http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/index.1.sr.html
Evo vam link, i to vam je u našim novinama. Pa da krenemo redom:
Радош Бајић
Зјапе куће као аветиње
А у време мог детињства, у основној школи у којој сам научио да читам и пишем, у сваком одељењу било нас је преко четрдесет.
И тако…Што би рекао мој Радашин. Крајем маја ове године завршило се емитовање серије „Село гори, а баба се чешља”. Милашин, Драгојло, Ђода, син Драган и остали чије су судбине чиниле колоплет саге о савременом српском селу, која многе није оставила равнодушним, нису отишли на море. Без обзира на то што је врело лето, и што се и за мале паре, и на рате, могу оквасити ноге у...
Gde god da može da ih skvasi, nek ode i nek se udavi u toj bari... čoveče, Radoš Bajić, " Selo gori, baba se češlja"???? Pa to nema veze s' mozgom! Mislim, to je dobro poznata poslovica, i svi znamo šta znači, i šta je hteo da kaže Radoš ili ne znamo, ali brateeee... da od toga pravimo seriju, i to od naše pretplate koju plaćamo, samo da vas obavestim, od RTS-a?! E neće moći... Mislim, kontam ja da postoje ljudi koji to gledaju, ali zaštooo... zaštoooo... ili ti whhhy, što je rekao moj prijatelj Žugić, kad su ga navatali kako krade na eskurziji flašu viskija i počeše ga tući, a on im pobeže i reče " Why you beat me like a dog!!!?".... hahahahaha... hahahahaha... Žule, koji si ti car, kako ti je, bre, to palo na pamet... hahahhahaha...
Sledeći je naš čuveni umetnik:
Зоран Христић
Хранилица зла и немоћи
За заборавне, нудим подсетник о настајању и трајању хранилице зла.
Ко хоће да се гради анђелом, постаје животиња, Блез Паскал (1623–1662) Део наших политичара и део српске интелектуалне „елите“ мудро је смислио нови српски бренд, хранилицу зла. Њоме је нахранио анђелчиће како би имали снагу, а не памет, да разбију визију оплемењеног простора Београда и затру клицу културе. Шта анђелчићи знају шта је култура сопственог...
Šta to uopšte znači. Mislim, većina nas to može da dokuči, ali zasto. Znači opet se vraćamo na Žuleta i "Whhhhy?". Mislim, poštujem čoveka, ali brateeee... dosta toga, jer onda, kad su mi obojica na istoj strani u novinama, i on i Radoš, to se svede na isto, zar ne?
Sledeće je:
Миљенко Јерговић
Балоте у Срему
Кад год возом путујем за Београд, а радо путујем баш возом, јер сам некако навикнут да Београд почиње од железничке станице, увек покушавам поново видети оно место на којем су Далматинци, или далматински Срби, онда балотали Роман Јована Радуловића „Од Огњене до Благе Марије“ прво је фиктивно дело некога важнијег српског или хрватског писца које се на директан начин бави догађајима...
Mislim, ovo neću ni da komentarišem. I ja volim da se vozim vozom. Lažem, ne volim da se vozim vozom, jer se ceo jebeni život vozim vozom, jer mi je i pokojni deda bio mašinovođa, pa sam stalno sve to morao da poštujem, i da ako treba, i do Norveške krenem vozom. Ali to nema veze s ovom pričom, jer ja ne znam ni ko je ovaj čovek.
Sledeća je naša čuvena spisateljica:
Мирјана Бобић-Мојсиловић
Олуја
Тринаестогодишњица „Олује” у Београду је обележена паљењем свећа и говором председника Тадића. У Хрватској је годишњица „Олује”, акције хрватске војске којом је из Хрватске протерано преко двеста хиљада Срба, као и сваки пут до сада, прослављена помпезно и слављенички. Онај ко мисли да ће икада бити другачије, грдно се вара. Протеривање Срба се у Хрватској сматра...
