Zaladnelo, a?

I svaka nedelja počinje s ponedeljkom... hehe... nije sad neki veliki zaključak, ali je bar istina. Pazite, to je velika istina, čak i jedna konstanta. Da li ste se ikada zapitali, da li samom čoveku je potrebna ta konstanta. Mislim svaki ponedeljak sigurno i vi čujete... "...ponedeljak... neću na posao, u školu... ponedeljak je odvratan dan..." i tako mogu u beskonačnost. I svi kukaju, pa i vi sami. Ako ne kukate, ne možete mi reći da bar ne pomislite "...kako mi se ne...". Da li je čoveku potrebna ta konstanta, jer s druge strane imate ekipu, koja ne radi i ne mora da ide nigde ponedeljkom, i oni hoće da se roknu. Totalno suprotna priča... oni bi da ustaju, oni bi da idu negde i da rade nešto, pa i te vaše "vašljive" poslove. Da čovek prosto ne poveruje, koliko nikad nismo zadovoljni... Mislim to mogu da dam i na ličnom primeru, sve ovo što sam napisao iznad...

I onda kuknjava, s obe strane. Šta znači to, da nikada nismo zadovoljni, jer obe strane su konstanta, ali koja može da se promeni. E sad, dal' želiš il' ne, to je već nešto drugo. Tu dolazimo do potpune personalizacije stvari. Koliko si željan promene. Znate ko se najviše oduševi nekom stranom zemljom? Baš onaj koji "... nije hteo da ide nigde, pa makar mu i dve dnevice dali...!!!"...hahahaha... ovo nešto malo interno pa se nasmejah sam sa sobom. Ali da, baš oni. Neki put pomislim da smo mi ovde stvarno kao bubašvabe koje se stalno nešto bune, ali neće baš da pređu ulicu, po kolač, da ih ne zgaze kola. Ili ti što bi naš narod rekao "Hoćes da se jebeš, a da ti ne uđe? E pa ne može, batko, ne može!!!". I to je velika istina, ne možeš da se jebeš a da ti ne uđe. Mislim, okej, sad sve može, čak i to, da se jebeš, a da ti ne uđe... stvarno... gledao ja na televiziju, ali znate na šta mislim... haha

Evo uđem ja u taxi, oni kukaju. Ako si u basu, oni ljudi opet kukaju, sediš u kafiću, svi oko tebe kukaju... došli s mora, jahtinga, Maldiva, ma ludilo bre, kad ne lezi Vraže, i oni kukaju... čoveče, stvarno smo neki kukatorski narod. Mislim svi to nešto pravdaju s tim da smo umorni. Kao "ma ne mogu da menjam život sad"... alo bre, majmune, imaš tri banke, i ne možeš da menjaš život sad?! ... aaaaaaaaaaaaa... aaaaaaaaaaaaa... koji kretenizam. I još su svi besni, ali i tu ima jedan problem, ne zna se baš na koga smo toliko besni. Dal' na državu, dal' na mamu i tatu, dal' na sebe, dal' na svemirce... stvarno se ne zna baš na koga tačno, ali smo besni. To jest bolje rečeno, durimo se, mi durilice jedne male, a niko ni dupetom da mrdne da promeni nešto. E, ne mora puno, samo malo. Pa niko ne traži da promeniš svet, ali što ne promeniš sebe, i onda lepo bi i prestao stojiš, kao neki klinjo, kome su ukrali klikere, i duri se..."mama, oni su mi uzeli klikere...". Fantastični smo, mislim, evo generalizujem, reći ću, pošto sam isti takav, fantastičan sam. I onda mi ništa ne valja?! ... hahahahahaa... pa naravno da mi ne valja, kad sam umazan u pesku, najeden psećim govnima, koja sam sam jeo, slina mi viri iz usta, u sve pocepanim špilhoznama, i još cmizdrim jer su mi uzeli klikere i tražim mamu... buuuuu... buuuuuuu... a nikakav otpor nisam pružio. Stvarno nivo od 5 dina, jebeš mi mater.

U gradu gužva, a? Nema mostova. Pa neće ih ni napraviti, bre, dok se ona Gazela na kraju ne sruši sa sve 200 automobila i onih prokletih kamiona, kojima treba naplatiti kazne što su uopšte u centu grada!!!! "Nemamo mostove... buuuuuuuu... buuuuuuu...", pa naravno da ih nemamo, kad samo cmizdrimo i pišemo peticije. "Izgubili smo Kosovo... buuuuuuu... buuuuuuuu"... pa tek je to piš priča. Pa hajde junaci, idemo?! Ludilo, zezanje, rat... a?! Nećemo, nego ćemo šta...?! Aha, da pošaljemo našeg lepog nam predsednika pred Ujedinjene nacije (koje pritom ne služe ničemu), da on tamo kaže "...buuuuuuuuu... uzeli nam Kosovo, zlikovci... buuuuuuu...". I tako mogu u nedogled... buuuuuuu... buuuuuuu... E, moj Ferguso, cmizdrava pičko mala... e to mogu da kažem za sebe!!!! Stvarno smo jedne odvratne bubašvabe, koje izgleda imaju genetsku predispoziciju, da samo tako kukaju, i prave sami sebi sranja. Ma ovo je uvreda za bubašvabe... mi smo... ma ko će ga znati... ma izvinite ponovo, nije mi, ja sam... ma ono, ko će ga znati šta, ali da se vratim... da je konstanta, konstanta je, i to već dugooooo vremena... dal' bre valja ta konstanta, il' ne, stvarno nemam pojma.

I tako kažete, ponedeljak, smor dan... ali dobro, malo zaladnelo, pa prijatno napolju...