Nego, kako ste mi vi?

E, kako ste mi ljudi? Baš vas onako iskreno pitam. Znam da je jako teško pitanje u ovo vreme, ali eto, ako imate odgovor, napišite. Jednom sam tako pitao jednog od najboljih drugara "Kako si?", a on me u čudu pogleda i pobeže. Do tad nisam ni znao koliko su ljudi zatvoreni. Ako ne možeš najbliže tako nešto da pitaš, ne znam koga ćeš? A čemu strah? Kontam ta ista zatvorenost. Tu sam se zbunio, moram priznati, jer kad mene pitaš kako sam, ja ti, ama, baš sve ispričam, da sam čak i dosadan. Zato me nemojte nikada pitati, ako ne želite da vas udavim. Koliko sam iskren? Hmmm. Pa i nisam baš, ali nešto bar kažem.

Ali evo kako sam... hehehe... Samo malo da vas udavim. Malčice. Bio sam sa ženom na moru u Turskoj. Trudna je, pa nismo mogli sad negde da letimo daleko, pa odosmo u bratsku nam Tursku. Stvarno je jako dobro i nije ništa od onoga šta sam očekivao. Turci su hit i toliko su slični nama da je to da ne poveruješ. Ako ih malo bolje upoznaš i ako te puste u "kuću", dobrodošao si za ceo život. Najlepši mi je deo bio to što smo bili jedini ljudi iz Srbije u hotelu. Jednostavno se čovek odmori od nas samih. Toliko o tome. Malo ležiš. uživaš, okupaš se, jedeš... Ma hit! Skijao sam na vodi, ronio , skako padobranom... Ma šta oš! Žena je jela... hehehe... Sad će da se naljuti, ali šta će, trudna je, to joj je "posao"sad. Meni to mnogo slatko.

Čim sam stigao nazad, u našu dragu nam zemlju, o'ma posao i smaranje. Ali nekako sam bio kul do večeras. Zašto večeras? Pa otišao sam na kafu sa drugarima, i onda je izašla reč "kombinacija" ili ti "imam kombinaciju". I onda,naravno, u potpunosti idiotska ideja iznesena na sto i još pridodata mala zabuna. Koliko se meni penju na kurac te priče od ljudi koji imaju preko trideset dina i imaju "kombinaciju". Užas! Baš mi ih, ono, iskreno, pun ...! Samo sam se iznervirao objašnjavajući i ne znam šta... Dubeći na glavi. I napokon mi sinulo. Nije moj posao nikom ništa da objašnjavam, pa makar mi i iz "oka ispao". Znam, vi to znate, ali ja to nisam znao. Tako od sad "use i u svoje kljuse". Nekako se čovek uvek trudi oko tih svojih "najbližih", da pomogne i ne znam šta, ali dosta od mene. To je moja odluka od sad. Ko ne zna, jebiga, ne zna, pa nek otkriva sam. Lupaj glavu, sine, da proveriš koliko je tvrda. Znam da zvučim nadmeno, kao ja znam nešto više od drugih. Ne znam, ali neke stvari su samo logične i jednostavne i ne treba ih komplikovati. Stvarno ne treba "izmišljati toplu vodu". Aj' da ne davim, samo sam doneo odluku da se više nikome ne mešam u život.

Cela ova moja priče je blago retardirana i ne valja ni "po pišljiva boba", ali eto, napisao sam je. E da, i samo da kažem da sam otkrio da sam ja jedna jako nesigurna osoba koja odaje utisak jako sigurne osobe, što dovodi do "spremnosti" i agresije da branim svoju nesigurnost. Tek ovo nema veze nisačim, a posebne ne sa ovom pričom. I mislim da ću se ipak držati onoga što me je moj otac naučio. "Ne veruj nikom sine, svi su ti neprijatelji i niko ti ne želi dobro!". Čovek je hteo da kaže da svako svoje interese i svoje dupe čuva, makar ti bio i rođeni brat ili i sam taj otac. Paranoja? Ne bih rekao. A nije ni škodljivo ako ti takvo razmišljanje dolazi svremena na vreme i nije način života, nego samo "po potrebi".

Nisam ništa razočaran, samo sam nešto malo skontao, ali kao što rekoh "ni pola pišljivog boba"ova priča ne vredi...

Nego, kako ste mi vi?