Ne mogu da kažem ništa na text, jer se slažem s njim, ali mi Mirjana Bobić nikada nije bila jasna kao pojava na našoj sceni. Ko je ona, i šta je ona to tako bitno uradila u životu? Mislim stvarno, šta? Napisala par knjiga, za koje mogu da se opkladim da niko od vas nije pročitao, karala se sa poznatim likovima, uvalila se na neki fax da predaje i to je... mislim to... koliko ja znam, a kažem, ne znam ja puno, pa me vi slobodno ispravite... to je jedna od osoba koja me je uvek zbunjivala, ona, njena priča, njena bitnost, i uopšte zašto je tu...
Sledeći:
Петар Бокун
Тамна страна мита
Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво .
У митолошко време у старој Грчкој поштовало се правило да један првак вреди као десет хиљада обичних. Тако су били и награђивани. Стари Грци су знали вредновати труд, муку и таленат као неопходне услове да би човек израдио оно што можемо назвати митом о себи. Други неопходан услов је време, године, деценије, зависно о којој врсти делатности је реч. У активностима где преовладава талент, као у спорту, на естради, брже се стиже до мита него у научним, стручним или уметничким подручјима.
Последњих педесетак година дошло је до супремације медиокритета који су злоупотребили појам једнакости међу људима, проширивши га и на оне животне ситуације где је то контрапродуктивно. Број (квантитет) постао је мерило вредности уместо квалитета дела. У име партијске, идеолошке, класне подобности арбитри у сфери процене шта је елитно а шта шунд постали су некомпетентни људи.
Најбољи и најсвежији пример деградације креативног, а само креација издржава тест времена, јесу привилеговане пензије, које додељује неко министарство, где су их репродуктивци из комисије додељивали себи једнаким репродуктивцима, а потпуно су запоставили ствараоце, чија дела они само интерпретирају. Ту се нашло тушта и тма глумаца, певаљки, преводилаца, балерина, а књижевника, песника, композитора – за прсте једне руке.
Вишедеценијско негирање проверених ауторитета, као део идеолошке борбе „радника и сељака”(и поштене интелигенције?) против аристократизма у свим његовим видовима (долази од грчке речи aristos-најбољи) довео нас је дотле да у први план избијају злобни, злуради, нишћи духом, који, заузевши места у комисијама, новинама, одборима, снижавају критеријуме изврсности, награђујући по племенском, земљачком, а не уметничком мерилу. Државе су се мењале, али су одреда неговале на својим јаслама разне комитетлије, владаре из сенке, који анонимно процењују нечије вредности. Кратких рукава, код таквих, увек су остајали они најквалитетнији. Ако би се неко издигао до степена легенде, мита, већ би се нашао неко ко би добио задатак да га унизи по типу: „Стева је много добар... рецимо уметник... али му је Жика ј… жену!”.
„У том лудилу”, као што рече Шекспир, „има система”. Од нашег министарства поменути Шекспир не би добио пензију, али би је добили медиокритети који су извикивали његове речи с бројних бина. Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво.
А наш заједнички ниво обележава комплекс мање вредности (Kleinminderwertigkeitkomplex).
Да све није тако црно говори масовно дивљење и најновија идентификација народа с најлепшим и најбољим нашим тенисеркама, од којих се код ванвременске лепоте и квалитета Ане Ивановић, човек запита: „Боже, чиме смо је заслужили!”.
Док нас не буду водили најбољи у сферама своје делатности, док подобни буду газили способне, нема нам наде за бољитак. А народ који не цени оно најбоље код себе, нема „су чим пред свијет изићи…”.
Историја нас учи да од историје нисмо ништа научили или конкретно, болујемо од накнадне памети, јер никад за живота нисмо признавали своје величине, него смо чинили све да их сведемо на своју димензију. Треба ли поменути судбину Нушића, плејаде великана, којима смо упорно постављали клипове за живота, до најновијих гажења проверених величина. Време као једини поштени судија осветлило је сву величину њиховог мита, а ефемерне идеолошке, класне, расне, дисквалификације показале су се потпуно неважним.
