Znam te, znaš me...mislim znamo se...

"Ona je ćutala, onda sam i ja uzvratio ćutanjem, jer nisam više mogao da izvlačim iz nje o čemu je sad reč. Onda je posle 6-7 sati ona pokušala sexom da reši stvar, odbio sam, jer sam želeo da znam, zašto smo ćutali. Onda je otišla, u tišini. To je kraj." Ovde citiram samog sebe, i mogao sam takvu neku priču da započnem, ali zašto?!

Sinoć sedim na jednom od onih splavova kod Juge, na reci, i pričam sa ženom, prijateljima... Naravno, tema postaje šugava, ljudi oko nas sede, i onako, nit smrde nit mirišu. Znate te likove. Jel' ste primetili koliko ih je?! Ja jesam, ali znate šta se pitam, da nisam i ja jedan od njih, i vi?! Mislim da jesam... mislim da i ja njima tako izgledam. Tako da ovde, ako izvučemo iz dve premise konkluziju... hahahaha... kako sam samo "intelektualan", dve premise, ovo ono , konkluzija, možemo zaključiti, da smo se pretvorili u gomilu mediokriteta, od kojih svako za sebe misli da nije to, nego je ovaj pored njega, a to isto i misli, ovaj čovek koji posmatra, ovoga što misli da nije mediokritet... hahahahha... opet zbunjujuće, ko šta misli. Ali i jeste zbunjujuće...

I tako svi mi u svojim ljušturama sedimo, i kroz svoje prozore male gledimo, i pitamo se "Kad će biti bolje? Kako to da samo ja znam? Kako je meni život težak... ufff". Na to ću samo reći... hahahhahahaha... hahahahhahahaa... i tako bih mogao da se smejem do kraja sveta i nazad.

Evo vam samo primer, uzmite tu ekipu koja sedi na reci na splavovima. Da vidimo. Ako krenemo od Zemuna... ne... ne... aj' ovako, da Zemun nazovemo levo, a da tamo prema gradu nazovemo desno, znači ovo će biti jako zbunujuće objašnjavanje... hahahahhaha... mog razmišljanja. Ovi tamo levo imaju svoj svet, oni su iz munzea, i njih zabole za sve... svi ostali su kreteni, oni su do jaja, i to je njihovo mišljenje, malo su pre neku godinu krenuli da prelaze most, ali to više ove "izbeglaje" koje su dobili po munzeu. Kriminal je i dalje u fazonu, i zatvorenost, potpuna!! Krenemo prema desno, naletimo, na ove sa Trga iz munzea. Oni su u tripu da su iz centra grada, tripuju, da su sa Dorćola, čovečeee... hahahahaha ... samo nekog munze Dorćola... oni su... ma ono, nisu ni za opisivanje, ali kreću se, to je bitno. Znam te znaš me... hahhahahahaha... onda malo krenemo, ali to je i dalje njihova teritorija, i stignemo do čuvenog nam splava Marina ili ti Sveti Nikola. Čoveče što su tu gotivni ljudi... hahahahaa... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... koji je ono kretenizam... to je ono kao, alternativni smo, i mi sve razumemo, ali nas niko... koja je to transparentnost... hahhahahahaahhaa... da se izrazim politički... oni ljudi imaju svoj mali svet na tom spavu, i do jaja su, bar je to njima u glavama, a problemaaaaa... pa to niko k'o oni nema... hahahhaha... ali su gotivni... onda nastavimo dalje... imate ove fensi splavove. Pa šta da kažem o njima... da su tu bosanci, crnogorci i klinci koji tripuju kriminal i devedeset treću, za koju su samo čuli, ili videli u filmu "Rane"... hahahahhaa... deco nije to baš bilo tako, a i moralo se, ali da ne pametujem... e oni tripuju, kamione i avione, mislim na sve njih i na bosance i klince... i sve ostalo je kretenski... a naročito, oni "padavičari" sa Svetog Nikole... ako nastavimo dalje, stićićemo do ekipe ovih bankara, marketing peoplea, i ne znam kojekakvih Megatrendovaca... hahahahaha... o njima ću jednom da napišem ne blog, nego knjigu, mislim na Megatrendovce. E te ljude ja zovem "magla", oni bre, nekako ne postoje za mene, ne vidim ih. Znači svi su mi gotivniji na toj reci od ovih. A ovi jesu najpristojniji, ali su se odlučili za život potpunog mediokritetsva a da to ni ne znaju, pošto oni "što znaju pravi put..." pa to je ono, vrh!!!!... hahahahahaha... žasu!!! E onda se nastavlja dalje, sa ovim sega mega splavovima, tu su ono "zabranjeno preko 18 za devojke za ulazak" i muškarce ispod 45 dina... hahahahahhaa... ajoooooooj... znači klinke rade pljugu, za džin i tonik i misle da je to život (stvarno protiv dece neću, to je stvar njihovih roditelja), ali ovi matorci, što nisu jebali nikada na žvaku i izgledaju, što bi rekao moj ortak, kako ih on ono zove, sad sam zaboravio, ali nek bude "teleće glave" ili tako nešto... jeste sad se setih "teleće glave"... hahahahaha... nego sad malo keša, i karaj klinku od 16 dina, jer "nisam imao kad sam bio mali". I tu se "ne zna ko koga koristi"... hahahahaha... žasu!!! Da ne pominjem konzule, decu bogatih biznismena, advokata, motordžije, vlasnike nekog "Bobex tradea", doktora, gotivce... ma koga hoćeš...

