Pesma o jednoj Didi iz Beograda

Dokle će, bre, pušači kurca da nas uče pameti,
Da nam se smeškaju razne budale sa televizije,
Da nam se nešto objašnjava,
Pa da se onda izvinjava,
I na kašičicu da nam daju ono sto želimo,
Pa kao kerovi oko stola da sedimo
I čekamo na dar otpatke,
Od kojih i ovako bledimo,
Više nije ni smešno,
To kao mi smo ekipa iz kraja,
I nama je kao do jaja,
Duvamo, zezanje, pivo,
Dobacujemo za devojkama,
Kao kurvo, droljo,
Okreni se,
A jebali bi sve živo,
I mrtvu patku u usta,
Samo da nam izlazi sperma gusta.

Imaš ortaka koji ima kola,
I kao, do jaja, možemo do grada
Da udišemo malo njihovog smrada,
I da gledamo nekog gada,
Koga svi poštuju, jer ima mnogo novca,
Vozi dobra kola,
Upoznaće i taj svog tvorca,
A ja ću i dalje imati rovca,
Jer ne ubijam druge, već sebe,
Što misli da je gore kod onog dole,
Što nosi rogove i vile,
Izvinite, moram da kinem.
Apcihaaa,
A, jebem ti Boga,
Ovo nije pivo, već obična voda,
Pa jesi li ti lud, hoćeš da se otrujem,
Nisam navikao na ovako jake stvari,
Iako mi stomak dobro vari.
Stvarno šta sam sve po trafikama jeo,
Nikad nisam ja negde na večeru seo,
Pa, ono, kao, sveće, muzika, ja i moja draga,
Ne, sa dragom sedim u sred lada,
Tako da ništa od ljubavi ako kiša pada,
Li pada, li pada,
Hoće li meni da padne lova s neba,
Hajde, Bože, može i sto maraka, baš mi treba.
Ne znam zašto, ali bih se bolje osećao,
Nego da si mi karu za pet santima povećao,
Pa da imam krastavac u gaćama,
Da se igram s lokalnim praćkama.

Kao kod nas u Beogradu je do jaja,
Sve je strava, jebes Amserdam,
Tamo je ionako skuplja trava,
Ali ima gotivnih rava,
Crnih, belih, žutih,
A ne samo belih krava,
Pa, onda zezanje, žurke, ludnica,
Pomeri se kretenu, jebala te pudlica,
Pederu jedan, pizda ti materina,
Hoćeš neko da ti ga satera,
Da ne veruješ, u Srbiji peder,
Mater da mu jebem,
Sad ću da ga sjebem,
Stani, pa zbog toga mogu da najebem,
Pa i on sad ima prava,
Odkad vlada ova demokratska glava.
Oni kažu da će i kod nas biti jeftina hrana,
Da ćemo imati one velike frižidere
I sladolede na kilo, pa će Bugarima I Rumunima opet biti krivo,
A mi nećemo raditi ništa,
Već ćemo piti pivo, i vikati
“Partizane jedini” i "Igraj Zvezdo le”
Ole, kao u koridi,
Ole, ja se zovem Didi,
A ti?
Ja sam Bađa,
Srednje mi je ime svađa,
I bavim se otimanjem tuđih krađa,
Malerišem klince po bloku, tretiram ih kao stoku,
A ti sunce moje malo,
Zovem se Didi, to mi je ime pravo,
Jel' vidiš moju tamnu boju,
Tata mi je iz Zambije,
Ovde je završavao školu,
A onda je ostavio mene i mamu,
Otišao je da zida Zambijsku branu.
I živeli su tako srećno do kraja,
Imali su puno dece i bilo im je superaja,
A ja gledam serije na TV ekranima u boji,
Išatirao sam se, plava mi mnogo bolje stoji,
Tako da sam spreman za Evropu,
Obećali su nam bolju klopu.
Čiča miča i gotova je Beogradska priča.