Ujaku Đoletu

Pre par dana sam izgubio svog omiljenog rođaka. Mog ujaka Đoleta. I ovu priču posvećujem njemu, ali i da hoću, ne mogu da kažem to što mi je sad u glavi. Nije to neki haos i neka prevelika tuga. Neću da budem tužan, jer taj čovek je živeo svoj život onako kako je želeo i, mislim, ne mogu da kažem da sam u pravu, da je bio srećan koliko se to može biti u ovom bivstvovanju.

To je čovek koji me je naučio da volim naučno fantastične i avanturističke filmove. Znate one ljude koji vam ispričaju film da posle kad odgledate isti se razočarate, pošto je njegova priča bila bolja nego i sam film? E takav je bio moj ujak Đole. To je čovek koji me je na najlepši mogući način naučio da sklapam makete i da zavolim avijaciju, one male vojničiće da farbam i da igram igrice na Spektrumu. To je možda jedini čovek koji mi je "dao detinjstvo". Nisam ja imao loše roditelje, nego nisu znali kao ujak Đole. Kasnije sam konkurisao i na Akademiji za vojne pilote, prošao, ali jebi ga, celo '77 godište je najebalo. Prebacivanje škole iz Mostara u Podgoricu, i tako neke gluposti. Sve u svemu rat. Nije to priča, već da je to čovek koji mi je "dao maštu". Bar njen pojam...

Samo pogledajte kako pišem ovo. Kao neko dete. A koliko je tek bio duhovit...hehehe... pa to je neopisivo. Ma čovek koji je živeo svoj život, bar u mojim očima, i bio moj heroj za mnoge stvari!!! Neću da pišem više, nego ću da stavim pesmu jednog mnogo boljeg pisca od mene, koji sve to rekao u par stihova:

Ako možeš

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodaješ njihovim sumnjama;
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
ili, ako si prevaren - da sam ne varaš,
ili, ako si omrznut - da sam ne mrziš,
a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar.

Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi, kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život
i da, pogrbljen, s dotrajalim alatom opet novo stvaraš.

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive
da te služe dugo iako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš i kad nema više ničega u tebi
sem volje koja ti dovikuje "Istraj!"

Ako možeš da razgovaraš sa nižim od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu s višim od sebe -
sačuvaš svoje dostojanstvo.

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut
sadržajem koji traje šezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i, iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

Radjard Kipling

Mom ujaku Đoletu... Maštaru... Čoveku koji je u meni probudio, bar jednim delom, da pokušam da budem čovek, kako ga opisuje Kipling.