Нису митови потребни њима, они су неопходни нама, јер смо у овом тренутку изгубили идентитет, а њега можемо поново пронаћи само преко својих великана, митова, легенди. За то су потребни људи с позитивним вибрацијама, а све злодухе, завиднике, критизере, треба отпремити у ропотарницу историје.
Петар Бокун
[објављено: 05/08/2008]
Moram priznati, da ne znam ko je čovek, ali se nekako baš slažem s njim, tako da neću dalje i da nastavljam da se bavim s njim!!!!
Sledeći:
Александар Баљак
Рат је први почео
* Непријатељ нас је увукао у рат, а ми смо га баш ту чекали.
* Док су једни вредно стварали своју државу,други су на истом простору вршили масовна самоубиства.
* Масовно протеривање Срба из Хрватске протекло је у најбољем реду. Из авиона се видело да прогнаници долазе из једне уређенеземље.
* Етничко чишћење је извршено по свим правилима ратовања, уз стриктно поштовање међународних конвенција.
* Чим смо их протерали, стекли су се услови за њихов повратак.
* Прогнаници слободно могу да се врате својим кућама. Нови власници једва чекају да се упознају са њима.
* Хрватска се поштено раздужила. Дала је више Срба него што их јенеповратно узела.
* На том простору сада живи други народ јер је првом истекао рок трајања.
* Срби и Хрвати су морали да се разиђу јер два добра не иду заједно.
* Више нас не дели провалија. Напунили смо је лешевима.
* Ово је изузетно повољан период за Србе у Хрватској. Број убијених Срба у Јасеновцу сада је мањи него икад.
* Једни смањују број убијених, а други повећавају. Нема дилеме ко је ту хуманији.
* Не слажемо се око броја убијених. С којим бројем бисте ви били задовољни?
* Оптужница је на климавим ногама, али правди се ионако нигде не жури.
* Да ли ће хашким осуђеницима српске националности у издржавање казне бити урачунато време проведено у Србији?
* У развијеним земљама људи се убијају од посла, а ми то радимо без по муке.
* Није то био грађански рат, него је ратовао свако са сваким.
* На ратишту сам био много добар. Сажалио сам се над једним телевизоромкоји је остао без игде икога.
* Можда је крао, можда је клао, али није кршио обичаје ратовања.
* Ратни злочинци неће остати некажњени! Има да их гризе савест до краја живота.
* У рат смо ушли отворена срца. Отуд толико крви.
* То је био ослободилачки рат. Ослобађале су се најниже људске страсти.
* У рату нисмо могли да се препознамо, а у миру да сеидентификујемо.
* Кад смо сабрали њихове жртве и од тога одузели наше, рачуница је показала да смо пословали без губитака.
* Убиј и ти мене, па смо квит!
* Нећемо се више убијати без разлога. Паметни смо људи, смислићемо већ нешто.
Александар Баљак
[објављено: 04/08.2008.]
stampaj posalji
Ne znam, ovo stvarno morate bez mene da shvatite, jer ja ovo skontao nisam. Zvuči jako intelektualno, ali meni nije jasno šta je čovek želeo da kaže ovim textom!!! Mislim i da znam, prisralo mi se od dotičnog, a možda i od same teme!!! Jebeš temu, to mi je parola!!!
Hteo sam da idem do kraja i da ih nabrajam i da komentarišem, ali sam shvatio da to u potpunosti nema smisla, i da je i to još jedna gomila govnara, koji nam prodaju muda za bubrege!!! Izvinite me ljudi!!! Smučilo mi se, samo čitajuči šta imaju da kažu tako "intelektualni" i sa "stavom"... žasu tebra, žasu!!!!
