Kamin u dnevnoj sobi

Ljudi, moram priznati da sam bio malo pukao ovih dana. Stvarno, mozak mi se raspao. A kako i ne bi. Nisam bio na odmoru, pa... ima skoro tri godine. Tri godine nigde, makac, cim, ništa!!! Kako se ne bi raspao. Ivica!!! Ali nije to samo odmor od rada. Mislim, ono, uzmeš odmor, pa nisi na poslu, nego baš odmor. Uzmeš odmor i živiš svoj život. Radiš ali stvarno ono što ti se radi. Bar jedan vikend ili jednu nedelju. Dve još bolje. Ali kako, kad, sa čim?! Stalno neki izgovor nađem, bar ja, ne znam za vas.

Imam ja par prijatelja koji stvarno nemaju neke velike novce, pa proputovaše svetaaaa... da ne verujete. I pitao jednom ja jednu drugaricu, kako to ona letuje na Ibizi, a koliko ja znam, nema baš nešto keša. Ona mi objasni, ja ostadoh nem. To čitava akcija, bre!!! Znači ti sad nešto pratiš kraj sezone, početak iste. Dal' će neko da otkaže, dal' neće. Onda se bukvalno biješ za to. Onda neke jeftine karte. I tu postoji neka neverovatna filozofija. Ma opšti haos... A pritom, sve vreme se nešto štekuješ, i ne znam šta radiš... to jest ne radiš ništa, da bi sve to izveo. Znači nema pića sa ortacima, nema izlazaka, nema... pa ni sam ne znam više čega, ali se zato letuje na Ibizi. Iskreno, kad u sve to ubacim i objašnjenje o vizi i kako se ona dobija, na sve to ja lepo kažem... Iskreno ne kažem ništa, ali to mi, breeee... cimeks, i to preterani za deset dana na nekom ostrvu ludaka... A i iskreno, nemam nešto baš vremena za tu akciju ili sam i preveliki hedonista da bi tako nešto izvodio. Ako je odmor, onda idi odmori se, a ne tu... pa ne znam ni koja je ovo akcija koju sam malopre objasnio. Ne kudim, samo nije moj stil.

I tako otkrijem ja šta? Srbiju. Mi iz Beograda, u suštini stvari, malo poznajemo svoju zemlju. Baš ono geografski je ne poznajemo. A ljude tek i da ne pričam. I kažem ja ženi, pošto nas stalno zovu prijatelji, dođite kod nas 'vamo u Čortanovce, ili Portanovce i tako ta mesta, nađi ti nešto na netu na toj Fruškoj Gori, jer stalno čujem "Aj' malo sa nama na Frušku Goru". Neću da spominjem Kopaonik ili Zlatibor, za te lokacije svi znamo. To je već standard. "Gde ćemo? Ajmo na Kop". A tamoooo... ma da kudim neću, ako hvaliti ne mogu. I nađe ona. "Ranč Platan". Znam, znam, sad se svi iz BG smeju "Ranč", ali stvarno jeste. Rezervišemo mi u toku nedelje, krenemo bukvalno sutradan, i stignemo. OK, oni puteljci jesu malo za džip, ali može. Ljudi, predivno. Mnogo nam je lepa zemlja, moram da kažem, dosta sam je u vojsci obišao... hahahahaha... ali ovaj deo, Fruška Gora, savršeno. Još taj ranč se nalazi u nekoj "ozonskoj kutiji". Ko zapali pljugu, taj je car... hahahahahahaa... stvarno prelepo. Ljudi koji su nas dočekali... pa šta da vam kažem, naši ljudi. Domaćini!!! Još gos'n Dragan filmofil. Tu se nađosmo, samo tako. Gospođa Vesna vam se uvek nađe. Od drva, do priče. Ma fantastični likovi. Apartmani... evo, kamin u dnevnoj sobi, pa zar to nije onaj filmski trip sa planine? Kuhinjica, tuš kabinica, gore na drugom spratu i previše udoban krevet... ma vrh!!!

I nađoh se ja na planini sa sve svojom gospođom. Mi smo BG likovi, nama sve dosadno. E, ovde sam bio toliko srećan ne radeći ništa, i samo ložeći onaj kamin... malo kamin, malo šetnjica, kafica, filmić... ma nemam reči koliko sam se odmorio. Ali evo sad razmišljam, malo sam bio... A cena, pa reći ću vam, da ne bih ovde zvučao kao reklama za mesto, je koliko i tri ture pića u nekom od naših klubova...

E, neću pišem više, nego odo' ja nazad, pun mi svega ovog Beograda, smoga i foliraže... A i iskreno, treba mi za ove tri godine bez odmora, bar tri nedelje glave u oblacima, a ne tri dana...