?

Od svih stvari koje su ljudima strašne, mislim da je jedna potpuno užasavajuća. To je shvatanje da smo mi bića koja žive na kamenu, za poimanja svemira veličine klikera, a oblika krompira, koji se nalazi u nekom delu beskonačnosti, i koji se vrti u krug. Hajde da ponovim. Znači, ljudi moji, mi smo bića koja žive na krompiru koji se vrti u krug i to je to. Pa šta onda mi to haluciniramo, to mi nije jasno? Ako možete da se udaljite u svojoj mašti u prazan prostor i pogledate nas na taj način, biće vam sve jasno. Zastrašujuće! Na taj način možete da spoznate apsurd svega što se dešava u ovom svetu, ali i sam apsurd vašeg življenja. Nisam rekao života, već onog što mi iz dana u dan tripujemo. Sama bitnost, koju mi sebi dajemo, koliko mogu da zaključim, je tu da svi mi ne bi shvatili koliko smo ustvari nebitni, sitni i mali u odosu na kosmos.

Šta onda treba raditi? Odgovor je: Ništa! Treba jednostavno živeti i zezati se. Svaki dan jeste poslednji, ako pogledate život na ovaj način. Mi se ništa ne razlikujemo od obične bube koja je napala voćnjak i šeta se po jabuci. Kako je ovo teško spoznati i prihvatiti. Ovo je potpuno ubistvo "ja, pa ja, pa ja... ja". Samo bitnost, sa ovakvim pogledom na svet, ne postoji. Ego je u potpunosti skrhan posle ovako nečega, ali taj isti ego je jedina stvar koja me drži da ne otpadnem sa ove planete i odlebdim u svemir.

Ovo su veoma opasna razmišljanja za malog mrava kao što sam ja, a i vi, moram primetiti. Zar ova pomisao nije strašnija od Sudnjeg dana, raznih zavera i nemanja para? Ovako nešto, dovodi u pitanje sve postulate na kojima naš svet počiva. Užas! Zastrašujuće! A ti gubiš vreme radeći to što radiš, čoveče!? Jel to taj strašni bunar u koji niko ne sme da pogleda i odakle potiče sve!?

Ali, sa druge strane, ovako čovek ne bi ni trebao da vidi svet. Svet treba videti drugim očima. Svu njegovu lepotu, sve to što nas okružuje i čemu treba da se divimo. Živeti život, to je ono što je bitno. Živeti i uživati u istom. Toliko je malo vremena, a toliko strahova. Shvatiti da su i strahovi tu da bi život bio lepši i - samo uživati. Znam da je ovo otrcano što pišem, ali to je na kraju krajeva i jedina istina. Znak pitanja na znak pitanja i na kraju bez znaka. Sve ostalo su gluposti.