Evo vam link, i to vam je u našim novinama. Pa da krenemo redom:
Радош Бајић
Зјапе куће као аветиње
А у време мог детињства, у основној школи у којој сам научио да читам и пишем, у сваком одељењу било нас је преко четрдесет.
И тако…Што би рекао мој Радашин. Крајем маја ове године завршило се емитовање серије „Село гори, а баба се чешља”. Милашин, Драгојло, Ђода, син Драган и остали чије су судбине чиниле колоплет саге о савременом српском селу, која многе није оставила равнодушним, нису отишли на море. Без обзира на то што је врело лето, и што се и за мале паре, и на рате, могу оквасити ноге у...
Gde god da može da ih skvasi, nek ode i nek se udavi u toj bari... čoveče, Radoš Bajić, " Selo gori, baba se češlja"???? Pa to nema veze s' mozgom! Mislim, to je dobro poznata poslovica, i svi znamo šta znači, i šta je hteo da kaže Radoš ili ne znamo, ali brateeee... da od toga pravimo seriju, i to od naše pretplate koju plaćamo, samo da vas obavestim, od RTS-a?! E neće moći... Mislim, kontam ja da postoje ljudi koji to gledaju, ali zaštooo... zaštoooo... ili ti whhhy, što je rekao moj prijatelj Žugić, kad su ga navatali kako krade na eskurziji flašu viskija i počeše ga tući, a on im pobeže i reče " Why you beat me like a dog!!!?".... hahahahaha... hahahahaha... Žule, koji si ti car, kako ti je, bre, to palo na pamet... hahahhahaha...
Sledeći je naš čuveni umetnik:
Зоран Христић
Хранилица зла и немоћи
За заборавне, нудим подсетник о настајању и трајању хранилице зла.
Ко хоће да се гради анђелом, постаје животиња, Блез Паскал (1623–1662) Део наших политичара и део српске интелектуалне „елите“ мудро је смислио нови српски бренд, хранилицу зла. Њоме је нахранио анђелчиће како би имали снагу, а не памет, да разбију визију оплемењеног простора Београда и затру клицу културе. Шта анђелчићи знају шта је култура сопственог...
Šta to uopšte znači. Mislim, većina nas to može da dokuči, ali zasto. Znači opet se vraćamo na Žuleta i "Whhhhy?". Mislim, poštujem čoveka, ali brateeee... dosta toga, jer onda, kad su mi obojica na istoj strani u novinama, i on i Radoš, to se svede na isto, zar ne?
Sledeće je:
Миљенко Јерговић
Балоте у Срему
Кад год возом путујем за Београд, а радо путујем баш возом, јер сам некако навикнут да Београд почиње од железничке станице, увек покушавам поново видети оно место на којем су Далматинци, или далматински Срби, онда балотали Роман Јована Радуловића „Од Огњене до Благе Марије“ прво је фиктивно дело некога важнијег српског или хрватског писца које се на директан начин бави догађајима...
Mislim, ovo neću ni da komentarišem. I ja volim da se vozim vozom. Lažem, ne volim da se vozim vozom, jer se ceo jebeni život vozim vozom, jer mi je i pokojni deda bio mašinovođa, pa sam stalno sve to morao da poštujem, i da ako treba, i do Norveške krenem vozom. Ali to nema veze s ovom pričom, jer ja ne znam ni ko je ovaj čovek.
Sledeća je naša čuvena spisateljica:
Мирјана Бобић-Мојсиловић
Олуја
Тринаестогодишњица „Олује” у Београду је обележена паљењем свећа и говором председника Тадића. У Хрватској је годишњица „Олује”, акције хрватске војске којом је из Хрватске протерано преко двеста хиљада Срба, као и сваки пут до сада, прослављена помпезно и слављенички. Онај ко мисли да ће икада бити другачије, грдно се вара. Протеривање Срба се у Хрватској сматра...
