E, moj Bajadera

Evo da glumim malo i da glumim izveštača sa beogradskih ulica. Znači, na današnji dan našu malu ali ponosnu zemlju treba da poseti potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Bajden ili tako neko ime, što bi naš narod rekao. Sve u svemu, možemo zaključiti da je čovek poreklom Švaba ili, što bi moj deda rekao "Takve sam ja tamanio ovuda po našim brdima..." Odlučio čovek da poseti sve zemlje u okolini, pa kao, hajde i nas da obiđe. Da vidi šta se dešava, koliko sam ja razumeo. Nije dugo, još od Drugog svetskog rata, kad je sa dedom on bio ovde. Jeste li izvalili da nam stalno šalju tako neke ili sam to samo ja? Naši političari imaju neki spisak "želja", koliko sam ja razumeo jutros ove na jutarnjem programu. Znači on ti dođe kao neki deda Mraz sa Coca-Cola reklame, koji se spušta niz dimljak i budi usnulu decu da ih pita "Jesi li bio dobar ove godine? A šta da ti Deda Mraz pokloni?". A naš predsednik kaže "Pa čika Deda Mraze, ja bih da nas ovi puste u Evropsku Uniju, da bi me moj narod voleo." I kaže Deda Mraz "Ok, pošto ja nisam pravi Deda Mraz, nego njegov zamenik, otićiću kod pravog i preneti mu tvoju poruku". Čiča miča i gotova priča.

Pa nije, pošto se ustvari najzanimljivi detalji ovog nam dnevnog događaja ustvari dešavaju na raskrsnicama, mostovima, okretnicama i svuda gde su mogli da postave našeg dragog policajca da glumi sigurnost. A i oni jadni ljudi izgledaju kao da će šlog da ih strefi. Skidaju one kape, lade se, zaustavljaju onaj narod da ne pretrčava preko auto-puta. Tako obaveza u nedogled. Moj trenutni položaj je kod jedne petlje na auto-putu. Tu se dešava, može se reći, "opšte-narodno veselje". Lepo svi stali, prvo pitaju šta se dešava. "Ko? Amerikanac? Kakav, bre, Bajadera Amerikanac, pa da ja sad ne mogu ovuda da prođem?!". U potpunosti, po meni, legitimno pitanje upućeno od strane našeg sugrađanina, jednom saobraćajnom policajcu. Ali šta će čovek, pa i on stade tu, da čeka sa ostalima, koji isto tako nisu znali da će da bude gužva, pošto im je radio iz kola najverovatnije ukraden još devedesetih, pa nisu mogli da čuju o događajima zadnjih deset godina, a ne još da tražimo da znaju "šta se dešava na današnji dan".

Narod se skupio, evo sad odoše i po neko pivo, čisto onako da se rashlade. Nije naš narod škrt. Pivo se donelo i za tih par policajaca koji štite tu petlju. Ovi to nikako nisu odbili, jer napolju je stvarno za šlog. U potpunosti razumljivo. Kaže jedan čovek iz gomile u crvenoj majici "Ma daj da se taj Bajadera (misli se na potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država) lepo zabije tamo negde!", sa sve osmehom. Usledi glasni grohot okupljenih, a policajac odgovori "Ma nemoj još i to, pa da budemo blokirani tri dana". Još veći grohot naravno usledi. I tako poče još bolji provod. A zašto da ne. Na današnji dan ako vas pitaju zašto ste zakasnili na posao, čak i u ovim stranim nam firmama, koje su se otvorile u poslednjih desetak godina, a sad prete da će da odu, vi kažete "Stiže Bajadera iz Amerike, sve, bre, blokirano. Zar ne znaš!?". I to je to. Ni šef iz Norveške, imena Hensen koji od kad je u Srbiji ima holesterol preko "plafona", jer mu se svideli prasići i ražnjići, na tako nešto nema odgovor. Penzioneri sede po stepenicama, jer će jadne ljude da opali šlog, ali oni su i ovako krenuli do prepunih Domova zdravlja, tako da je i to rešeno. Malo se ljuljaju, ali biće sve to uredu, kad stignu kod doktora da izmere pritisak, po dvanaesti put ovog meseca. "Malo povišen!", kaže doktor.

Iskreno, tražio sam ove snajperiste po krovovima, ali ni njih nema. Kontam da je i njima vruće. Lete ovi naši helikopteri, koji samo što se ne sruše. Zamislite da tog Bajaderu na kraju ubije helikopter napravljen 1967. godine, tako što se slučajno sruši baš na njegova kola. Koji bi to bio hit, a trebalo da ga čuva. Iskreno, tek bi onda mogli da tražimo pomoć. To bi bio potpuni dokaz da se nema u Srbiji. Ili da mu kola poskoče na nekoj rupi na auto-putu, i da izleti, i da se "zabije negde ", kao što je rekao onaj čovek u crvenoj majici. Ali to ne može, baš se radilo na tome da se nema rupa. Kontam da ni kamione nisu puštali da prolaze bar tri dana, da se ponovo ne otvore. Kao da Bajadera zna da smo mi to zakrpili samo za njega.

Evo, linija "odbrane" se pomerila. Znači "kordon" s pivom je popustio. Znaju ovi naši policajci da naš narod voli da gleda. Gde da ih ne puste malo bliže. I onda kao odjednom prođe neka gomila kola, svi kao "Ode Bajadera, zabava je gotova!". Hvala onom gore pa se ima mobilnih, kad ono "mošaaa", nije bio on, nego to tako valjda prođe neka gomila kola, čisto da nas nasamare. Majku im njihovu "pametnu". Onaj helikopter se samo vratio na drugu stranu. I dalje sve stoji.

Evo ga, prođe!!! Trebalo je deset sekundi, i to je to!!! Bajadera je prošao, a saobraćaj se pokrenuo. Čovek u crvenoj majici ponovo reče "Što se, bre, ne zabi negde, ovaj Bajadera, majku mu njegovu..."