Raja

Evo danas, tačno u podne, sirene će nas podsetiti na bombardovanje koje smo proživeli 1999. godine. Što baš sirene? Shvatam da su puštali sirene za vazdušnu opasnost i da je to manje više glavni simbol bombardovanja, pored, naravno, čuvenog nam Avrama Izraela. "Pažnja, pažnja... Gotovo!". Hahahaha... Treba još samo blesavi Avram da nam se javi ili još bolje da postane narodni pevač. Mislim stvarno, zar ne shvataju da su baš te sirene jedna jedina stvar iz tog rata na koju ne treba da nas podsećaju? Pa sećam se jednom da je neki DJ, Englez lik, pustio sirene na žurci, jer je njima to gotivno, pa meni i celoj žurci nije bilo dobro. Stvarno bespotrebno strašenje naroda. Bukvalno udarac na podsvest. A da nije to možda namerno?

Sad se neko pita "Šta namerno? Sirene k'o sirene?". Pa pazite, zar niste primetili da nam se baš "uteruje strah u kosti" kako bi rekao naš narod? Da postajemo kao oni uplašeni Amerikanci, i da ćemo uskoro da imamo zaposlene koji ubijaju kolege i dečake koji idu po školi i ubijaju svoje drugare iz iste? Kakve to veze ima sa zastrašivanjem, to ubijanje? Ima. To su samo ekstremni postupci samog straha. Pa pogledajte samo ovu namerno izazvanu finansijsku krizu. Šta mislite čemu služi? Strah. Čisto zastrašivanje naroda i to sad na svetskom nivou. A šta to znači za nas.? Pa to će upravo sirene da nas podsete. Da ćemo dva puta da proživljavamo isto. Strah.

A šta ta "kriza" može da bude gora od onoga što smo već proživeli devedesetih godina? Ništa. Ej, bukvalno ništa. Pa evo pogledaj čoveče, ženo šta si sve proživeo/la devedesetih i reci mi šta može tako strašno da se desi sad? Da izgubiš posao? Da nemaš para? Da... Šta? Pa sve si to već proživeo i doživeo. Znam, znam, malo smo se opustili i "Što baš mi dva puta?". Gledaj to ovako. Ti već znaš šta te čeka i šta te, bre, bole uši? Nek crkne onaj Englez i Francuz il' Švaba i Amer, mi smo već odavno postali bubašvabe. Preživeli bi atomski udar ako bi do njega došlo. Tako da za nas zime, osim atomske, nema. Ima, ali to je, za nas, mutirane, ništa. Odavno mi znamo da je najbitnije biti živ i zdrav. Koliko god to više otrcano zvučalo, istina je. Priznajem to matorcima, "zdrav čovek mnogo želja, bolestan samo jednu". Nisam bolestan pa tako da pričam, ne bojte se (da kucnem u drvo), osim u glavu... hehehe

Nisam skrenuo sa teme. Nek sviraju sirene, nek nas straše, nek se zemlja trese. Ako tako treba, onda... Šta sad? Zar smo se i nadali nekom boljitku? He... Sve to ista govnarija, i ovi naši i oni njihovi "papeti", sve je to jedno lutkarsko pozorište, i statisti su spremni. Važno je da se lova štampa u njihovim štamparijama, da se menja psiha sveta koji polako ulazi u potpunu paranoju, i ko zna kako će se sve ovo završiti. A završiti se mora, ne mora se svršiti... hehhe ...

Aj vozdra raja...