Ne mogu da kažem ništa na text, jer se slažem s njim, ali mi Mirjana Bobić nikada nije bila jasna kao pojava na našoj sceni. Ko je ona, i šta je ona to tako bitno uradila u životu? Mislim stvarno, šta? Napisala par knjiga, za koje mogu da se opkladim da niko od vas nije pročitao, karala se sa poznatim likovima, uvalila se na neki fax da predaje i to je... mislim to... koliko ja znam, a kažem, ne znam ja puno, pa me vi slobodno ispravite... to je jedna od osoba koja me je uvek zbunjivala, ona, njena priča, njena bitnost, i uopšte zašto je tu...
Sledeći:
Петар Бокун
Тамна страна мита
Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво .
У митолошко време у старој Грчкој поштовало се правило да један првак вреди као десет хиљада обичних. Тако су били и награђивани. Стари Грци су знали вредновати труд, муку и таленат као неопходне услове да би човек израдио оно што можемо назвати митом о себи. Други неопходан услов је време, године, деценије, зависно о којој врсти делатности је реч. У активностима где преовладава талент, као у спорту, на естради, брже се стиже до мита него у научним, стручним или уметничким подручјима.
Последњих педесетак година дошло је до супремације медиокритета који су злоупотребили појам једнакости међу људима, проширивши га и на оне животне ситуације где је то контрапродуктивно. Број (квантитет) постао је мерило вредности уместо квалитета дела. У име партијске, идеолошке, класне подобности арбитри у сфери процене шта је елитно а шта шунд постали су некомпетентни људи.
Најбољи и најсвежији пример деградације креативног, а само креација издржава тест времена, јесу привилеговане пензије, које додељује неко министарство, где су их репродуктивци из комисије додељивали себи једнаким репродуктивцима, а потпуно су запоставили ствараоце, чија дела они само интерпретирају. Ту се нашло тушта и тма глумаца, певаљки, преводилаца, балерина, а књижевника, песника, композитора – за прсте једне руке.
Вишедеценијско негирање проверених ауторитета, као део идеолошке борбе „радника и сељака”(и поштене интелигенције?) против аристократизма у свим његовим видовима (долази од грчке речи aristos-најбољи) довео нас је дотле да у први план избијају злобни, злуради, нишћи духом, који, заузевши места у комисијама, новинама, одборима, снижавају критеријуме изврсности, награђујући по племенском, земљачком, а не уметничком мерилу. Државе су се мењале, али су одреда неговале на својим јаслама разне комитетлије, владаре из сенке, који анонимно процењују нечије вредности. Кратких рукава, код таквих, увек су остајали они најквалитетнији. Ако би се неко издигао до степена легенде, мита, већ би се нашао неко ко би добио задатак да га унизи по типу: „Стева је много добар... рецимо уметник... али му је Жика ј… жену!”.
„У том лудилу”, као што рече Шекспир, „има система”. Од нашег министарства поменути Шекспир не би добио пензију, али би је добили медиокритети који су извикивали његове речи с бројних бина. Има у нашем менталитету потребе да све што је боље, племенитије, квалитетније, унизимо, сведемо на свој ниво.
А наш заједнички ниво обележава комплекс мање вредности (Kleinminderwertigkeitkomplex).
Да све није тако црно говори масовно дивљење и најновија идентификација народа с најлепшим и најбољим нашим тенисеркама, од којих се код ванвременске лепоте и квалитета Ане Ивановић, човек запита: „Боже, чиме смо је заслужили!”.
Док нас не буду водили најбољи у сферама своје делатности, док подобни буду газили способне, нема нам наде за бољитак. А народ који не цени оно најбоље код себе, нема „су чим пред свијет изићи…”.
Историја нас учи да од историје нисмо ништа научили или конкретно, болујемо од накнадне памети, јер никад за живота нисмо признавали своје величине, него смо чинили све да их сведемо на своју димензију. Треба ли поменути судбину Нушића, плејаде великана, којима смо упорно постављали клипове за живота, до најновијих гажења проверених величина. Време као једини поштени судија осветлило је сву величину њиховог мита, а ефемерне идеолошке, класне, расне, дисквалификације показале су се потпуно неважним.
