Nepristojna ponuda ili ti zbun priča

Baš sedim juče s' ovom mojom trojicom naj drugara, da ih ne imenujem sad, jer ko mene zna, taj zna i njihova imena, non-stop smo zajedno. I sedimo mi u našem nam standardnom kafiću, u jkra, i onako, manje više, baljezgamo standardne nam priče. Peđa, konobar u tom fićka od kad postoji, prilazi "Šta ima, momci?", a "A šta bi bilo, moj Đape", reče Visoki, Glavati odmahnu rukom, Debeli se namesti malo ugodnije, a Ljuti zapali cigaru i naruči standardno za svu četvoricu "...daj mi produženi s mlekom i koka kolu...". " Šta mi više i govorite... hahaha..." reče Đape i ode. I tako sedimo, i primetismo, nepoznatog nam lika u kafuću koji sedi sam, i onako... sav potunjen, ali ne tužan, nego neka zapitana faca. Malo se iscimasmo međusobno, kao "...divi ovoga...", i svi pogledasmo u njega. Čovek je sedeo pogrbljen, jedna ruka na naslonu za stolicu, naslonjena glava na tu istu ruku i polako ispijao svoj produženi s' mlekom. Đape dođe s našom narudžbinom, Glavati ga priupita ko je ono tamo, Đape reče da čovek sedi tu već neko vreme, vrti narudžbinu u krug, i ne radi ama baš ništa, osim što izgleda kao znak pitanja. Zabrinu nas čovek. Reče Debeli, onako tiho "..da ne izvadi nešto i nepljasne nas sve... hehe...". Svi se nasmejasmo. Nastavismo da sedimo, ali se nekako videlo da nas čovekova situacija ili šta god ga je dovelo do toga, baš zanima. Pa i ovako nismo imali pametnija posla, nego eto tu da se smaramo i oko pitanja nam nekog nepoznatog čoveka.

On nas pogleda. Svi se malo zbunismo. Ustade, priđe nam. Znam da smo svi pomislili "..evo frke, nešto je čuo šta smo pričali...", ali on nas priupita da li može da sedne. Malo se pogledasmo međusobno, ali kao, aj' sedi čoveče. Čovek sede i reče da je čuo kako pričamo o njemu, ali da vidi da nismo zlonamerni, nego zainteresovani za njega, i da mu se to svidelo, jer je to jako retko u današnje vreme, da bilo koga interesuju tuđi problemi. Ma sedi čoveče i pričaj, nekako mu prećutno rekosmo.

