"Budimo ljudi, Bog nas gleda"

"Poštovani sugrađani, danas u 10.45h se upokoji Patrijarh Pavle...". Tako su počinjale sve vesti juče u zemlji nam Srbiji. Gomila snimaka naših političara kako mu ljube ruke, i krste se kako znaju i umeju. Svi su jako uzbuđeni i u zemlji i u inostranstvu... i tako i to i tako to... i naravno pijani Bećković daje izjavu... Da se o'ma zaustavim. Mogu biti sarkastičan u ovoj priči i duhovit... kakav god. Ali iskreno sam tužan. Tužan sam zbog tog čoveka Gojka, koji je umro.

Iskreno, on me je i privoleo veri. Njegova ličnost i neka blagost, koju čovek može retko da oseti u današnje vreme. Mudre reči, tiho izgovorene. Tako sam, bar ja, doživljavao tog čoveka. Ništa on nije rekao, niti tvrdio da govori što već nije rečeno ili što mi ne bi trebali da znamo. Nije pozivao ni na bunu ni na letargiju prema aktuelnim događajima. Jednostavno je bio tu, i opet mogu da kažem, bar meni, ulivao neku snagu samim svojim bivstvovanjem među nama.

Juče slušam i ljude koje intervjuišu na ulici. Tužni su. Ali stvarno tužni. Retko se to viđa da ljudi baš toliko iskreno oplakuju nekog religijskog velikodostojnika. "Živi svetac... živi svetac..." izlazilo je ljudima iz usta. Evo, iskreno, istina. Tako sam ga i ja doživljavao. Doći će do promene u srcima ljudi u ovoj zemlji posle njegove smrti. Stvarno to mislim. Tuga je jako osećanje, a ovog tipa tuga može biti i opasna po "gnjide" i "ološe". Ali ne pozivam ja sad na zlo ili tako nešto. Samo kažem, da može doći do promene, a da li će? Mislim da neće. Ne tako javne, već neke unutrašnje. A ko će ga znati, možda ga zaboravimo već za par meseci.

Ko će da ga zameni na prestolu, iskreno me ni ne zanima, jer nisam video čoveka njegovog kalibra da vodi ovog tipa pastvu. Kratko će ovo pisanije biti, jer ne znam ni šta reći. Zapala mi jedna njegova rečenica za uvo. "Budimo ljudi, Bog nas gleda". Eto, nek nam to bude vodilja za nas i buduće naraštaje. A ti Pajo, kako te je narod zvao, reci neku dobru za nas koji dolazimo kod onog gore. Tebe će on i da sasluša...