Trikovi, tipovi, tripovi i tikovi

Gledam nešto, svi se trude oko pušenja. Dal' da stanu, dal' da počnu ponovo. Pitaju se da li sam ja pušač ili ne, i tako. Baš mi kum reče pre neki dan "... praviš mi zazubice sa tim cigaramaaaa...", a čovek nikada, ali nikada nije ni pušio. Dosta čudno. A to pušenje, stvarno je zlo. Nisam ja ovde otkrio Ameriku, piše na svakoj kutiji "Pušenje ubija", ali niko zbog toga nije stao. To su vam isto kao one emisije o drogama, gde se skupe oni što leče od iste, pa ti onda , ako si narkoman, samo bace rovca, i ništa ne pomognu, nego čak odmognu. Tripujem da te emisije baš namerno postoje da se ljudi još više drogiraju, prejedaju, puše, jebu... Šta hoćeš! Ovo zadnje i nije tako loše. Ali kad smo već kod otkrivanja Amerike i duvana, znate li koje otkrio Ameriku? Niko ne zna. Majke mi...

Evo sad kažu da više nije Kolumbo, nego bar jedno petsto godina pre njega, Vikinzi. Išli ljudi uz led, na malim brodićima, i stigli do današnje Kanade. Bole ih uši. Tako su i slovenski narodi u izdubljenim deblima pljačkali Grčka ostrva. Hahahaa... Koji smo mi Sloveni hit! Mi smo ti neki baš čudan narod. Evo ispričaću vam ja istoriju Slovena u par rečenica. Stvarno! Ovako: mi dolazimo iz neke "prapostojbine", za koju niko ne zna gde je. Znaju se geografske dužine i širine, uglavnom. Onda su odjednom naleteli Huni, i mi smo tu kao stajali i češkali jaja u toj našoj "prapostojbini", i neko nam javio da ovi dolaze. Oni proleteli, nisu nas ni primetili, i otišli na Rim. Onda su se još jednom zaleteli, ali su nas tad malo i dokačili. A mi smo narod koji je voleo da "peva i da se koti", tako nas bukvalno opisuju narodi iz tog doba koji su imali kontakt sa nama. Ludilo! I pošto smo se toliko kotili, tu više nije bilo mesta, mi smo se zapitali kuda bre idu oni Huni? Ali nismo nigde krenuli. E, onda se zaleteše Germani, i najverovatnije nas je obavestio neki komšija da se zaleću, ali nismo uspeli da se sklonimo. Pa su nas ovog puta podkačili malo više, pa nas još, onako sa prstom u nosu i rukama u gaćama, proterali kroz "Vrata naroda", i nađosmo se mi nasred Evrope, u današnjoj Nemačkoj. Nisu znači naši Gastosi za džabe palili u tu Nemačku. I onda smo stajali tu neko vreme, kontam posvađali se međusobno, i onda jedni otišli nazad u tu "prapostojbinu" koja je tamo negde prema Rusiji, ovi drugi gde i mi spadamo, prema Grčkoj, pa počeli da pljačkaju ta Grča ostrva u tim deblima. Zamislite vi to? Poznati smo bili po tim deblima i lirama koje smo svirali. Treći završili u severnim zemljama Evrope. Ma kao kuga smo se nakotili i proširili. Samo oni blesavi Francuzi nisu imali posla sa nama. I onda su došli Avari i njima smo služili u ratovima kao živi štit pošto smo bili veliki rastom??? Hahahahaha... Živi štit, zamislite vi to. I to je to, da ne širim dalje priču, istorija Slovena. Sve u svemu, ništa se ne zna. Vrh! Posle smo naučili dobro da baratamo nožem, ali to je već više-manje poznata nam istorija.

A kakve to veze ima sa otkrivanjem Amerike i pušenjem? Pa ovako. Nama, tamo, u toj prapostojbini su prve komšje bili, ni pet ni šest, Indijanci. Baš, baš ono, pravi pravcati Indijanci" ... Apači, brate, ovo ono..." Koji su, kontam da bi pobegli od nas da ih ne bi pojebali, prešli onaj led, koji je tada postojao između Amerike i Rusije, i otišli da nađu sreću. Tamo su živeli mirno dosta dugo, pušili lulu mira i živeli u svetu duhova, dok ih beli čovek nije "otkrio". Onda su Indijanci, dočekali one Puritance, dali im ćurku, ovi se najeli i odlučili da pokupe sav duvan i ćurke od Indijanaca, potrovali ih boginjama, ove koji su preživeli strpali u rezervate, i uzeli zemlju. Posle sebe odvojili od majke Engleske, i stvorili naciju koja je stara koliko i taraba u našem prosečnom selu. Ok, sad su dali Indijancima da otvore kockarnice, i da ne plaćaju porez. Jako.

Tako da iako smo Indijanci i mi dosta različiti, doživeli smo u modernom dobu istu sudbinu. Pogledajte šta je ova tranzicija. Pa to vam je isto što su Ameri uradili Indijancima. Dali su nam sjajna ogledala, neke đinđuve i zaraženu ćebad, i stavili nas u rezervat u sopstvenoj zemlji, a našu zemlju uzeli za iste te đinđuve. To se nama desilo. Čak su i Indijanci bolje prošli, oni bar imaju pravo da se kockaju. Dobro, oni ne mogu da piju. Mi možemo. Još da nam uzmu rakiju, i ćao. Valjda neće. Ali sve sami trikovi, tipovi, tripovi i tikovi. Ne trebaju nama četiri S, nama trebaju četiri T, jer to je naš život. Samo trikovi, tipovi, tripovi i tikovi Srbina spašavaju. A koliko vidim i zemlje nam u okolini se služe istim metodom. E da, i za kraj, znate li koliko Slovena ima? Nađite negde mapu pa vidite koliku teritoriju zauzimamo. Onako, čisto da vidite. Iznenadićete se.