OHOHO

Nešto se dotakoh "misli" u prošloj priči. Misao kao misao... Baš uzeh temu kojom bi trebalo da se bave neki genijalci. Ustvari i bave se i bavili su se. Svi ovi živi i mrtvi što nam pridodaše neki predmet Filozofija u srednjoj školi. Sve one ideje "Mislim, dakle postojim." i tako ti radovi. To je čovek da bude "Lupus in fabula" po svim pitanjima... hahahhaha... Al' se, ono, izražavam. Malo citiram, malo latinski, još i staroslovenskog da ubacim i ono... Kao car sam! Kao ja znam, ja se razumem. Ali nije to priča. Mogu samo još da pridodam, da sam napokon shvatio kako ništa ne znam, ali i tu rečenicu moram da stavim pod znake navoda, pošto je i to neko već izjavio. Ma mogu i da podržim, tako neomiljenog u našem društvu u sadašnjem momentu, Marksa sa njegovih pet teza protiv sad nam modernog Šopenhauera, ali kuda "... idu ljudi kao jaaaa...", da citiram nam velikog pesnika... hahaha... To je samo učenjačka verzija stava "... ja njih ne znam a oni mene znaju... miševi... " Koliko se ja, bre , kurobecam sa davanjem svog mišljenja o nekim stvarima. To jest o svemu i svačemu. Odakle mi, bre, pravo da ja bilo kome namećem bilo šta i govorim?! Stvarno si Ferguso veliki serator, kad moram samog sebe tako da nazovem. Eto, rekoh ga samom sebi. Majku mu njegovu milu...

I neka sam rekao, ali ću da nastavim da serem, jer iskreno, nekako volim ovo da radim. Da se tripujem kako sam ja "do jaja" i kako je ovo što ja pišem dobro. "Čoveče, rek'o mi komšija Miki, koji ovo čita, da mu je baš ... ono... matori... al' ga ceniš kad pišeš one stvari..." I tako ja nastavljam, što zbog svog komšije Mikija, što zbog samog sebe, da pišem ovaj blog. I sad više ne znam šta sam hteo da kažem. Al' sam se rasplinuo, samo tako! Hmmmm... šta sam ja ono hteo da kažem? A da krenuo sam nešto, ponovo, o "misli", kao misli. Mogao bih da ubacim i ono kao "Bog je mrtav" rečeno 1896 by Niche... hahahaha... Možda sam malo pogrešio datum, a možda i nisam, ko će ga znati. Čoveče, kao da pijanac piše ovaj tekst, tako se nekako osećam. Znate ono kad se napijete i kad krenete da lupetate i da zauzimate stavove po raznim pitanjima? Kad tačno ti "... misliš da u toj oblasti i tog momenta nije trebalao... nije trebalooo...!!!!", pa se nešto nastavi "da nije trebalo". I onda krene rasprava, obično sa nekim totalno nepoznatim i nebitnim o nečemu "jako bitnom" u tom momentu, u vremenu, prostoru, na žurci, gde gruva muzika. Onda još uzmeš da se dereš, kao magarac, da bi te čuli, pošto naravno, tripuješ da te ne čuje ovaj preko puta tebe kome to nešto objašnjavaš. Krajnja instanca, ako si agresivac u tom momentu, je da odeš da smanjiš muziku jer te "...baš zanima šta čovek ima da kaže, ali ne možeš zbog glasne muzike....!!!" i sve smoriš na istom događaju bar na tih minut dok je ponovo ne puste, mislim na muziku, a ti, naravno to ni ne izvališ, nego nastavljaš sa "stavom" i glasnim izražavanjem istoga. Znate taj osećaj ili sam to samo ja?

