Beše davno...

Mislićete da sam se raznežio ili da jutros nisam gledao vesti ili tako nešto, ali malo sam se bacio u temu žene. Ne sad da želim da pišem nešto njima ovde ili da raspravljam sam sa sobom u pisaniju ko je upravu, već imam baš želju da podelim s vama neke moje lične stvari... i evo, da ne verujete, sad kad sam baš želeo nešto, to gde sam čuvao to što sam hteo da vam pokažem nije dostupno na netu... aaaaaaaaaaaa... sad ću da se snađem, pa nekako iščupam od nekle... uffffff... 5 min. pliz ljudi, nemojte da se nervirate... sad ću...

Našao... uffff... da vam ne pričam kako... mislim stvarno... ok. Znači, bio ja zaljubljen do ušiju pre jedno dve, sad već možda dve i po godine, ma da se ženim, šta da vam kažem, i sad baš da ne otkrivam šta se sve tu dogodilo i kako se završilo, jer što Ameri kažu, voda ispod mosta, ali da vam dam ovde pismo koje sam joj napisao. To je bilo neko pismo koje sam joj sročio, pa verovali vi ili ne, negde posle dve godine od raskida, zamislite onda moju zaljubljenost... ma evo vam pismo, što da vam ja tu nešto sad pojašnjavam i objašnjavam, pa prosudite sami...

"Slučajno naletoh na slike na ovom FB-u, i iskreno da ti kazem strefilo me kao... na znam šta. Što bi naš narod rekao ," kao grom iz vedra neba". Mada me taj grom cepa, svremena na vreme, samo tako.

Ne znam kako će na tebe da utiče ovaj mail,ali ja ga jednostavno moram napisati, da se izmirim sam sa sobom. Prošlo je dve godine, ali ja tebe jos uvek volim. Da neveruješ prosto, i da sam sebi budem smešan...Jura veli smeker...haha...Znam da zvuci suludo, budalasto, kretenski....ma nazovi kako god hoceš, ali je istina. A znaš kako znam?

Tako što i dalje pamtim tvoj smeh, dok smo u stanu, ti na skejtu, ide FATBOY "dotcom"...skačeš, padaš onako pijana, a ja jedino imam u glavi "...koliko je, bre,prelepaa!!"...hehe...nema ništa da se jede na gajbi, ti praviš one tvoje špagete, koje, sorry, ali nisu neke, ali ih jedem u slast, jer je to prva klopa koju si mi napravila...sedimo kod Mile na večeri, a ispod stola se pipkamo i jedva cekamo da se vratimo gajbi:))))

Spavamo, nisam još zaspao, ti naravno jesi, i onako uspavana hvataš me za ruku i prebacuješ celog mene, preko sebe...hehe...jako...nespavam celu noć,ali mi je naj na svetu...zaustavljanje saobraćaja od strane Koleta, na aerodromu, i da ne pominjem taj naš zadnji zagrljaj...ili kad si me provalila da pravim kretena od sebe, pred svima,namerno, i rekla.." aj bre glavati, prestani to da radiš, izvalila sam te"...ej, bre, meni je gotivnije da čekam tebe ispred banke, dok dižeš lovu, za put, nego da sedim negde drugde...šetam po Knezu, i čekam po onoj kiši...ludilo...:)))... posle sedimo u kafiću...tvoja mi slika bila wallpaper na telefonu, kad si otišla, iz kafića...hehe...Čoveče ti u Londonu, a ja kao mentol ovde, ni da pogledam nikoga..hehe..ovi moji"..brate jer si normalan..", a ja samo.."moja Jelena,moja Jelena..."...i samo druženje sa Zoranom...ma da neveruješ...jurim gajbi da bi se čuli preko skype-a...haha...dao sam 12 ispita u tri roka, samo zato što si mi ti rekla da završim fax...jako...promenio ceo zivot, ali ceo!!! Posle svega svi nešto protiv tebe, kao da mene izvuku, i tad sam rekao najvecu istinu " Trebao sam da odem za London, i da raznosim novine, ako treba, samo da budem sa ženom koju volim!!!"...i trebao sam, šta god posle bilo... Neću da ti se pravdam, ovo sam jednostavno morao da uradim...srce na panj, muški je to...bar ja tako mislim...

A sad da te nasmejem, evo ti link

http://www.youtube.com/watch?v=t43wF9VXYdo ,

da vidiš šta još i do danas moram da podnosim od strane Luke, Koleta i Klaje...hahahaha...(ovo je link koji dobijam jednom nedeljno) i pored onih tvojih vizitki, koje si dala Luki, koji mi ih je besomučno davao, da skupljam kao sličice...hahahahaha...prejako...i dalje to radi....jer oni neveruju da ja i dalje osecam...:)))

ljubim te i volim da to boli, i sve te slike u glavi..."

Šta kažete? Šta mislite? Mislim znam da sam napisao pismo sam sebi, i kao aj' da se zalečim koliko mogu, ali ipak... nije, bre, to lako... Odgovor, ko se pita, naravno nikad nisam ni dobio... a i šta da dobijem, zar ne? Eto... lepo mi je sad, ali da vam kažem iskreno, rastuži me ovo pismo. Ne zbog mene u njemu... lažem, i zbog mene u njemu, nego i zbog svih takvih pisama, i prokletih Londona i kuraca i palaca... šta fali ovom našem Beogradu i nekom malom stanu za početak? Pa bitka.... kom obojci a kom opanci, što reče neko pametan... a nije ni tamo sjajno, verujte mi, bio... nije, tamo si cigan... mislim izvinjavam se, da budem politički korektna, rom.... malo glupo zvuči... rom si, pa si rom.... hahhaha... rom si, pa si rom.... hahahhahaaa... pa to nema veze s mozgom, nego da ne skrećem s teme... nikad nećeš biti poš u Londonu, mali veseljače... he, tuga razmišljanja jedne mladeži, raznih predubeđenja i studiranja komunikacija u Italiji... hahahhaha... žasu... to su "snowborderi" u pokušaju... hhhahahhaa... ode ja s teme ponovo... nema veze... ko da pa i ja imam neku temu u ovom pisaniju...