Da ne imenujem sad čoveka, ali on nam otvori srce, kao da se znamo hiljadama godina. Ćutali smo i slušali. Nije sad to neka neverovatna priča, ali je bila iskrena muka nepoznatog nam čoveka. Poče on sa "...i tako se smuvah ja sa tom nekom devojkom, koja mi se baš sviđala, čak sam je i znao preko drugara, ma sve ok. Počela veza, i moram priznati da sam se jako brzo zaljubio. Lepa, bre, pametna devojka... malo ćutljiva i zatvorena, ali rekoh sebi u tom momentu, nije bitno. Ona ima neke prijatelje, znate one "kvaziintelektualne" što raspravljaju o postanku univerzuma", svi se nasmejasmo za stolom, jer su nam ti likovi bili svima i previše poznati, "... ali rekoh ja, nema veze, malo ću da se našalim s njima, da ih ispoštujem, pa njeni su prijatelji. Tu ona ima i neka dva najbolja prijatelja, devojku i nekog lika, s kojima se viđa i čuje svaki dan. Stvarno ok likovi, tako da sam i s' njima postao jako brzo dobar, šta više, jako dobar. Ma zajedno smo i na vikende išli, pili, družili se... ma sve kako ide i dolikuje, što bi se reklo. Znači jasno vam je šta se dešava...". Mi svi klimnusmo glavom, mislim ništa za sad nejasno kod čoveka u priči... "... tako da ne dužim priču, ali tu sam. Zaljubljen, već imam neku i pre toga sliku o njoj, ali znate i sami, kako mi muškarci imamo to, već i neku u potpunosti samo svoju sliku o voljenoj nam ženi...", svi se nasmejasmo, jer nam i to beše poznato..."... i tako da nedužim sa tim svim, normalnim događajima, za početak jedne veze. Ona tu nešto pominjala da je pre godinu dana imala neku vezu, koja se nije baš slavno završila, ali ko nije, zar ne? Ja tu ništa, razmišljam, kad bude htela da priča, pričaće. Mislim, rekao sam joj kao što i svakoj kažem, ako mi je i malo stalo, ma ustvari, bilo kojoj, neću da znam ništa o tvojim bivšima, naravno misleći na neke detalje, i neke nejasnoće, koje mogu da ugroze moju mušku sujetu, koja posle dovodi do problema u našoj sadašnjosti... mislim meni to normalno...". "Naravno..." rekosmo sva četvorica, nekako baš u glas, i to nas sad sve nasmeja. Čak se i čovek nasmeja od srca. Svi smo znali da svako od nas ima "najveći" kurac u gaćama... hahahaha... evo sad se i ja smejem jačini muške sujete. Niko ne želi da dok spava s svojom devojkom ima slike drugih likova u glavi, pa makar i za mikro sekund, koliko god da je samouveren. Jednostavno kvari sve. Sve devojke su "nevine" za muškarca, kad ulazimo u neku vezu, gde, pa mogu reći, "uvozimo" naša osečanja. Nastavi čovek "I tako vam kažem, to neka situacija za dva meseca veze. Moram vam priznati da već u tom momentu mislim da pređem na neki viši nivo u vezi, ali... ma da skratim priču. Sedim ja kod nje na gajbi, i gledam onako slike na kompu. Ima ih milijardu, ali koliko hoćete... prosto čovek da ne veruje. Ali aj' nije sad to bitno, pritom je tu i gomila nekih bivših momaka, koji su i dalje tu na slikama, ali ne ono na jednoj dve slike, nego, bre, hiljade i hiljade slika. Tek naletim niotkuda na slike gde se ona i njen najbolji drug ljube."Mi svi tu poskakasmo, ali čovek nas smiri, da bi nastavio "... nije to mene uznemirilo, mislim pomislih, ljudi se malo napili, povatali, pa kome se nije desilo. Ulazi ona u sobu, i ja onako, još iz zezanja, pokazujem joj slike, i kao ... hahaha..., a ona meni "... pa da, mi smo bili šest godina zajedno...", reče mi onako najnormalnije...". Mi ućutasmo..."... da momci, čuje se i viđa sa svojim bivšim više puta nedeljno, čak sam mu i svoja kola davao da vozi na izletima, i ne znam da je to bivši...". Ostadosmo nemi. Znam za sebe da to moj mozak ukoči, kao da mi je neko gurnuo šipku među točkove bicikla, koji vozim u glavi dok mislim... hahaha... ali tačno vidim da se to desilo svima, čak i ovom čoveku koji nam priča, ponovo..." ... i to je njoj najnormalnije...". Tu već počesmo da negodujemo, ali i dalje se vidi da niko, ali ama baš niko od nas to ne konta. Mislim, ja sam prvi imao devojku deset godina, ali vidim je dva puta godišnje, i to slučajno, i tu sam za nju ako joj nešto treba, ali ovo... hmmmm... daleko od normalnog..."... ja naravno ustadoh, bez texta, pošto mi neko, to jest ona objašnjava da je sve to normalno, i pošto vidim da tu nema neke izmene u razmišljanju, ustadoh i odoh...". "Bravo matori, tako i treba..." reče Ljuti. "Ali tu se priča ne završava" nastavi čovek. "Kažem vam to moj mozak stvarno ne može da preradi, ali ipak ja volim tu devojku, pa rekoh aj' da pokušam da razumem, jer ona hoće da priča. Ona priča, i ja se osećam kao da sam lud. Da je sve to normalno i tako to. Možda ja to ne shvatam ili nisam moderan, ali meni to nije normalno...". "Naravno da nije" reče Visoki, i to ljutito. " ... i tako okupim ja njih malo na okup, nju, tog "naj"ortaka, ortakinju, oni meni sve isto, da je to kul... hahhahahaha... pa stvarnoooo...". "ok, uspem ja nekako to njima da objasnim da to nije baš ok, ili ti NIJE NORMALNO!!!! i nastavim da budem s' tom devojkom. Ona tu krene da briše slike s kompa, menja mišljenje, sve razume moj osećanja... ma šta oš, ali sad naravno ne da meni Đavo mira, znate i sami..." ." hahahahha... naravno!" nasmejasmo se svi, ali sad već nekako polu kiselo."