Tanana

Ne pričam ja o ribama i takvom sranju,
O kriminalu, i kokainu u ovalu,
O parama, avionima i Veneri,
Idi kući i od toga ruke operi.
Već ti govorim o tom real-soc. stanju,
Opet su ostavili lovu na pranju,
Na nekom Kipru ili kamenom bunaru,
Ali ne komunisti koji drže sve u šaci,
Već sad ovi demokratski kriminalci.
Ne napadaj Otpor, oni su nas oslobodili,
A sad su nam i direktorijume stvorili,
Pa će da me optuže, bio si za Slobu,
Ili valjao si neku drogu,
E pa jebes slobodu ako je ovakva,
Više meni odgovara stanje pata,
A i panika me hvata,
Dosta mi je ovog TV rata.

Sad samo nove face gledamo,
Treba kao njima da se predamo,
Da nam na sladak način zagorčaju živote,
Oh, kakve divote,
A niko ni A da kaže,
Jer će odmah da ga optuže da laže,
Pa će na svim TV ekranima biti u boji,
Ali neće da ima kravatu koja će lepo da mu stoji.

Svi se bore u svetu protiv globalizacije,
Ali ne i mi, mi smo uz Ujedinjene Nacije,
Koje šalju pozitivni vibracije,
Sve u interesu svetske demokratizacije.
Uz bombe i pivo, mi slavimo sve živo,
A dajte nam i malo para,
Jebe nam se i da li nas žena vara,
Stvarno smo stoka prava.
Ali za jedno pet godina i kod nas će doći u modu,
Pa će moderni studenti početi da vade vodu,
I da postanu borci protiv globalizacije,
I one lažne demokratizacije,
Ljudi, dokle bre tako,
Da nam životi budu i ovako i onako.

Ima li u ovoj zemlji ljudi koji imaju muda,
Da ne teže putem kojim je išao Buda,
Da ne traže nekome savet da mu kaže,
Da nam puderom više niko dupe ne maže,
Već neko da kaže ”Ne valja,
Dosta je bilo, neću da ti sednem u krilo,
Ti bi jeb'o sve živo,
E, pa mene nećeš,
Makar mi postalo sve sivo.
Jeb'o te dolar, on nije moj Bog,
Dosta mi je da ti živiš od života mog,
Sad ću da ti jebem mater,
Baš me briga dal' će da me shvate.”

Taši, taši, tanana,
I svilena marama,
U marami šećera,
Da nam dete večera.