Reklama za ono braon piće s mehurići...

Da vas pitam onako nešto, pošto mi to na pameti baš dugo vremena... jel se nadate? Jel čekate da se nešto dogodi, i da vam se vrati vera... ne mora to da bude vera u Boga ili u šta god vi verovali, nego vera u bilo šta... mislim ako pogledate oko nas, pa baš svuda, niko više ne veruje nikome, a to bi trebalo da bude prosto, vera u ljude... čak ni rod rodu, a ne da veruješ u nešto imaginarno... mislim, baš vas pitam?

Vidite, što se mene tiče, od onih sam likova, koji baš želi da veruje... koji baš čeka i veruje. Mislim to ne znači da ja ne radim na sebi, i da eto tako čekam tog "Godoa". Ne, daleko od toga, radim na sebi, razvijam i svoj racio i osećanja, ali ipak tu nešto fali... baš fali. Nekako bih da opipam to nešto više, nekako da baš dođe i da vidiš da je to nešto... kažu ideal. Kažu, "budale ginu za ideale..", ali zar nije to, baš ono što nam fali. Ideali? Pa naša cela generacija se zasniva na "...take money and run..."!!! Mislim, ako je to smisao, onda... meni nije, odmah da kažem. Ne da sad ja ne bih da imam tog keša, i da živim lepo, ali da mi je to smisao života, daleko bilo. Il' da sad i ovo što jurimo poslove, i kao uspešni smo, i to je bitno... hmmmm... dal' je stvarno. Lepo je biti uspešan, ali znam mnogo uspešnih ljudi, i mislim opet na ovo što nam je rečeno da je uspeh, i koji nisu baš srećni, šta više... neko će reći na ove moje reči "... i bogati plaču...", ali zar ne plaču? Mislim, ne kažem da njima nije lakše, ali plaču, znam to.

Nekako nema više nekih izuzetnih dela, i ne možeš više biti vitez na konju, koji čini dobra dela... jel' tako? Ne možeš sam protiv svih, i "što bi ti sad bio drugačiji?". To su ta pitanja koja čovek sebi postavlja. Ako si malo drugačiji, odmah prst u tebe. Pa šta?! Šta te briga, što ne probaš... jedno dobro delo za drugim... pa to je ono što se može... sad ćete reći sigurno da sam odlepio, ali pomozi onoj starici da pređe ulicu kad je vidiš, il' ustani "matorcu" u basu... zapamti i ti ćeš mator biti. Stvarno žanješ, ono što seješ, to jeste istina. Što ne bih saslušao nekoga, i ako mogu, pomogao mu. Mislim, pa to ne košta ništa. Odmah neko reče iz gomile "...košta živaca...". Znam, znam, niko više nema živaca ni za koga... pa tu i jeste problem... kako će onda neko da ima za tebe? Jel' si ikad razmislio o tome?! Dal' će tebe sutra, u trenutku muke neko da sasluša, a ti nisi imao vremena, jer si, ne znam, jurio za novcem ili ko zna čim... mislim da hoće, uvek se nađe neka dobra duša... i nije njoj muka od tebe, veruj mi... nije muka, kad znaš da vredi saslušati drugoga, ali se ne plaća... hahahha... šta ćeš, slabo plaćen posao... hahahha...

Mislim pogledajte te strance... to gde mi želimo da idemo... Evropa, Amerika... i sve to... pa nisu oni nešto baš happy, koliko ja vidim. Nemaju probleme kao vi i ja, ali nešto tu smrdi, i to je osetio svako ko je bio preko, bar malo. Ne kažem, ne idi, kažem, i tamo ima nešto, što ima i ovde. Ali tu se uvek vraćam na personalizaciju problema, ne možeš da pobegneš od samog sebe. Al' da ne davim s tim... neću pametujem... i ovako serem puno ja po ovom mom blogu, kao da sam bezgrešan i ja se našao pametan da vama nešto kažem što vi već ne znate... hahhahaha... naravmo da znate, ali jedno moram da kažem... pomozi onoj baki da pređe ulicu... biće tebi bolje, veruj mi... i otvori svoje srce, već jednom... veruj malo ljudima, nisu svi tako loši. I šta ako te povredi... pa šta!!! Šta si se, bre usrao!!! Ono kao "use i u svoje kljuse"? Tom parolom? Pa to znači nešto sasvim drugo, a i nije baš uvek istina... ima dobrih ljudi, ali kako ćeš da ih nađeš, ako ne pokažeš neku emociju... nešto, bilo šta... naći će oni tebe... hmmmmm... hoće, i u to verujem, ali da li ćeš imati tad muda, da im kažeš istinu o sebi. A?! Da li ćeš?!

Hajde malo da promenimo, pa da krenemo da verujemo drugima... kako bi to bilo lepo, i koji sam ja idiot što sam ovo sad napisao i pomislio, jer tako!? Nije... ja ću tako da živim, a ti stvarno, kako god hoćeš... izbor je tvoj, i ovo nije reklama, kao "izbor je tvoj", nego stvarno... izbor kako ćeš da živiš, u šta ćeš da veruješ, kako ćeš da se ponašaš, dal' ćeš da se nadaš... i sve ostalo je samo tvoj...

Zvučim kao reklama za ono braon piće sa mehurićima... hhahahaha... ladno su i to iskoristili... aaaaaaaaaa... tako da kažeš jedno prosto VERUJ, ispadaš budala... hahhahaahha...

Pročitao sam ovo što napisah, i videh da sam malo izmešao teme, ali to mi bi na srcu... sve to skupa... ali nešto ne valja u nama samima. Sami sebe činimo nesrećnim... ideali, vera u bilo šta... nekako se sve to gubi i čini me jako nesrećnim da sve to gledam. I ne samo što gledam, nego sam i učesnik svih tih proseravanja... e moj Ferguso, prvo promeni sebe, pa onda "menjaj svet"... hahahaha... ovo sad, bezrazložni smeh... više, kao, mislim, ovo ono... a tek nada kao tema? Jel' ovo nada što sam pisao malopre... nemam pojma, valjda jeste... odo' da spavam... dosta od mene i mog prosera... hahhahaha... sad se nasmejah samom sebi... eee, veliku temu uzeh da razložim, i sad se zapletoh u njoj, dal' da pišem dok mi oči ne poplave ili stanem... ma idem da spavam, radim sutra, a vi je razlažite sami... znate šta sam hteo da kažem u tekstu, jer znam da vam je ovo u glavi što napisah gore... a kome nije? Ljudski je to... da se pitaš... opet, odo da spavam... he