serem, pa se eto i popišah na sebe... hahahaha... pošto sam rekao da neću da filozofiram, ali ovo mi palo na pamet, pa reko, aj' onda u tu stranu pisanja da krenem... ako sam već prazan, nek mi tema bude, praznina. A morate priznati, i lepa reč kad je kažeš, poetična... prazninaaaa... evo, reci sam sebi... prazninaaa... A? Reci? Lepo zvuči...