... da vam ne pričam šta je bilo između, jer i sami znate, ali znate šta se ispostavi?!". "Šta brate?!" svi u isto vreme rekosmo... i onda se ponovo nasmejasmo sami sebi. "... da je ovako sad, ona u kontaktu sa svim svojim bivšim momcima, kao da su joj najdrugari ili bar dobri prijatelji, svi oni ljudi koje sam ja upoznao, ali još luđe, znate ko su joj sex varijante bile u jednoj godini bile, kad je kao malo "poludela"?!?!. "Ko, brate moj?" reče Glavati. "... pa matori, skoro cela njena ekipa, ili ti da budem pošten, dobar deo te ekipe, tako da tamo s ljudima s kojima sam ja sedeo i pio pivo, dobar deo tih likova, je meni karao ribu. Pa sam sam joj na kraju rekao da se to ne radi u ekipi, ako se uopšte radi!!!! Naravno tu imate i one drugare koji daju savete, mislim na one zaljubljene u nju, koji su joj još bliži, i hoće malo pičke... hahahahahha... znači sam sam sebi u momentu shvatanja situacije u kojoj sam se našao, bio jako smešan!!!". Svi smo ćutali, i jednostavno nismo imali šta da kažemo. Čak ni kul Debeli, je ostao u jako nezgodnom položaju, ne pokušavajući da se namesti, da mu bude udobnije, što je jako neobično za njega, nego, samo je u njemu bila želja da čuje, kako se ovo završava. "i tako... to je događaj koji se dogodio... ona naravno posle toga moli da budem s njom, nije znala da to nije normalno, neke priče, odjebava celu ekipu, briše i ostale slike... hahahaha... čak se i to dešava postupno, sa mojim saznanjima... hahahaha... žene..., koja joj, a to mogu i ja da uvidim i nije baš neka ekipa, zar ne?!... hahahaha... i znate šta?". "Šta?!" rekosmo svi u glas..."... odlučim se ja posle svega toga, i posle gomile svađa i svega toga da je oženim s istom???!!!!" Znam da sam vas zbunio... hahahaha... ali ni sam ne znam kako je meni to palo na pamet. Mislim da manemo tu njenu idiotsku priču koju mi je priredila, i koja će uvek biti tu. Mislim znate da će da me prođe, ali mislim, ono... bre... kontate...". "Brate, ne kontam te samo za ovo da je ženiš, za ovo ostalo da..." reče Ljuti. "Pa brate, nije ona loša, u međuvremenu je ona skontala štošta, mislim i potrošio sam i živaca i vremena da joj pojasnim da nije baš ta njena priča najnormalnija i da je sve to jedna velika bolest, koja potiče još iz njene porodice... hahahhahahaha... a recite kako sam i psiholog". " Ne boj se, u ekipi si psihologa... hahaha..." reče mu Glavati, svi se nasmejaše."... ali eto, nekako sam kontao da je volim, i da ajde, i to prođosmo, pa da nastavimo dalje, jer iste su sve, i kad tad, naletećes na neku takvu priču, s bilo kojom budeš bio, pre ili kasnije, ali iskreno da vam kažem, ne znam više ni šta da radim ni šta da mislim, pa sam eto odlučio vama, ukratko da ispiračam priču, kao potpunim neznancima... ne očekujem nikakav odgovor niti ga želim, samo sam vam rekao u kom se momentu nalazim i zašto pijem kafu sam sa sobom i razmišljam... eto... jednostavno se stalno u meni lomi "teraj se kučko u pičku materinu za sve gluposti koje si mi donela u život, a najviše zbog uništene slike koja mi je, bre, trebala!!!!" ili "dušo sve je ok" i da nastavim da se borim sam sa sobom, i nadam da će da prođe, ali kažem vam da i prolazi. Kažem ponovo, svaka ima svoju priču, ovo samo jedna od mnogih suludosti koje čovek može sebi da priredi međuljudskim kontaktima. Eto to vam je ta priča. I da ona sad čuje ovu priču, i kako sam je vama ispričao, digla bi frku, o'ma nešto bežala, ili ti ne znam šta, a ovo samo priča i deljenje mišljenja... hahahahaha... žene i gluposti stvaro idu zajedno. Ne kažem da smo mi nešto bolji, ali ovo... hmmm... hhahahahhahaa...".

Pogleda čovek na sat, reče da žuri i ode.

Ostadosmo nas četvorica, koji smo stvarno, čuli sve, ali za ovako nešto ne, i svako od nas pomisli, bar za sebe znam "Hvala kurcu, što to nisam ja... samo bi mi još to, pored svih problema u životu, trebalo... rokn'o bi se...". Pogledasmo se, i za živo čudo, niko ne reče ništa, priđe nam Đape i reče "... šta hoće onaj ludak?...", "Ma ništa brate, neki mentol, nego daj još neku kafu, i jel' si nabavio Visokom telefon od one ribe?" upita Glavati. Debeli se namesti udobnije. Ljuti je upalio cigaru i počešao se po nosu. A Visoki se bunio što je Glavati pitao za telefon, a ne on.