Нису митови потребни њима, они су неопходни нама, јер смо у овом тренутку изгубили идентитет, а њега можемо поново пронаћи само преко својих великана, митова, легенди. За то су потребни људи с позитивним вибрацијама, а све злодухе, завиднике, критизере, треба отпремити у ропотарницу историје.
Петар Бокун
[објављено: 05/08/2008]
Moram priznati, da ne znam ko je čovek, ali se nekako baš slažem s njim, tako da neću dalje i da nastavljam da se bavim s njim!!!!
Sledeći:
Александар Баљак
Рат је први почео
* Непријатељ нас је увукао у рат, а ми смо га баш ту чекали.
* Док су једни вредно стварали своју државу,други су на истом простору вршили масовна самоубиства.
* Масовно протеривање Срба из Хрватске протекло је у најбољем реду. Из авиона се видело да прогнаници долазе из једне уређенеземље.
* Етничко чишћење је извршено по свим правилима ратовања, уз стриктно поштовање међународних конвенција.
* Чим смо их протерали, стекли су се услови за њихов повратак.
* Прогнаници слободно могу да се врате својим кућама. Нови власници једва чекају да се упознају са њима.
* Хрватска се поштено раздужила. Дала је више Срба него што их јенеповратно узела.
* На том простору сада живи други народ јер је првом истекао рок трајања.
* Срби и Хрвати су морали да се разиђу јер два добра не иду заједно.
* Више нас не дели провалија. Напунили смо је лешевима.
* Ово је изузетно повољан период за Србе у Хрватској. Број убијених Срба у Јасеновцу сада је мањи него икад.
* Једни смањују број убијених, а други повећавају. Нема дилеме ко је ту хуманији.
* Не слажемо се око броја убијених. С којим бројем бисте ви били задовољни?
* Оптужница је на климавим ногама, али правди се ионако нигде не жури.
* Да ли ће хашким осуђеницима српске националности у издржавање казне бити урачунато време проведено у Србији?
* У развијеним земљама људи се убијају од посла, а ми то радимо без по муке.
* Није то био грађански рат, него је ратовао свако са сваким.
* На ратишту сам био много добар. Сажалио сам се над једним телевизоромкоји је остао без игде икога.
* Можда је крао, можда је клао, али није кршио обичаје ратовања.
* Ратни злочинци неће остати некажњени! Има да их гризе савест до краја живота.
* У рат смо ушли отворена срца. Отуд толико крви.
* То је био ослободилачки рат. Ослобађале су се најниже људске страсти.
* У рату нисмо могли да се препознамо, а у миру да сеидентификујемо.
* Кад смо сабрали њихове жртве и од тога одузели наше, рачуница је показала да смо пословали без губитака.
* Убиј и ти мене, па смо квит!
* Нећемо се више убијати без разлога. Паметни смо људи, смислићемо већ нешто.
Александар Баљак
[објављено: 04/08.2008.]
stampaj posalji
Ne znam, ovo stvarno morate bez mene da shvatite, jer ja ovo skontao nisam. Zvuči jako intelektualno, ali meni nije jasno šta je čovek želeo da kaže ovim textom!!! Mislim i da znam, prisralo mi se od dotičnog, a možda i od same teme!!! Jebeš temu, to mi je parola!!!
Hteo sam da idem do kraja i da ih nabrajam i da komentarišem, ali sam shvatio da to u potpunosti nema smisla, i da je i to još jedna gomila govnara, koji nam prodaju muda za bubrege!!! Izvinite me ljudi!!! Smučilo mi se, samo čitajuči šta imaju da kažu tako "intelektualni" i sa "stavom"... žasu tebra, žasu!!!!
Posts
No comments:
Post a Comment