Budalaština

Htedoh da pitam nešto. Jel' se seća neko one priče o kuli i o tome kako su svi živeli zajedno, i govorili istim jezikom, i onda se neki lik razljutio na tu ekipu, srušio im kuću, i uzeo im taj jedan jezik kojim su govorili, i dao mnoge, i oni se o'ma posvađali? Jel' ima neko da zna tu priču? Ma nije ni bitno, ali znate šta se dogodilo s tom ekipom, kojoj su uzeli isti jezik, za one koji ne znaju priču, i doveo ih taj lik u nemogućnost da se sporazumeju. Poubijaše se... ozbiljno, ne zezam se. Poubijaše se ljudi samo tako, i koliko sam ja skontao tu priču, sama priča nema kraj, i kontam da se oni i dan danas svađaju i ubijaju... ludilo. Ej, zbog sitnice, jedne male sitnice. Mislim lakše bi im bilo, a i manje pogubno, da su naučili da pričaju te neke njihove nove jezike, da se lepo razumeju. Kontam nešto, pa manje bi se ubijali, zar ne? Ma ko će ga znati, možda i ne bi... možda im u prirodi stvari nije ni dato da se razumeju...

Mislim pogledajte samo nas ljude, pa mi ne možemo da se dogovorimo ni oko čega, ali baš ni oko čega. Dvoje ljudi kad staviš u istu prostoriju, na neko kraće vreme, pa haos, a ne nas 5-6 milijardi na ovu malu planetu. Možda kad bi nam dali svakom po planetu, pa da se samo posećujemo, ne bi bilo ovih sranja koja se dešavaju. Pa ono kao ja na Marsu, moj neki drugar, na Mesecu, jedan na Veneri, i onda se kao nađemo svi kod nekoga na Uranu da opalimo partiju tablića... hahahahahaha... e, tad bi se možda i razumeli.

Aj' da ne postavim stvari globalno... ratovi i te budalaštine, nego najprostije uzmete za primer, ili ti što bi naučnici rekli "uzorak", jednu porodicu. Pa tu se ne zna ko pije a ko plaća, a ne među državama, firmama... i ko zna čemu. Ćale je obično stalno na poslu, ako ga ima naravno, ali aj' da uzmemo nekako najpoznatiji primer te prosek porodice, koju su nam opet servirali na TV-u, ali nije loša ona za primer. Znači ćale na poslu, i nema pojma šta se dešava, osim o onome šta mu keva kaže. Keva sad, radila il' ne radila, je u stalnoj brizi za svojim offspringom... i samo su joj oni u glavi. Ako je sin u pitanju, to je "bolesno". Znači briga neviđena, od toga dal' je jeo do takvih nekih ambicija koje idu iz "Edipa", al' da ne ulazim u tu priču sad, jer Edipov kompleks nije baš ono što svi misle da je. Hteo sam da kažem, tako jednostavan. Ako je ćerka, onda il' su šatro drugarice ili se deru jedna na drugu, pa opet imate neku svađu i nesporazum. Mislim imate ga i sa sinom, ali je nekako drugačiji, ali ga imate. Onda tu uleće ćale, koji se naravno igra gluvih telefona s kevom i kao rešava stvari, ali ustvari ni sam ne zna ni gde je ni zašto je uopšte napravio "debile", niti zašto se oženio s ovom "ludačom pored njega", koja je bila "baš do jaja lik i dobra riba" kad su bili mladi, A ista ta keva je obično razočarana, jer je imala tamo nekog udvarača, koji bi bio"sigurno bolji muž i pružio joj mnogo više" nego ovaj njen sad. Onda ih zveknu klimaksi, i manje više svi znate šta se onda dešava. A deca... haos... razne bitne stvari, ko je tu prvenac, miljenik, pa babe i dede. Kako na njih da zaboravim, babe i dede, ali ne mogu sad o njima, jer onda ova priča ne bi imala kraja. Deca prema roditeljima se ponašaju kao da su vanzemaljci, jer ne veruju šta im ovi pričaju, a onda kad postanu malo stariji ili dobiju svoju porodicu, postaju isti ti njihovi roditelji vanzemaljci, i onda hajdemo u krug. Sve "jovo nanovo". I niko nikom ništa ne priča. Ali niko... Svi žive u tim svojim malim svetovima, i ne daju ih nikome. I još sami sebe ubeđuju da je sve to istina... možda i jeste, ali podeli svoju istinu samnom čoveče, biće ti možda lakše... ladno sam ubacio subjektivno u ovu moju analizu, a to se ovim naučnicima, što se ozbiljno bave ovim stvarima, a ne kao ja, šalabajzer, ne bi baš svidelo... hehe

Ali kažem vam, ne moramo čak da uzmemo ni porodicu, možemo dva prijatelja, i to baš u muškom rodu, pošto mi iskreno ova ženska prijateljstva uopšte nisu jasna. Mislim nisu ni muška, nešto puno, ali ženska... pa tu nož u leđ, za sekund, ali možda je to i iskrenije... hmmmm?! Ma ko će ga znati. I onda imaš ortaka, i kao znate se ceo život, i tu o'ma da stanem. Ne znate se, ali uopšte se ne znate... a znate zašto. Zato što se gledate i prijateljujete, a nikada jedan drugoga niste iskreno pitali "Kako si, druže? Kako se osećaš?". Evo, kad je neko to uradio poslednji put? Evo pitam i žene, kad? Ne, niste, a da vas stvarno zanima kako je taj vaš prijatelj. Imate svojih problema? Stvarno?! Ne rise... hahahahahhaa... pa svi ih imamo, podeli ih, možda ti bude lakše, a? Ne? Ok... Sramota te? To te sramota od samog sebe? E, jebi ga onda, šta da ti kažem, ćuti i smrdi, i zakopaj to što dublje, da niko ne vidi... brzo, brzo, kopaj tu rupu, i stavljaj svoje probleme i bol, da niko ne vidi... hahahhahhahahaha... koji si ti debil, ko god da si!!! I usuđujem se da ovo kažem, baš se usuđujem... pa samo malo kad bi progovorio, ono što te na primer tišti, video bi koliko je lako... ali ok, ti zakopaj, nemam ja ništa protiv. Pa šta će meni tvoji problemi, pored mojih ličnih? Pa možda zato što kad bi mi iskrreno rekao, onda i saslušao? Nije ti to palo na pamet? Malo iskrenosti... a? Ma nema veze, da smo mi živi i zdravi... hahahahaahahaha... vrh idiotarije...

I tako ostade jedno prijateljstvo ili čak ljubav... niko nikom ništa ne priča, idemo nesporazum za nesporazumom, svađu za svađom, bes za besom, strah za strahom, budalaština za budalaštinom... i šta dobijemo? Pa baš ovo mesto na kom trenutno živimo... da baš to... a možda bi se rešilo nešto kad bi samo malo popričali i otvorili srce i dušu jedno drugom, pa kud puklo da puklo, a ne da budemo ko oni likovi, na početku priče, što se ne razumeju i hoće da se biju... haha... ovo ja nešto sam sa sobom se nasmejah... malo samo otvorenosti, jer onda bi možda došlo do smirenja duše, a ovo su samo međuljudski odnosi... koliko li još nosimo toga u sebi pored ove zatvorenosti?... hmmmm... koliko još govana? Ko će ga znati... a jebi ga, uvek je to "samo naša stvar". A kad si pokušao, bio si povređen/a?! Ne rise... Stvarno!?... Pa probaj ponovo, šta misliš o tome, a?!