A kako je došlo do svega toga? To, da mi imamo tu osobinu da "znamo" tuđe probleme i da imamo rešenje, ali ono , nemamo za sebe. Ili da se razumemo u sve i da imamo to "mišljenje", mada sad ovde već, možemo reći da prelazim na sam "stav", a ne toliko "mišljenje" iz predhodno rečenog. Nemam pojma. Majke mi. Ali mogu samo da sagledam da se to "mišljenje" gradilo godinama. Da jednostavno gradiš to što imaš u svojoj glavi toliko dugo. Evo uzmimo čoveka za primer koji ima 30 godina. Ala on ima "mišljenje"! Gradio ga čovek. Znači od onog sa 16 godina "uvali ga gde stigneš" do ovo sad sa 30 godina "uzmi neke pare i uvali ga gde stigneš" je toliki razvitak mišljenja, da vi žene, primera radi, ne možete ni da razumete. Znate li vi koliko je muškarcu trebalo da dođe do toga, a vi ni razliku ne vidite. Koja muka, patnja, bol je tu bila da bi se napravila ta razlika. Pojma nemateeee!!! Ali isto tako i kad uzmemo 30-ogodišnju ženu, i tu možemo videti taj napredak. Treba ipak samo upotrebiti malo više rečenica. I ovde ide višak rečenica, kao i u životu, kod žena. Da ne poveruješ. Evo upravo sam nešto novo shvatio, to jest staro, to jest... nemam pojma. Znači od njenog "treba da se udam za princa na belom konju" sa, pa mislim da to počinje rođenjem, do 30-ogodišnjeg, paničnoooog "moram da se udam za bilo kogaaaa", to su tokovi koje mogu samo da zamislim. E sad, pošto ja nisam žena, i naravno, ovo mišljenje mogu samo da predpostavim, moram da se odbranim jednom pričom. Moram priznati da mi je ta priča mnogo pomogla da shvatim i žene i muškarce. Odnosi i razmišljanja, a priča ide ovako:

"Krenuo ja sa nekim drugaricama, sad se više i ne sećam gde, ali kao hajde da se prvo svrati do neke bake. Jedna od njih ima neku baku koja je tu u centru, pa će tu, valjda, da se presvuku ili šta već. Ja učestvujem u događaju, ali možete zamisliti kako mi je u celoj toj priči. Mislim, ja znam da sam tu samo klasični vozač, ali ajde, šta sad. Ko zna koju sam hteo da pojebem od tih riba, pa sam vozio. Eto, potvrda muškog razvoja misli. I sad da ne dužim, odemo mi tamo, naravno, stavi se kafa na brzaka. Sedne se. Baka, naravno, sve oko mene. Muško sam tu jedino. To ti dođe kao "... jadan... glupav među ženama..." To, naravno, odgovara Balkanskom tipu muškarca. Navikao. Dal' ću da jedem, dal' ću ovo, ono. Naše bake, bre. I sad krenule ove da pričaju kao "... muškarci su ovo, ono... ovakvi, onak'i..." i znate i sami već koja priča ide, tipa "Sex i grad". Ja slušam, šta ću. I ovako bi već gajbi, kad u jednom momentu, onako donoseći kafu, kaže njima baka "...e moje cure, nemate vi pojma..." i stavi kafu. "Šta baba ti sad...", ma kaže baba"... nemate vi pojma..." "Kako nemamo pojma...?... o čemu to...?". "Ma o muškarcima nemate pojma. Ako se i jedna od vas uda...". "Kako to misliš, bako?", sad već panično postavljeno pitanje od jedne od ispijačica kafe. Ja gledam, atmosfera je napeta. Znate ono, to muškarci obično znaju, kad se neka energija digne oko žena... baba, keva, strina tetka... neka slava, i samo ona ženska energija, kad se vidi da je neka frka... znate to? Tad muškarci ćute i jedu supu, i jedino deda sme da prekine taj energetski tok time što kaže "Snajka, dodaj malo te rakijice!". Tu staje sve, i nastavlja se po planu i programu. Deda sme to da uradi, on ima babu, on je zaslužio, ali je i dobro zaštićen od strane iste te babe.... hahahaha..... E ta energija se stvorila, taj vid napetosti. Tek kaže njima baba :" Cela teorija oko muškarca vam je da kad se skine, a ti kažeš OHOHO!" Muk! Ja ustajem, krećem da plješćem rukama i klanjam se baki.

Koliko je to bila iskusna "misao", da je sažela ceo jedan odnos u jedno "OHOHO". Jače mi to nego sva ova moja proseravanja i svi oni neradnici iz Grčke zajedno... "OHOHO"... zamislite sad vi, koliko se mi svi pitamo nešto, razbijamo glavu, mučimo se... Eto nek bude primer muško ženski odnosi, a jedna starija gospođa rešila celu tu priču sa jednim OHOHO... Koliko je ona razvijala svoju "misao". Iskustvo bato, iskustvo... Ta baka može ti kaže " Ti mene znaš, ja tebe ne znam... alooo... miševiii!!!... Sedi dole, jedan!". A Madonna i dalje peva "Come join the party, it's a celebration!"