Dud

Zar ima lepšeg osećaja
Od trenutka kad shvatis da si lud?!
Histerija unutar zatvorenog duha,
Pretvara krik u spoljašnji apsurd,
A svi se i dalje krive, cere,
I jedna budala se dere
U šarenišu na pijaci duša,
Kepeci i bradate žene,
Klovnovi koji plaše decu
Na balerini se vrte u krug,
Zar ima lepšeg osećaja
Od trenutka kad shvatiš da si lud?!

Udariću glavom o zid,
I još jednom, i još jednom,
I još jedno deset puta,
Pa šta?!
Meni niko zameriti neće,
Jer će reći
“Pusti ga, on je lud”,
ne shvata niko
da nema lepšeg osećaja
nego kad shvatiš da si kao stari dud,
neprimetan i truo,
pa zar ima lepšeg osećaja
nego kad shvatiš da si lud?!