Ta jedna stvar

Znate li koliko jaje smrdi kad je pokvareno? Ne znam dal' ste ikada to osetili, ali ako i niste to nema nikakve veze sa našom pričom. Nešto me baš onako udara stres ovih dana. Ali onako sa svih strana i oko toliko gluposti, da je to strašno. Šta sad da se radi, ipak je to moj stres. Šta i očekivati drugo u ovom toliko prefinjenom nam svetu u kom živimo. Toliko je prefinjen da na kraju dana kući stignete ili čak i da ne izađete iz kuće, dobijete samo stres, stres i još malu doza stresa, čisto onako malo pred spavanje.

Kažu pametni ljudi, kloni se stresa? Kako? Iskreno ne znam odgovor na to pitanje, a smatram sebe jako mudrom osobom. Ono, baš tripujem da sam "previše jak"! "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine" fazon. Ali opet upadam u taj dati mi stres. Dati mi? Ma tu je prost odgovor, sam ga stvaram i to je to. Naravno da čovek mora malo da ga i "primi", ali većinu stresa sami sebi stvaramo. Tako bar ja mislim ili što bi u vojsci rekli "ne možeš ti mene da jebeš, koliko ja mogu da primim". Eto vidite, kakva ja muda imam da iznosim takve "teze". Stvarno tripujem da sam "jak".

A to je tolika laž, da je to prosto neverovatno. Ne kažem, ok. Umoran sam i ja od svega. I ja bih da "pronađem tu jednu stvar koja čini život lepim...", ali mi ne ide. Baš ne. I onda sam namrgođen i kukam i žalim se. Obrve spojene, reklama sam za Levi's... hahahahaha... i tako ja provodim dane, kao pripadnik Levisara. Levisara... hahaha... Koja glupost! Mrgude, mrgude moj.... Kao treba mi odmor, da nastavim, neko bekstvo i tako to... Ali neee, mnogo sam ja jak za tako nešto, i naravno najpametniji, sve ja znam... Užas! Koliko čovek sebi dopušta i ne dopušta. I to obično neke baš stvari koje treba sebi da dopustiš, ti ih ispustiš. Onako, baš ti bezveze ispadnu iz pune šake ili ih namerno baciš, i posle ceo život... A one koje treba da pustiš, pokušavaš da zadržiš, samo tako, i držiš se starog i poznatog samo tako!!! A trebalo bi da nastaviš dalje. Znaš to, ali ta bandera te jedinog drži uspravnog, kad si pijan, i ne puštaš. Tako se ne stiže kući. Ne, ne... Već kisne na kiši... Hmmm... Opet serendam... Ali neka, serenda mi se...

A odgovor, na tu jednu stvar, evo meni bar, sve vreme pred nosem, i daje mi odgovore. Ko to radi? Evo reći ću. Moja žena. Toliko je prosto. Ona ima tako proste odgovore na stvari koje mene muče da je to prosto toliko nervirajuće za pametnjakovića kao ja... da poludiš. A onda sednem i razmislim, ako sebi uopšte dopustim da čujem ponuđeni odgovor, i kažem sebi, tako je prosto to oko čega ja "lomim" glavu. A zašto mi ih daje? Da nije laž, pitate se? Nije, jednostavno znam. Voli me i želi mi dobro, i to isto oseća i od mene. Tako znam da ne laže. To je sve. E viii, skeptici jedni mali.... hehehe

I šta onda? Ništa, kažeš sebi "poslušaj i nekog drugog... probaj bar...", i dođe samo, a nije da nisam podcenjivao, jer " ja sam veliki car!". Ne sad da je ona u pravu i za vas, pa je neki genije. Za mene je u pravu, jer zna da popusti i dopusti kad treba. Momenat. Jedan mali momenat je u pitanju. To je recept za ovog ovde muškarca koji piše ovo. Nije to ni reč, nego zagrljaj i mali poljubac, baš kad treba. Iskreno ja nisam takav. Ja sam jak! Ja krijem emocije i teško ih pokazujem!! Koja gomila gluposti. Al' da nastavim da serendam sa rečenicom "Da vas ne davim više, ali nešto mi došlo da kažem"... hahahhaa... Koji sam ja kreten, ali ta jedna stvar je... ta jedna stvar... "Nemoj sa namerom da ispustiš ono što ne bi trebalo da se ispusti". Eto, rekoh! Najebaćeš... Vraćamo se na stres i pokvarena jaja, kontaš? Ili nešto više... Priznajem, nemam pojma...