E to vam je ukratko moj presek ljudi u Beogradu, bez ovih iz centra grada, ovo ono, njih ću drugi put. Njima je egzotika da svrate na splavove, zamislite tek to... hahahahaha... Ej, egzotika! Mi iz NBGa i Munzea smo egzotika... hahahahaha pa to nije kretenizam, to je... Drugi put ću, stvarno drugi put. Da nastavim. I znate šta svi rade, kukaju. Ali svi, koji imaju keša, koji nemaju, pošto je to osnovna tema... svi kukaju, ali svi... nikom nije dobro... nikome!!!! I znate šta, u pravu su. Stvarno su u pravu. Samo ima tu jedan problem, nije u pitanju keš, idioti jedni, u pitanju je način razmišljanja. Ali nemojte nas da krivite, pa tako su nas naučili. Sad sam u prvom licu, jer i ja pripadam svim tim ljudima. Pa i ja sam odavde. I onda mi sevne, kao što rekoh... sedimo mi na tom splavu, kukamo po starom, i onda niodkuda, krene, šta?! Vatromet... ućutasmo se... prelepo... trajalo je i trajalo u mojoj glavi, a možda je i stvarno trajalo... prelepo... boje... prelepe boje koje se menjaju... plava... žuta, crvena... zelena... ma koja hoćeš... divno... E, tu kažem, mi dune u glavu... "Fale nam lepe stvari!!!!"... nisam otkrio Ameriku, ali sam skontao... to nam fali, lepe stvari... da se malo ljudi napune... lepe stvari... neću da pričam da čovek treba da radi na sebi i da se otkriva, to je stvar izbora, ali da nam fale lepe stvari, to je velika istina... znate kako bi se sve promenilo... hehhe... baš bi... razmislite o tome...

"Love gets sweeter every day..." (Finley Quaye)

Znate kako bih i ja pevao veselo kao ovaj lik, kog sam citirao, da se probudim ujutru, zapalim pljugu, guzičica moje žene mi onako ide do zavesice, guza vrcka levo-desno sa sve tangicama, razgrne, a ono... tirkizno more... ona skoči, ja završim pljugu, srk kafe i za njom u vodu, a vodaaaa... pa maštajte, šta da vam kažem. Još davno smo naučili u Dečijem programu da "...mašta može svašta..." Ajde onda malo da budemo deca... Da batalimo ovo odrastanje...