Probija se sunce

Menja se, deco, nešto. Baš se oseća u vazduhu. Da li to samo ja osećam ili i vi vidite? Baš se menja. Više ne stoji vreme, niti stoji emocija, niti stoji um. Krenulo je. Gde? Ne znam, ali osećam da jeste krenulo. A možda sam i lud, pa tripujem. Šta mislite? Iskreno me i ne zanima, jer to je moj put. Da osećam, a da ne znam, već uživam u pokretu, i strahu koji osećam. Kako u strahu neko da uživa? Kako, kad se u strahu čovek boji? U strahu od nepoznatog, tu se uživa, i moram priznati, ne da se hvalim, ali mi dobro stoji.

Ideš negde, a ne znaš gde. Gledaš promene, koje su tu, i kao da su svi slepi, a ti lud. He... Nije to loše, mislim, biti lud, onda te niko ne gleda, niti sluša, već pevuši, i pobediti mora. A kako promenu da ne vidite. Kako i vi ne ludite, od same ludnje, slutnje da se menja nešto, što se dugo menjalo nije. Možda nikada. Možda od samog nastanka sveta nije, a sad se menja da je promena blizu toliko, da se u njoj živi i nema koga da se krivi. Samo je prosto tako.

Dal' svetlost ili tama dolaze, to ne znam. Evo, baš sam otvorio svoj um i prihvatam sve, kao neka mala antena, koja traži nešto po nebu plavom. I odatle taj strah, tuga, bol... Odatle ta sreća, ljubav, osmeh... Otvori um, i prihvati sve to zajedno. To si ti. To se menja. Ti, koji vidiš i znaš da prepoznaš belo od crnog, crno od belog, a i još po koju boju koja leži tu. Zar to nije svevideće oko, o kom toliko pričaju. Ti... Da, ti si svevideće oko, koje može da vidi sve, i bez ove male igre reči, koja lepo zvuči. Da... Baš ti. Pa što ne vidiš onda, pitaš se sad. Ne znam... Stvarno ne znam.

Možda ti mesec zaklanja sunce, il' sunce mesec, ko će ga znati, ali prati, pa bar malo shvati. Već vidim, kako vidiš i diviš se lepoti. Lepoti čega, odmah se pitaš? Samoj lepoti. Lepoti kao lepoti... Shvataš? Ili to ne postoji, lepota radi lepote? Ma ko će ga znati, i zašto se pitati uopšte, kad možeš se oprati i blatnjav ne biti od puta kojim si krenuo. Ufff... Zar put uvek mora biti prašnjav i blatnjav, pa da se disati ne može, a lice crno mora biti, kao u nekog idola. Lepota... hmmm ... Tu su oba pola i još jedan mali čovek... Probija se sunce kroz oblake. Pogledaj! Zar nije predivno?!