Đole ožiljak na velika vrata

Ufff, evo sad sam stigao iz teretane. Morao sam da vam se pohvalim, Stvarno što prija, nemam reči. Upala, ubiii... samo tako. Ali stara fora, malo aspirina, i ode upala. Naravno, već mi nude neke razne preparate da "narastem" kao kvasac. Ma ludilo!!! Svi u treningu. Gledaju se bicepsi u ogledalu, teretane sad nisu više kao u moje vreme, nego neke sprave, ne znam ni čemu služe, a ribaaaa... koliko hoćeš. Ni riba po teretanama nije bilo toliko u moje vreme. Kad sam ja zadnji put bio u teretani, tegovi su bili od betona, i ista ta teretana se nalazila u podrumu moje zgrade. Nema klime, i važna je masa i koliko dižeš iz benča!!! ... hahahahaha... Postoji i Bosanski trening, koji mi je pokazao jedan moj drugar, a naziv tom treningu je "Dić' tonu!!!". ... hahahahahaa... ali to je priča za sebe...

Zašto krenuh u teretanu, to se sigurno pitate. Pa iskreno, ceo dan u kancelariji, sedim, buljim u onaj komp. Dopamina nigde, a i osećam se nekako slabo, a imam neku potrebu da budem jak. I tu dođem do neverovatnog zaključka? "Eto rešenjaaa....!!!". Jeste li primetili kako se odjednom pojavila, ali stvarno lagano, muzika iz devedesetih godina? Jeste li? Kako nam se ponovo propagira taj neki način razmišljanja. Ok, ne meni, ali koliko vidim ovi dečaci i devojčice slušaju remikse "Dr. Iggy-a". Neke muzičke numere koje su bile moderne '93. godine u diskoteci "Metro", ako je se neko od vas seća. Završim u nekom klubu "Stefan Braun" vodeći svog CEO-a po Beogradu, i to mi svi preporučuju "Idi tamo, tamo je ludilo!". Kad ja tamo, a ono "Dizel veče". Alooo, njackli, koje bre "Dizel veče"?! Ekipa tamo se nije rodila kad su postojali "Dizelaši". I njima se to propagira sad kao " To je do jaja vreme bilo... ludilo...". Opet ista priča "Živi brzo, umri mlad!!!". Šta kao "Oltre la morte"?! Ako iko i zna šta to znači, mislim na te klince... Ladno im prodaju devedesete.

Znači ne verujem. Ovi sad, koji su bili protiv svega toga, prodaju istu foru... ali istu!!! Počinju prvo sa muzikom. Bar da su smislili neki novi diskofolk ili diskopop, kako god da se to zvalo, nego bukvalno istu foru, koju je nama Ćubica prodavao. Ne verujem!!! ... hahahahahahaha... znači ne da ne verujem, nego ne mogu da "rejvujem"... hahahahhahahaha... Znači veliki protivnici Ćube i ekipe, sad zbog ovoga što dolazi u 2009. godini koriste njegovu foru, da zalude raju... hahhahahaha... i ovi ladno padaju na istu. Ludilooo... "sačinjeno od manjih"... hahahahahaha... ali ista priča. "Ma jok, neće biti otpuštanja... neće biti inflacije... neće biti prodavanja stvari iz kuće na buvljaku... sve će biti ok... ". Eto, to vam je priča naših ministara. Ali ajde što oni lažu, to nekako dođe i normalno, nego lažu na istu foru kako su nas lagali i ovi što su vladali devedesetih, i koriste se istim, ali identičnim forama. "Tek je dvanaest satiii!!!" ...hahahahahahhahaha... I šta sad, ponovo od "tarzanki" na glavama, do "devize, devize..." ispod zelenjaka u prolazu. Vrh!!! "... laži me, jer ti me lažeš najbolje..." ... hahahahahaha...

Da se pogrešno ne razumemo, meni tih devedesetih bilo do jaja. Imao sam potpuni izgovor da ne radim ništa, bavim se "sivom" ekonomijom i prodajem muda za bubrege. Snaga se merila u mišićima i ko je brži na pištolju. A pičke si vatao na foru da si neverovatna faca. Prejako, ali ne i normalno. Kao "... ćao, ja sam Đole ožiljak, a ti luče moje malo...?" ...hahhahahaha... Evo smejem se i ne verujem. Pojebaće nas ponovo na istu foru, i to ove demokrate. I ne kažem da bi nam pod bilo kim bilo bolje, isto bi se desilo, jer je ovo sad stvarno na globalnom nivou, ali po rečima naših vlasti "...nas neće to zadesiti kao Ameriku... mi smo mali...". Pa zadesiće nas jače. Mislim da ćemo mi jedini da proživimo istu glupost, dva puta... hahahhahahaha... Ona neizdrž budalaština... Jedino dobro, što smo mi već se pretvorili u bubašvabe, pa ćemo preživimo na masti i 'lebu sa alevom paprikom... hahahahahaha... koliko se ovako dugo nisam smejao... hahahahahaha...

Ljudi, i to posebno vi mlađi, devedesete su bile do jaja, ali samo meni (mislim na moju generaciju, i to nekima). Znate zašto? Jer sam bio mlad, i to je sve. To je moje detinjstvo i ama baš ništa više od toga. Evo, do svoje osamnaeste godine sahranio sam oko sto drugara! Jel' to gotivno?! I ne preterujem. Tako da nemojte ih veličate, jer jednostavno ne znate šta se tad dešavalo. Ali iskreno mene zabole. Spreman sam! Počeo sam i da treniram, da budem u treningu, naoružan i mogu slobodno da zapevam "200 na sat uuu u brzinu, 200 na sat, obožavam tu brzinu... !!!" Ladno ću vadim "bokserku" iz ormara... A "makserice" koliko vidim, ponovo mogu se kupe... hahahhahahaa... odo' da serem, usrah se od smeha...

Aj, raja, uzdravlje... hahhahahahhaha